Na današnji dan, 3. novembar

Rođeni Karađorđe, Belini, Mucuhito, Malro i Stresner, Prvi opijumski rat, pobuna mornara u Nemačkoj, kapitulacija Autrougarske, umrli Matis, Bokasa i Kejn, Lajka u svemiru, Aljende predsednik Čilea, Klinton predsednik SAD

1534. Parlament Engleske usvojio povelju kojom je kralj Henri VIII postao poglavar crkve, a papi oduzeta vlast nad crkvom u Engleskoj. Tome prethodio sukob s papom Leonom X, koji nije hteo da poništi kraljev brak s Katarinom Aragonskom i ozakoni njegovu vezu sa Anom Bolen.

1768. Rođen Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka protiv Turaka, 1804. Posle sloma ustanka, 1813, pobegao u Austriju, zatim u Rusiju. Ubijen po nalogu kneza Miloša Obrenovića 1817, kada se tajno vratio u Srbiju.

1801. Rođen italijanski operski kompozitor Vinčenco Belini, jedan od najpoznatijih stvaralaca italijanskog belkanta.

1839. Britanski brodovi kod Kantona potopili nekoliko
kineskih džunki. Time počeo Prvi opijumski rat protiv Kine, završen potpisivanjem mirovnog sporazuma 1842. u Nankingu, pod veoma nepovoljnim uslovima za Kinu.

1852. Rođen japanski princ Mucuhito, od 1867. car Meiđi. Tokom vladavine, do 1912, lišio vlasti šogunate, uspostavio centralnu carsku vlast, a feudalni Japan pretvorio u modernu kapitalističku državu. Premestio prestonicu iz Kjota u Edo, preimenovan u Tokio.

1883. Ugušena Timočka buna, dignuta u Zaječarskom okrugu mesec dana ranije zbog odluke vlasti o oduzimanju oružja, dotad poverenog svim vojnim obveznicima. Među vođama, uhapšenim i streljanim, bilo istaknutih članova Radikalne stranke. Neki od njih, kao Nikola Pašić, uspeli da pobegnu iz zemlje, stranka pretrpela tesku krizu.

1901. Rođen francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije, Španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, ministar kulture od 1959. do 1969, u vreme Šarla de Gola.

1903. Panama, uz podršku SAD, koje su poslale u panamske vode krstaricu Nešvil, proglasila nezavisnost od Kolumbije.

1912. Rođen paragvajski diktator Alfredo Stresner. Na vlast došao vojnim pučem 1954. i sprovodeći teror protiv političkih protivnika vladao do 1989, kada je zbačen drzavnim udarom.

1918. Nedelju dana uoči kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu na ratnim brodovima u Kilu izbila pobuna mornara, koja se proširila na Hamburg, Libek, Bremen, gde su formirane privremene revolucionarne vlade. Posle obračuna vlasti s pobunjenicima, Parlament 6. februara 1919. ukinuo njihovu vlast.

1918. Predstavnici austrougarske vojske u Padovi potpisali kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, kao poslednji državni akt u 700 godina dugoj istoriji Habsburške monarhije.

1946. Japanski car Hirohito odrekao se, izjavom preko radija, božanskih atributa, carska vlast prešla na izborni Parlament.

1954. Umro francuski slikar i vajar Anri Matis, najčuveniji predstavnik fovističkog pravca i jedan od najznačajnijih francuskih i evropskih slikara XX veka.

1956. Velika Britanija i Francuska prihvatile prekid vatre na Bliskom istoku uz uslov da u područje Sueckog kanala budu poslate mirovne snage Ujedinjenih nacija.

1957. SSSR u svemir lansirao prvu letelicu sa živim bićem, Sputnjik 2 u kom je bio pas Lajka.

1961. U Tant izabran za generalnog sekretara UN po pogibiji Daga Hamaršelda.

1970. Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende postao predsednik Čilea kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima. Ubijen 1973. u državnom udaru generala Augusta Pinočea.

1991. Hrvatske paravojne formacije proterale stanovništvo i razorile 18 srpskih sela na području zapadne Slavonije.

1992. Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton na izborima za predsednika SAD pobedio republikanca Džordža Buša, dotadašnjeg šefa države.

1996. Umro bivši samoproglašen car Centralne Afričke Republike Žan Bedel Bokasa. Na vlast došao vojnim udarom 1966, proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. 1979. ga oborio bivši predsednik Dako i vratio zemlji uređenje republike.

1998. Umro američki animator Bob Kejn, autor Betmena.

2002. Na parlamentarnim izborima u Turskoj pobedila Partija pravde i razvoja, ali njenom lideru Tajipu Erdoganu zabranjeno da preuzme premijerski položaj jer je ranije osuđen zbog islamističkih pobuna.