Ekskluzivni intervju: Saša Lakić

Govori li vam ime Saša Lakić nešto? Nepoznat široj publici u Srbiji i Crnoj Gori, ovaj talentovani kreator stekao je sjajnu reputaciju u Francuskoj, gde živi već gotovo četrdeset godina. Njegova profesija? Kako sam kaže: Inženjer i dizajner industrijskih objektekata, sa malom dozom umetnosti. Rođen je u Beogradu 1964. godine. Započeo je karijeru u Pežou, gde je bio angažovan za dizajn enterijera proslavljenog modela 205. Nezavisan od 1994 godine, brzo se specijalizovao za dizajn bicikla, skutera i motora. Njegovih ruku delo su brojni i orginalni skuteri MBK (francuske marke u sastavu Jamahe), kao i izuzetna bimota mantra. Potom se sa velikim elanom posvetio razvoju eksluzivnih motocikala marke Voksan, mada nikada nije zaboravio početnu ljubav prema automobilima. Venturi fetiš mu je omogučio da pokaže svu raskoš svog talenta, a ovom nekada renomiranom brendu sportskih GT-a iz Monaka, povratak na svetsku scenu.

Saša Lakiæ

Poznanstvo pisca ovih redova Sašom Lakićem datira od sajma motora u Parizu 2001. god, a nastavljeno je na ovogodišnjem sajmu. Za ovu priliku promovisan je nesvakidašnji voksan šarad rejsing. Kao što i priliči jednom umetniku, Saša Lakić ne voli klasično ispitivanje, pa smo zato neobavezno ćaskali o svemu, u jednom šarmantnom restoranu starog dela Pariza, nedaleko od place de la Bastille (Trg Bastilje). B92 : Povod za ovaj razgovor je izbor najlepšeg automobila u SCG, u organizaciji Web sajta B92. Kako je Vaša kreacija venturi fetiša izazvala divljenje i veliko interesovanje širom sveta, želeli bismo da znamo dokle se konkretno stiglo sa razvojem?

Saša Lakić: Fetiš je praktično gotova stvar. Dva vozila se već kotrljaju i u završnoj su fazi razvoja. Ukoliko sve ide po planu početkom naredne godine započinje proizvodnja, ako uopšte može biti reči o proizvodnji, jer će biti napravljeno samo 25 vozila.

Venturi fetiš

B92 : Godišnje?

Saša Lakić : Ne, ukupno će biti napravljno samo 25 fetiša, i svaki će koštati između 540 i 600 hiljada evra, u zavisnosti da li se prodaje u Evropi, Japanu ili Americi. Radi se o ogromnoj sumi novca, ali radi se isto tako i o avangardnom automobilu, koji je dvadeset godina ispred svih ostalih. Naime, kako ne bi išli u direktnu konkurenciju za ostalim proizvođačima sportskih automobila, odlučili smo se za električni pogon. Upotrebljene su trenutno najkapacitetnije baterije od litijuma, kakve se nalaze u mobilnim telefonima i kompjuterima, i nikada do sada nije bilo moguće skladištiti toliko električne energije u jednom automobilu. Da bi se recimo dobila ekvivalentna snaga sa klasičnim baterijama, one bi bile teške preko jedne tone, dok naše imaju manje od 400 kg. Čine sastavni deo vozila i omogučuju ubrzanja od 0 do 100 km/h ispod 5 sekundi, a maksimalna brzina je ograničena na 170 km/h. Više nego dovoljno za vožnju po autoputevima, baš kao i autonomija od nekih 350-400 km.

Prednost električnog motora je što ima 100 % raspoloživog obrtnog momenta odmah po startovanju, a maksimalna brzina obrtaja je 14.000 u minuti. Sa masom od samo 1.100 kg (sa baterijama), i snagom od 240 KS, ubrzanja fetiša su ravna jednom ferariju, odnosno mogu se meriti sa bilo kojim sportskim automobilom koji ima bar 330 KS. Zapravo radi se o želji Venturija da napravi auto potpuno drugačiji od svih ostalih, vrhunske tehnologije, koji će respektovati čovekovu okolinu i biti ekoloski čist. Nema dakle vrum, vrum turiranja na semaforu, uz zaglušujuću buku i potrošnju od 20-30 litara. Naravno električni automobili nisu novost, ali nisu namenski konstruisani. U principu se uzme velikoserijsko vozilo, izvadi se motor sa unutrašnjim sagorevanjem i ugradi se nekoliko stotina kilograma baterija. Zato takvi automobili postaju teški, a masa je nepravilno raspoređena. Fetiš ima odnos 50:50 odsto opterećenja na prednju i zadnju osovinu. Motor je idealno smešten u sredini, tj. iza sedišta, a uz to je lagan i sa odličnom šasijom. Baš kao kod trkačkih automobila, šasija je napravljena od karbona, dok je ogibljenje, uz određena poboljšanja, preuzeto iz venturi atlantika 300. Imaš li još ikakvih sumnji u njegovu efikasnost ?

B92 : Ko po Vama može i hoće da izdvoji toliko novca za fetiš?

Saša Lakić : Ovde se radi o marketinškom i strategijskom izboru Venturija, koji u fetišu vidi simbol vozila sutrašnjice, a ne o želji da se zaradi. Međutim, tržište luksuznih proizvoda nikada nije bolje stajalo. Skupocene jahte se prodaju više nego ikad, tako da o kupcima ne treba brinuti. Interesovanje je veliko, a neće ga kupiti ljudi koji sanjaju da imaju ferari i porše, nego oni koji već imaju ferari i porše i aston martin, i žele gotovo unikatan auto. Bez obzira na ekstremno visoku cenu, logika je da za samo 25 vozila možemo lako pronaći 25 kupaca, i imati ekonomski interes, mada to zaista nije u prvom planu. Bitno je da je Venturi prvi napravio sportski automobil na električni pogon, a posle će verovatno i ostali poći našim primerom. Cene baterija će iz godine u godinu biti sve niže, a već i sad bi mogle biti znatno dostupnije, kada naftni lobi ne bi bio toliko snažan i uticajan. Ne treba se zavaravati, alternativna energija je dostupna. Ali dokle god se ostvaruje ogromni profit od nafte, teško električnu energiju nametnuti u masovnoj upotrebi za pokretanje automobila. Uostalom kasnije, verovatno krajem sledeće godine, planiramo i fetiš sa klasičnim motorom, koji će biti ubedljivo jeftiniji, dakle dostupniji.

B92 : Kako se rodila ideja za stvaranje fetiša i šta Vam je poslužilo kao inspiracija?

Saša Lakić : Ideja mi je pala na pamet odmah nakon mog sastanka sa gospodinom Gildom Pastorom (vlasnikom Venturija) 2001. godine, koji je želeo da udahne svežine u marku, i koji mi je dao apsolutnu slobodu kreacije. Inspirisao sam se konstrukcijom i šasijom motocikla, a forme karoserije potsećaju na telo punije žene. Želeo sam da izbegnem klasične sportske atribute, kao što su spojleri, da bi se dobile fluidne forme bez mnogo agresivnosti. Uprkost tome zadržan je GT duh, a upotrebljeni materijali u unutrašnjosti su prijatni za oko i na dodir. Stil fetiša je u harmoniji sa funkcionalnim aspektom, što je zapravo bio moj cilj.

B92 : Na tržištu automobila je poplava dizajnerskih rešenja. Koji Vam se od aktuelnih modela dopada?

Saša Lakić : Sadašnji automobili previše podsećaju jedni na druge. Veoma mi se dopada audi, kako izborom materijala, tako i stilom. Mislim da je TT različit i veoma uspešan, bez obzira što je od njegovog pojavljivanja prošlo toliko godina. Sviđa mi se i BMW serije 5, pre svega enterijer, a ukoliko bi trebalo da izaberem auto iznad neke razumne sume od recimo 50 hiljada evra, onda bi to bio aston martin. Ne volim preterano terence, no nalazim da je porše kajen veoma atraktivan, baš kao i rendž rover sport. Kada se radi o francuskim brendovima ne razumem zašto se toliko razlikuju prototipovi od serijskih vozila? Valjda misle da smo blesavi, pa se ne sećamo kako su lepo izgledale određene studije na sajmovima, a na šta posle liče? Uopšte mi se ne sviđa aktuelni stil Pežoa – preterano agresivan, sa ogromnim otvorenim ustima. Mislim da je recimo prethodni 406 kupe, koga je nacrtao Pininfarina, deleko lepši od sadasnjeg 407 kupea.

Voksan šarad rejsing

B92 : Vratimo se malo motorima. Na ovom sajmu je bila predstavljena sportska verzija voksana blek medžik nazvana šarad rejsing. Kakav ste utisak novom verzijom želeli da stvorite kod posmatrača?

Saša Lakić : Jednostavno, želeo sam odati priznanje legendarnim trkačkim mašinama iz pedesetih godina. Ta epoha za mene prestavlja srce moto-kulture, pa kada sam ideju tehnički razradio, realizovao sam trodimenzionalnu maketu sa pravim delovima, šasijom i motorom. To je manuelna faza rada, koja zahteva sav moj umetnički zanat. Treba se popeti na motor i osetiti ga. Želeo sam motor koji čita želje vozača, sposoban da se adaptira njegovim zahtevima i osećanjima. Nakon toga iženjeri definišu karakter motora u zavisnosti od forme. Slična osmoza je ostavarljiva i kod kreiranja sportskih automobila, kada inženjeri tesno sarađuju sa dizajnerom.

Inače, Voksan simbolizuje svo umeće francuskih zanatlija, u kombinaciji sa vrhunskom tehnologijom. Određeni delovi, kao što je rezervoar su ručno obrađeni, svaki proizvedeni motocikl je obeležen svojim brojem, a završna obrada je ekstremno pedantna. Zato je i cena eksluzivna, između 15 i 19 hiljada evra. B92 : U neformalnom razgovoru za vreme održavanja sajma, rekli ste mi da se bavite i dizajnom nameštaja.

Saša Lakić : Da time se zapravo bavim još odavno, ali ove godine sam potpisao ugovor sa elitnim francuskim proizvođacem nameštaja Roš Boboa. Ovih dana treba da se pojavi u svim prodajnim salonima serija nazvana spid ap. Radi se o kauču iz jednog bloka, presvučenim kožom, a u kolekciji su još komoda, sto i biro za XXI vek. Ovaj poslednji je prava radna stanica, zamišljen za modernu informatičarsku opremu. U njega može da stane ekran od 30 inča, skener, kompjuter…, i svi kablovi su već integrisani. Zamisao je da se jedan takav biro može lepo integrisati u dekoraciju salona, bez da mu kvari harmoniju. Želeo sam jedan praktičan i diskretan komad nameštaja, koji kada se zatvori, skriva sav uobičajeni nered.

B92 : Osim nameštaja šta ste još radili, odnosno kakvi su Vam planovi za buduća ostvarenja ?

Saša Lakić : Pa, na mom internet sajtu (www. Lakic.com) možeš videti da sam kreirao i satove, ranije sam nešto radio i za Lui Viton, imam nekih ideja i realizacija za bicikle, jahte…a pripremam i farmerke, sa do sada nepoznatnim funkcijama. Zapravo ja volim da dizajniram bilo koji proizvod, kako bi on bio lep, funkcionalan, inventan i unikatan. Nije važno da li je reč o običnom komadu odeće ili automobilu. Međutim, ne interesuje me samo da presvučem nešto, ukoliko nema nikakvog tehnološkog napretka.

B92 : Da li imate ikakvih kontakata za zavičajem?

Saša Lakić : Pa, da Vam iskreno kažem, krajem godine trebalo bi da po prvi put idem u Beograd, nakon više od 15 godina. Nego kako je sada tamo i kakva je politička situacija? Vi ste bili nedavno?

B92 : Da letos, samo me ne pitajte ništa o politici, to me odavno više ne interesuje. Mogu Vam reći da ima toliko lepih devojaka i žena, da za pola sata u Knez Mihajlovoj možete da ih vidite više nego li da sedite ceo dan na Jeliseljskim poljima. To važi i za automobile.

Saša Lakić : Super, ako je tako idem odmah. Hoćemo li zajedno na taj hepening… ?