Da zna zapad

Neko je od domaćih kritičara vlade rekao ovih dana da ona očekuje pomoć Rusije i Kine u zaštiti interesa Srbije u pregovorima o Kosovu i Metohiji. Po onome kako je Vojislav Koštunica nastupao pred Savetom bezbednosti UN, utisak je sasvim drukčiji. Ovom prilikom, na startu pregovora o Kosmetu, Beograd, naprotiv, traži prvenstveno razumevanje Zapada. I to, pre svega, uvažavanjem činjenice da je Srbija demokratska zemlja, i kandidat za prijem u Evropsku uniju.

Bilo bi dobro da to na Zapadu shvate, čak i ako to u Beogradu svi ne vide. Srbija je izgubila deo suvereniteta na Kosmetu pod vlašću Slobodana Miloševića, koji je na Zapadu nazivan balkanskim kasapinom. Danas Srbija ima lidere izabrane na slobodnim i demokratskim izborima, koji se rukovode demokratskim načelima i koji teže evroatlantskim integracijama. Prava Albanaca u Srbiji se ne krše, a i zapadni pregovarači prisiljeni da priznaju da Albanci u Srbiji danas žive bezbednije i uživaju daleko veća prava nego Srbi na Kosmetu. Javnost u Srbiji sve to vidi i zna i ona sada čeka da vidi ishod pregovora o Kosovu.

Kada je 1999. godine Rezolucijom 1244, uvedena privremena uprava UN na Kosmetu, rečeno je da se to čini zbog zaštite elementarnih prava Albanaca. U međuvremenu je Milošević izgubio izbore, Srbija je još 2000. godine dobila demokratsku vlast koja sad pregovara o ulasku zemlje u EU, a Albanci i druge manjine na njenoj teritoriji žive potpuno spokojno. Ako Srbija i Crna Gora, kao demokratska država koja se i prema svojim građanima i prema susedima vlada u skladu sa najvišim svetskim standardima, izgubi suverenitet na Kosovu suprotno načelima međunarodnog prava, nije teško pogoditi dalji rasplet situacije. Većina građana će zaključiti da se tu nikad nije radilo o demokratiji ni o ljudskim pravima, da su namere Zapada od početka bile da se pogaze integritet i suverenitet Srbije, te da se Srbima otme Kosovo

U politici je percepcija stvarnost, a percepcija će kod Srba biti da za međunarodne forume nije presudno to kakva je vlast u Beogradu i da li ona poštuje ljudska prava svojih građana, bili oni Srbi ili Albanci. Srbi bi zaključili da Zapadu nije važno da li je u Srbiji na vlasti Milošević ili tandem Tadić-Koštunica. A iz toga bi proizašlo da je kršenje ljudskih prava na Kosmetu predstavljalo samo izgovor za ranije donete odluke o Srbiji.

Ukoliko se stvar sutra prelomi preko kolena, ako se Srbiji nametne rešenje, ako Srbiju neko sutra pokuša da stavi pred svršen čin i da od nje zatraži da se odluči, ili za Kosovo, ili za Evropu, onda niko na Zapadu ne treba da se čudi ako u Srbiji prvi gubitnik bude demokratija zapadnog tipa. Posle nametnutog rešenja za Kosovo, izbori će se u Srbiji nametnuti sami od sebe. Na njima neće pobediti niko ko se sviđa Zapadu.

Onda ekstremisti neće biti jedini koji će reći: Uzalud vam demokratija! Čarls A. Kopčen, profesor međunarodnih odnosa iz Vašingtona, rekao je nedavno da bi porast ekstremizma, opet, udaljio Beograd od Evrope, a Srbiju gurnuo u još veću izolaciju i siromaštvo.

Pitanje statusa Kosmeta zato je i pitanje statusa Srbije.