Pred sednicu SB UN o Kosovu

Kako je rečeno agenciji Beta, u EU se smatra da pregovori o statusu Kosova neće i ne bi smeli da traju duže od devet meseci, najviše godinu dana, jer bi to izazvalo veliku zategnutost u regionu, posebno na Kosovu. Ali to ne znači, navodi se, da pretnja "albanske pobune" znači da Kosovo do tada mora dobiti "uslovnu nezavisnost", jer ni rešenje bez saglasnosti Srbije i Srba ne donosi stabilnost regionu.

Dogovoreni stepen i sadržina autonomije za Srbe na Kosovu će biti ključ i za utvrđivanje statusa Kosova, mišljenje je krugova u Evropskoj uniji koji se bave spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima. Evropski izvori i dobro upućene diplomate u Briselu naglasili su da se pod "autonomijom" za Srbe podrazumeva ceo složeni proces decentralizacije, koji bi značio da kosovski Srbi i Beograd ocene da se kroz pregovore o statusu došlo do rešenja kojim se garantuju bezbednost, pravna zaštita, obrazovanje i zdravstvo, povezanost opstina s većinskim srpskim življem.

Stav Evropske unije prema rešenju pitanja Kosova je oličen u zajedničkoj politici EU, dakle zaključcima šefova država i vlada i ministara inostranih poslova, i svodi se na to da stanje jeste neodrživo, ali da rešenje o statusu mora da znači pre svega da je to plod nagodbe srpske i albanske strane, koje će garantovati međunarodna zajednica.

Na snazi je i čvrst zaključak da granice država mogu biti menjane samo dogovorom i da kosovski Albanci ne mogu pokrajinu pripajati, ili ulaziti u sastav drugih susednih teritorija s albanskim stanovništvom.

Zvaničnici u EU su u više navrata ukazivali i na modele široke autonomije - što predviđa i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu - kojima su rešeni isto tako krupni etničko-teritorijalni problemi unutar EU, poput autonomije za austrijsku manjinu u italijanskoj oblasti Alto Adiđe, odnosno Južnom Tirolu, čiji su garanti italijanska i austrijska država. Otud su u krugovima EU istaknuta i mišljenja da bi za položaj Srba na Kosovu, kakav god status bio, država Srbija takođe morala biti garant.

Standardi, a to će reći stvaranje demokratskog političkog i ekonomskog poretka na Kosovu u saglasnosti s načelima EU, moraju biti sprovođeni i tokom pregovora i jamčiti da će kosovsko društvo u budućnosti imati političke slobode, vladavinu prava, štiti manjine i imati samoodrživu privredu. To i jeste suština "evropske perspektive" koja se daje i Kosovu, kao i svim zemljama Zapadnog Balkana, uz uporedo rešavanja pitanja statusa.

Mišljenje EU jeste i biće konkretno izraženo i kroz Savet bezbednosti UN i Kontakt grupu, tako što će važne zemlje EU, članice ovih tela, iskazivati i stavove evropske dvadesetpetorice koji će u budućim zbivanjima na Kosovu i celom regionu Zapadnog Balkana dobiti apsolutno ključnu ulogu.

Visoki predstavnik EU Havijer Solana je već najavio da bi Evropska unija, isto kao u Bosni, mogla preuzeti policijsku misiju na Kosovu, s tim da vojne snage NATO, Kfor, tamo i dalje ostanu, jer je američko vojno prisustvo veoma važno za bezbednost u pokrajini i, konkretno, upliv na ponašanje kosovskih Albanaca.

Evropska unija podržava zaključke glavnih svetskih činilaca da pregovori o statusu treba da počnu do kraja godine, što se i očekuje na sutrašnjem zasedanju SBUN. Evropljani će imati svog zvaničnika, koji će u pregovorima, zajedno s jednim Amerikancem i Rusom, pomagati izaslaniku UN, što bi trebalo da bude Marti Ahtisari.

Izvori u Briselu su rekli da je tačno da među članicama EU ima različitih stavova kad je u pitanju budući status Kosova. Na pitanje da li to znači da bi Velika Britanija, za koju vlada mišljenje da je naklonjena "uslovnoj nezavisnosti" Kosova, isto kao i Francuska, čiji je stav neodređeniji, ali kao da naginje takvom viđenju, i kroz SBUN, čije su stalne članice i Kontakt grupu izražavali više svoje mišljenje, ili poziciju EU, odgovor je glasio da u EU postoji i zajednička, usaglašena spoljna politika.

Drugim rečima, postoji određena obaveza iznošenja i zajedničkih stavova EU, posebno u Kontakt grupi, gde je i EU kao celina uključena, jer među članicama evropske dvadesetpetorice ima mišljenja da nezavisnost Kosova ne bi bila dobro rešenje, jer bi izazvala još veće probleme, i stavova da bi davanje uslovne nezavisnosti moglo značiti presedan za separatističke težnje u nekim državama EU i drugde u evropskom okruženju.

Koštunica će izložiti elemente sustinske autonomije

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica će, na sutrašnjoj sednici Saveta bezbednosti u Njojorku, izložiti elemente okvira suštinske autonomije Kosova, rekao je savetnik premijera Koštunice Slobodan Samradžić.

"Biće prilika i da se kaže da će se, polazeći od tih principa, SCG zalagati za ostvarivanje suštinske autonomije na Kosovu i Metohiji, pre svega iamjući u vidu da samo suštinska autonomija može da ostvari one standarde koje je medjunarodna zajednica postavila pred
privremene institucije i UNMIK i koji do sada nisu bili ostvareni", dodao je savetnik srpskog premijera.

Kesić: Ne baš najjasniji stav SAD-a

Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić smatra da Amerikanci, kada je reč o Kosovu, imaju samo jedan stav, a to je da pregovori moraju da počnu što pre. Ostali stavovi SAD-a medjutim i dalje su nejasni, kaže Kesić. "Amerikanci imaju jedan jasan stav, a to je da pregovori treba da počnu što pre, a posle toga je što se tiče njihovih stavova oko Kosova sve nejasno. Postoji mišljenje u velikom delu Stejt dipartmenta, da ti pregovori treba da idu u prirodnom pravcu, a to je nezavisnost. To je ipak daleko od zvaničnog stava SAD. Ako neki očekuju da će američki stav biti mnogo jasniji i agresivniji, što se tiče pregovora, mislim da se tu varaju", kaže Kesić.

Grčka štampa: Formula 'Manje od nezavisnosti'

SAD su za primenu formule "manje od nezavisnosti" za Kosovo do 2008. godine, a Beograd je izgubio igru zalaganjem za formulu "više od autonomije", piše visokotiražni grčki list "To vima".

Pozivajući se na državnog podsekretara SAD Nikolasa Bernsa, list piše da "Amerikanci tvrde da nisu utvrdili konkretan predlog u vezi sa Kosovom, ali, uprkos tome, na zatvorenim sednicama u sedištu NATO-a i u Vašingtonu dopuštaju da se zaključi da podržavaju ideju 'manje od nezavisnosti', što praktično znači da će se zalagati za nezavisnost uz mnogo uslova koji će umiriti srpsku zabrinutost".

Ti uslovi će biti "jake međunarodne garancije za srpsku manjinu, prisustvo stranih trupa i blisko praćenje stanja prava čoveka". Uz to, "da bi se izbegla napetost, Amerikanci razmišljaju da nezavisnost treba da se ostvari postepeno, možda tek 2008.".

Mada "proalbanski lobi u SAD vrši pritisak za bezuslovnu nezavisnost, Vašington uzima ozbiljno u obzir primedbe Moskve i ne želi da destabilizuje Srbiju", piše list i citira američkog diplomatu čije ime nije naveo: "Važno nam je da se nađe politicko pokriće za Beograd kako bi prihvatio neizbežnu nezavisnost". "Beograd koji tvrdi da je opredeljen za fomulu 'više od autonomije' u potpunosti shvata da je izgubio igru i u suštini prihvata da je nezavisna državica nužnost na Kosovu", piše "To Vima".

List iznosi da "srpske diplomate povremeno pominju scenario aneksije srpske državice u Bosni (RS), ali Amerikanci insistiraju da je 'sve završeno u Dejtonu i sada treba jačati zajedničke institucije Bosne'", i dodaje da su "američke službe i neki 'trustovi mozgova' razmotrili i verovatnoću podele Kosova nadvoje, ali je ta ideja odbačena".

List navodi da "Vašington insistira da razgovori o konačnom statusu Kosova treba da počnu pre kraja godine" i da je Bela kuća odlučila da postavi specijalnog izaslanika za te pregovore, kakav je u dejtonskim pregovorima bio Ričard Holbruk.