Suđenje Zemunskom klanu

Predstavnik Demokratske stranke Srbije je izjavio da je, posle bacanja bombi na prostorije DSS-a, ta stranka to ozbiljno shvatila, ali bez želje za revanšizmom. Prema optužnici, 28. februara 2002. bačene su dve bombe na prostorije DSS-a u Ulici braće Jugović 2A u Beogradu, a za to su optuženi Dušan Krsmanović, Milan Jurišić, Zoran Pović i Vladimir Milisavljević.

Nalić je rekao da su nekoliko minuta pre ponoći 28. februara bačene dve eksplozivne naprave na prostorije stranke, da su u prostorijama bili noćni čuvar i stručni saradnik stranke Zoran Balinovac, koji su odmah obavestili policiju i stranačke funkcionere. Odmah su došli predsednik DSS-a Vojislav Koštunica i drugi stranački funkcioneri, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović i tadašnji policijski funkcioneri Sreten Lukić i Milan Obradović, rekao je Nalić.

Nalić je naveo da je od eksplozije nastala šteta na ulaznim vratima, liftu i stepeništu i da će se DSS naknadno izjasniti o visini štete. Prema tvrdnji Nalića, u tom trenutku nisu postojale indicija ko je to uradio i da se pretpsotavljalo da je reč o protest zbog priča da je nekoliko dana ranije pokušano hapšenje Radovana Karadžića u Beogradu.

Na pitanje predsedavajućeg Sudskog veća Marka Kljajevića šta zna o pismima Ljiljane Buha upućene DSS-u, Nalić je uzvratio da ne može da odgovori jer o tome nema saznanja. Kada mu je Kljajević predočio deo sadržine pisama Ljiljane Buha, u kom se navodi da su to učinili pripadnici Surčinskog klana, a ne Zemunskog, Nalić je rekao da su pisma dobili, ali da se nije njima bavio i da su ta pisma bila javno objavljivana. Nalić je dodao da će DSS sudu dostaviti ta pisma.