Slovenija: Jevreji traže odštetu

Jevrejska zajednica Slovenije ponovo je od Vlade Slovenije zvanično zatražila da joj isplati simboličnu odštetu za imovinu Jevreja zaplenjenu tokom i posle Drugog svetskog rata, piše slovenački Dnevnik.

Predsednik Jevrejske zajednice Andrej Kožar Bek kaže da je ta zajednica svesna da Zakon o restituciji nije moguće doneti preko noći, ali i da njihovo strpljenje ima kraj. Bek kaže da je prvi zvaničan zahtev za odštetu upućen 2000, a naredni 2003, kada je dodat  zahtev za nadoknadu imovine onih Jevreja koji su posle Drugog svetskog rata mogli da napuste državu tek pošto su potpisali da se odriču sve svoje imovine u Sloveniji.

"U nedavnom razgovoru s predstavnikom Vlade, stvari su vraćene na početak", kaže Bek i dodaje da su, pošto ništa nije učinjeno po pitanju njihovog zahteva, pravnici Američkog i Evropskog kongresa Jevreja savetovali Beku da razmisli o tužbi protiv Slovenije. Bek dodaje da su odštetu za krivicu nanetu Jevrejima izmirile i mnoge države koje su siromašnije od Slovenije, pa je tako Makedonija platila 2,5 miliona evra, Hrvatska je vratila 40 kuća, a odšteti se još razgovara, Slovačka je platila 22 miliona evra, u Češkoj ne žele da saopšte visinu isplaćene svote, ali je u centru Praga vraćeno već 145 kuća, a Švajcarska je Jevrejima morala da plati odštetu od nekoliko milijardi dolara.

Jevrejska zajednica Slovenije je spremna i na to da oduzeta imovina ne bude vraćena u naturi, već da bude isplaćena samo već navedena simbolična novčana nadoknada pošto su Jevreji u Sloveniji posedovali kuće, stanove, imanja, fabrike, prodavnice i zanatlijske radnje. U mnogim, sada velikim slovenačkim preduzećima, kao što je pivara Union, deo vlasnišva su imali Jevreji.

Jedna od lepših vila u centru Ljubljane, Moskovičeva vila, pripadala je Jevreju Rudolfu Moskoviču koji je s porodicom deportovan u Aušvic odmah na početku rata. U Aušvicu je umro 1941, a poratna vlast ga je proglasila kolaboracionistom i oduzela mu svu imovinu. U toj vili već duže je sedište jedne od stranaka koja je do nedavno bila na vlasti u Sloveniji.

Bek podseća i na sinagogu koja je, uprkos protestima ljudi, u Murskoj Soboti srušena 1954.

"U udžbenicima istorije za osnovnu i srednju školu ne obraća se dovoljno pažnje na holokaust, ali  to je lakše rešiv problem jer Slovenci, za razliku od nekih drugih naroda, nisu antisemiti", kaže Bek, za B92 prenosi Jelica Greganović.