“Prijateljski” NATO šamar za Makedoniju

Prolongiranjem ulaska u NATO-u sa 2006. za 2008. godine i eventualno negativno mišljenje za dobijanje statusa kandidata za EU, Evropljani će dovesti do toga da se Balkan marginalizira, do padanja morala i usporavanje reformi

Makedonija je dobila “šamar” kao ispunjavanje želje da postane deo NATO alijanse, a to je, najverovatno, očekuje i od Evropske unije. Amerikanski prijatelji, najtoplije i najdobronamernije, poručili su svojim evropskim partnerima da Makedonija i druge dve zemlje Jadranske povelje, Hrvatska i Albanija, treba da sačekaju još najmanje dve do tri godina za ulaz u ovoj organizaciji. Odluku za prolongiranje prijema je uzrokovalo lavinu reakcija građana, oštre napade na “nesposobnu” vlast i “odbrambene” argumente vladajuće koalicije socijaldemokrata, liberal-demokrata i Demokratske unije za integraciju.

I generalni sekretar NATO-a, Jap de Hop Šefer, je podržao stav Amerikanaca za odlaženje prijem balkanskih zemalja i Ukrajine. “Mislim da amerikanski argumenti za odlaženje proširenja NATO-a su mnogo silne i podržavam ih. To je povezano sa ispunjavanjem određenih kriterijuma, isto kao što je to potrebno za EU. Smatram da fakt da bi NATO mogao održati samit za proširenje, ne bi trebalo uzrokovati zabrinutost zemalja koje žele da postanu članice saveza. Njihovo članstvo zavisi od toga koje će uslove uspeti da ispune”, izjavio je za televiziskog servisa Bi-bi-si Šefer.

Dve makedonske dame koje vode zemlju prema integracijama u NATO-u i EU, ministarka vanjskih poslova Ilinka Mitreva i vicepremijerka za evrointegracije Radmila Šećerinska, poručuju da negativno mišljenje SAD-a ne treba da nas obeshrabri i da nas baci u depresiju, zato što “ono što smo dosad uradili čini nas lider na Balkanu”.

“Definicija da je Makedonija uspešna priča nije naša već čelnika EU”, objašnjava Mitreva, čime odbacuje optužbe i kritike da odluka za prolongiranje ulaska u EU i NATO-u je rezultat neuspeha reforma. Ona je najavila ofanzivnu prezentaciju Makedonije, intenzivno sprovođenje reforma i lobiranje kod evropskih partnera.

Nakon osvešćenja, makedonski vrh je seo na istom stolu ambasadore zemalja-članica Unije sa ciljem da ih podseti na napredak kojeg je učinila u odnosu reforma i da dobije potvrdu da je “vođa balkanskih zemalja”. “Devetog decembra očekujemo da Makedonija bude pozitivno vrednovana i decembarski samit EU državi će doneti status kandidata za članstvo. Evropska perspektiva Makedonije će se pretvoriti u evropsku realnost”, obrazložila je ministarka Mitreva.

Njena koleginica Šećerinska objašnjava da sa prolongiranjem ulaza u NATO-u od sledeće za 2008. godinu i eventualno negativno mišljenje za dobijanje status kandidata za EU, Evropljani će dovesti do toga da se Balkan marginalizira i da dođe do padanje morala i usporavanje reforma. Za razliku od pozitivizma dveju dama, britanski ambasador u zemlji Robert Čaterton Dikson, kao predstavnik zemlje-predsedavač sa Unijom, je uzdržaniji u procenama, iako se nada na pozitivnoj oceni za evrointegrisanje. “Smatram da je rano da se kaže što će rešiti evropska komisija za zahtev za članstvo u EU. Ali se nadamo da će se stvari kretati u pozitivnom smeru, u pravcu potpunog integrisanja”, rekao je Dikson.

Za Nano Ružina, ambasador Makedonije u NATO-u, demotivirajući predlog je rezultat amerikanske nepredvidljivosti.
“Još ljetos su dolazile glasine za održavanje dva samita, od kojih jedan sledeće godine, a drugi, onaj o proširenju, početkom 2008. godine. Ambasadori NATO-a su bili skeptični prema tim glasinama, ali komentarisali su da su Amerikanci uvek nepredvidljivi. Mi smo opravdano nezadovoljni od odluke jer smo stalno bili ohrabrivani da smo blizu članstva, da je Makedonija najprijatnije iznenađenje na Balkanu, praktično jednom nogom u NATO-u”, kaže profesor Ružin. Po njemu, Makedonija mora da otvoreno kaže saveznicima da je nezadovoljna jer takva odluka je demotivirajuća toliko više što dolazi od šampiona proširivanja-SAD. Za raslojavanje među političkim liderima u zemlji, ambasador Ružin preporučuje da je potrebno državničko, a ne parcijalno ponašanje svih političkih subjekata.

Ovakvi događaji su uzrokovali i debate za povlačenje naših vojnika od Iraka i Avganistana, na čemu je Vlada oštro reagovala sa obrazloženjem da je deplasirano da se poveže učestvo u antiterorističke koalicije sa proširavanjem NATO-a. Ali vlasti je jasno da deo koji je usvojio NATO-standarde, vojska, već je u Alijansi i učestvuje u važnim misijama i udruženim vežbama. Ali ovaj savez funkcionalnih demokratskih društva, zadire i društvo, zdravstvo, obrazovanje, javni servis, ekonomiju. A isto to zadire i naroda, koji osim aspiracija za integrisanje, razmišlja i o preživljavanju.