Objašnjenje formule za Kosovo

U intervjuu za list Danas, predsednik Koordinacinog Centra za KiM kaže da bi pripao suverenitet, a Kosovu izvršna, zakonodavna i sudska vlast. Albanska strana bi dobila izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, a srpskoj državi bi se u okviru Rezolucije 1244 SB UN garantovao državni i teritorijalni suverenitet. Time bi Kosovo, kako kaže Ivić, ostalo u granicama Srbije.

Osim toga, srpski policajci bi čuvali granicu, a fiskalna i carinska politika bi bila državna, odnosno vezana za centralu. Postoji jedan ministar odbrane, jedan ministar spoljnih poslova, i jedno mesto u Ujedinjenim nacijama.

Predlog kasni 20 godina

Dok bi se u Srbiji mogle čuti ocene da objašnjenje kasni nekoliko meseci, kosovski Albanci smatraju da je zakašnjenje mnogo veće. Avni Arifi, prvi savetnik kosovskog premijera Bajrama Kosumija ocenjuje da se zakašnjenje meri decenijama: "Kako se čini, gospođa Rašković je zakasnila jedno 20 godina. Mislim da bi njen predlog bio interesantan pre dvadeset godina, ali mnogo toga se dogodilo. Kosovo - suverena i nezavisna država, to je stav kosovskih institucija i jedino sa čime se mogu složiti institucije Kosova.“

Proroković: Konstruktivna uloga Beograda

Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković u izjavi za B92 navodi da ne treba ulaziti u detalje modela, jer će sve zavisiti od toka pregovora: "Beograd nizom konkretnih mera pokazuje da želi da igra konstruktivnu ulogu i mislim da su to dva velika plusa u međunarodnim okvirima, kako bi ostvarili svoje pravo na teritorijalni integritet i suverenitet, što nam je zagarantovano i Rezolucijom 1244".

Ivanović: Najvažnije je zaštititi se od otcepljenja

Nosilac srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović smatra da su Albanci kroz privremene institucije već dobili i sudsku i zakonodavnu i izvršnu vlast: "Sad ostaje samo da se zaštitimo od otcepljenja. Čini mi se da se pomalo olako daju takve kvalifikacije. Ja se ne bih tako lako odricao ni ova tri elementa državnosti, prosto zbog toga što oni moraju dobiti dodatna ograničenja koja treba da obezbede da se Srbi ne preglasavaju po svim važnim pitanjima u svim institucijama".

"Ni ograničena autonomija, ni nezavisnost"

Šef diplomatije SCG Vuk Drašković rekao je da se Beograd zalaže za kompromisno rešenje na Kosovu i da jedino što zahteva jeste evropski stepen zaštite prava manjina i evropski status postojećih državnih granica sa Makedonijom i Albanijom.
"Iskreno i maksimalno smo za kompromis, a kompromis podrazumeva da jedna strana ne može dobiti sve, a druga izgubiti sve", rekao je Drašković na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku.

Drašković je kazao da SCG podržava zaključak međunarodne Kontakt grupe da na Kosovu nema povratka na situaciju od pre 1999, ali je naglasio da se taj zaključak mora podjednako odnositi i na srpsku i na albansku stranu. "Ne može, dakle, biti ni ograničene autonomije, ali ni nezavisnosti Kosova", rekao je šef diplomatije.

Drašković je rekao da je predlogom više od autonomije manje od nezavisnosti "demokratska vlast u Beogradu maksimalno iskoračila ka kompromisu" dok se, "na žalost, i dalje zahtevajući samo nezavisnost, kosovski Albanci nisu ni pomerili iz rovova od pre 1999".

Šef diplomatije rekao je da i "međunarodna zajednica snosi deo krivice za više nego tragičan položaj srpske i drugih nealbanskih manjina na Kosovu, kao i za politički ekstremizam albanske većine, praćen i mnogim zločinima" uz ocenu da "postavljeni standardi na Kosovu nisu ni blizu ispunjenosti".

Inače, u pripreme za početak pregovora uključili su se i ambasadori zemalja-članica Evropske unije u Beogradu. Oni su u sredu, tokom boravka na Kosovu, razgovarali s predstavnicima pokrajinskih institucija. Predsednik Skupštine Kosova Nedžat Daci tražio je tom prilikom da zemlje EU ne ometaju napore za ostvarivanje nezavisnosti Kosova i dodao da Kosovo neće pregovarati o nezavisnosti, ali hoće o tehničkim pitanjima ostvarenja nezavisnosti, i to s predstavnicima međunarodne zajednice i Srbije kao susedne zemlje.

S druge strane, predsednik Koordinacionog centra Sanda Rašković Ivić rekla je posle razgovora sa Srbima u Gračanici da ne postoji mogućnost razgovora o podeli i nezavisnosti Kosova. "Stav Kontakt-grupe je pozitivan pomak za srpsku stranu, kao što je pozitivan pomak i i deklaracija Senata SAD jer se tamo ne pominje nezavisnost Kosova, odnosno pominju se dve delegacije, srpska i albanska. Naša delegacija svakako treba da bude jedinstvena i veoma je pogrešan stav, nekih političara sa Kosova i Metohije, koji bi želeli da srpska delegacija bude izdvojena kao neka treća delegacija", kaže ona.

Šef Kancelarije SAD u Prištini Filip Goldberg ocenio je da je kosovska strana učinila malo za početak razgovora o konačnom statusu i da nije bilo ozbiljnih priprema za razgovore. Goldberg je za Radio Slobodna Evropa rekao da je u pregovorima o statusu Kosova potrebno naći kompromis, što bi značilo da niko neće dobiti sve što traži.

Tadić: Srbija ne može da odustane od Kosova

Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da Srbija nema ambicije da ponovo vlada Albancima na Kosovu, ali da ne može da odustane od svoje istorijske teritorije na kojoj živi oko 100.000 Srba. Tadić je u intervjuu za Asošijeted pres izjavio da je svestan zbrke koju je na Kosovu ostavio bivši predsednik Slobodan Milošević i da Srbija ne želi da uređuje političke odnose kosovskih Albanaca, a da treba da se brine o Srbima na Kosovu.

"Postoji pitanje o kom postoji saglasnost svih strana, a to je zajednička želja da se jednog dana priključimo Evropskoj uniji. To bi omogućilo da pitanje granica postane irelevantno, ali oronula ekonomija ne vodi ka članstvu u EU", rekao je Tadić, prenosi Beta.

Kramer: Uslovna nezavisnost

Stručnjak za međunarodne odnose i Balkan Helmut Kramer ocenio je u diskusiji u centru Vudro Vilson u Vašingtonu da se umesto nezavisnosti može očekivati da Kosovo dobije uslovnu autonomiju, javlja Glas Amerike, prenosi Beta. "Razuman scenario bio bi da će, ako izveštaj Kaiaja Eidea bude pozitivan, ali kritičan, doći do razgovora o statusu, koji bi trajali šest do devet meseci. Ti pregovori bi mogli da dovedu do neke vrste povećane autonomije za Kosovo, odnosno vrste nezavisnosti gde bi međunarodna zajednica i dalje bila prisutna", rekao je Kramer.

On ocenjuje da, s obzirom na nestabilnu političku, bezbednosnu i ekonomsku situaciju na Kosovu, zahtevi albanske većine za punu nezavisnost nisu realistični. "Za uslovnu autonomiju Kosova postoji veća podrška u SAD, a rezolucija koju su u Kongresu podneli senatori Džordž Vojnović, Džozef Bajden i Ričard Lugar nagoveštava takvo raspoloženje. Veći problem s tim konceptom može da ima Evropska unija jer članice kao što su Francuska i Španija potencijalnu nezavisnost Kosova mogu da vide kao problem", dodaje Kramer.