Preminuo Simon Vizental

Vizental, po zanimanju arhitekta, imao je važnu ulogu u otkrivanju oko 1.100 nacista, a u njegove najveće uspehe ubraja se hapšenje komandanta koncetracionog logora Treblinka Franca Štangla, 1967. u Sao Paulu.

Vest o Vizentalovoj smrti objavio je Internet-sajt centra Simon Vizental u Los Anđelesu, a direktor Centra Marvin Hier izjavio je da je Vizental bio savest holokausta. "Kada je 1945. okončan holokaust, čitav svet je pošao kući da sve zaboravi. Vizental je ostao sam da bi se sećao i nikada nije zaboravio", rekao je Hier.

Austrija: Borac protiv zaborava

Vlada Austrije izražava žaljenje zbog smrti Simona Vizentala, a  kancelar Volfgang Šisel navodi da je svet njegovom smrću izgubio neumornog borca protiv zaborava. "Njemu je uvek bila važna pravda, a ne osveta, što je ujedno bio njegov životni moto", izjavio je Šisel.

Vicekancelar Hubert Gorbah kaže da je Vizentalovo stalno prisustvo dokazalo da postoji poverenje u pravnu državu u posleratnoj Austriji i da je to doprinelo pomirenju Austrijanaca i Jevreja. "Vizental je dao veliki doprinos tome što smo iz istorije izvukli prave pouke. Zbog toga smo mu zahvalni", rekao je Gorbah.

"Da se nacisti ne izvuku"

Simon Vizental rođen je 31. decembra 1908. u Bučaču, u sadašnjoj Ukrajini.

Kada su 1939. Nemačka i Rusija potpisale pakt o nenapadanju i kada je potom počeo progon jevrejskih porodica, spasao je sebe, ženu i majku odlaska u Sibir, potom izbegao streljanje, ali je 1941. završio u logoru. U narednih godinu dana u logorima je ubijen najveći broj njegovih i rođaka njegove žene, njih 89.

Posle uspelog bega, ponovnog dovođenja u logor i oslobođenja Mathauzena imao je manje od 50 kilograma i teško se kretao. Posle oporavka Vizental počinje da sakuplja i priprema dokaze o zločinima koji su počinili nacisti, za Odeljenje za ratne zločine pri američkoj vojsci.

Posle rata radi u Vojnoj kancelariji strateških servisa i kontraobaveštajnoj službi, a bio je i na čelu humanitarne organizacije Centralni jevrejski komitet američke zone u Austriji. Dokazi koje je Vizental prikupljao korišćeni su na suđenjima za ratne zločine. Kada je završio saradnju sa američkom vojskom, 1947. Vizental s još 30 volontera otvara Jevrejski dokumentacioni centar u Lincu, u Austriji, s ciljem prikupljanja dokaza za buduća suđenja.

Centar je 1954. zatvoren, a arhiva predata Arhivi u Izraelu, sem dosijea Adolfa Ajhmana, koji je, kao šef jevrejskog odeljenja Gestapoa, nadgledao odvijanje akcije "Konačno rešenje". Vizental nikada nije prestao da traga za Ajhmanom, koji je misteriozno nestao u vreme poraza Nemačke u Drugom svetskom ratu. Vizental je 1953. godine dobio informaciju da se Ajhman nalazi u Argentini, gde je u Buenos Airesu živeo pod imenom Rikardo Klement. Tek 1959. izraelski agenti uhapsili su Ajhmana u Brazilu i doveli u Izrael na suđenje. Proglašen je krivim i osuđen na smrtnu kaznu, izvršenu 31. maja 1961.

Ohrabren tim hapšenjem, Vizental je ponovo otvorio Jevrejski dokumentacioni centar, ovog puta u Beču i koncentrisao se isključivo na traganje za ratnim zločincima. Uspeo je da 1963. otkrije Karla Silberbauera, oficira Gestapoa koji je uhapsio Anu Frank.

U oktobru 1966. počelo je suđenje grupi od 16 SS-oficira, a devetoricu je našao Vizental. Vizental je u Brazilu našao i Franca Štangla, komandanta koncentracionih logora Treblinka i Sobibor, koji je 1967. prebačen u Zapadnu Nemačku i osuđen na doživotni zatvor.

Pronašao je i Herminu Rajan, nekada Braunštajner, koja je u vreme rata nadgledala ubistva nekoliko stotina dece u Majdaneku. U Nemačkoj je 1973 osuđena na doživotni zatvor.

Vizental je autor velikog broja članaka i knjiga o istragama ratnih zločina. Dobitnik je brojnih odlikovanja.

Kada je jednom prilikom bio upitan zašto je odabrao da se posveti istragama ratnih zločina, Vizental je odgovorio: "Kada se napravi osvrt u istoriju, želim da ljudi znaju da nacisti nisu bili u prilici da ubiju milione ljudi i da se izvuku".