Razno
Na današnji dan, 30. oktobar
Danas je četvrtak, 30. oktobar. Ovo su istorijski događaji koji su obeležili ovaj datum.
0:00
30.10.2025.
25 min
Ponedeljak, 19.09.2005.
09:36
Na današnji dan, 19. septembar
Rođeni Anri III, Košut, Golding i Zatopek, "Parobrod Vili", tenkovi JNA pošli ka Hrvatskoj, Jugoslavija isljučena iz UN, umro Ivić
1356. Engleska vojska pod vođstvom Crnog Princa, sina kralja Edvarda III, u bici kod Poatjea porazila vojsku francuskog kralja Žana II, čime je okončana prva faza Stogodišnjeg rata. Istog dana 1370. Crni Princ zauzeo i opustošio Limož.
1551. Rođen francuski kralj Anri III, poslednji vladar iz dinastije Valoa. Tokom njegove vladavine, od 1574, zemlja zahvaćena sukobima rimokatolika i protestanata.
1802. Rođen mađarski revolucionar Lajoš Košut, vođa Mađarske revolucije 1848. i rata za nezavisnost od Austrije, guverner oslobođene Madjarske od aprila do avgusta 1849. Posle mađarske kapitulacije, 13. avgusta 1849, živeo u izbeglištvu i, kao vođa emigracije, agitovao za nezavisnost Mađarske.
1814. U Požeškoj nahiji u Srbiji počela Hadži-Prodanova buna. Ustanak pod vođstvom igumana Pajsija i Hadži-Prodana proširio se i na Kragujevačku i Jagodinsku nahiju, ali nije dobio podršku Miloša Obrenovića, koji je smatrao da je ustanak preuranjen. I pored obećanja da će ustanicima biti oprošteno, Turci pogubili oko 300 ustanika, među njima i igumana Pajsija. Hadži-Prodan prebegao u Austriju.
1837. Kod Požarevca održani prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.
1888. Prvo svetsko takmičenje za izbor najlepše žene održano u belgijskoj banji Spa. Prva zvanično najlepša žena na planeti postala osamnaestogodišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare.
1911. Rođen engleski pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Njegov prvi objavljen i najpoznatiji roman Gospodar muva postao svetski bestseler.
1914. Počela bitka na Mačkovom kamenu, u Prvom svetskom ratu. Posle četvorodnevnih borbi, nadmoćnija austrougarska vojska prisilila Srbe na povlačenje.
1922. Rođen češki atletičar Emil Zatopek, koji je na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. osvojio zlatnu medalju u trci na 10.000 metara, a na Igrama 1952. u Helsinkiju na 5.000, 10.000 i u maratonu. Oborio 18 svetskih rekorda i od 1949. do 1951. zaredom pobedio u 69 trka.
1928. "Parobrod Vili", prvi animirani film u kom se pojavio Miki Maus, prikazan u njujorškom bioskopu Koloni.
1939. Sovjetske trupe stigle na mađarsku granicu i istovremeno na severu Evrope okupirale Vilnus, koji je bio pod poljskom upravom.
1941. Nemci u Drugom svetskom ratu zauzeli Kijev, posle bitke koja je trajala 45 dana.
1941. Trupe Velike Britanije ušle u Teheran.
1955. U Argentini, vojska sa vlasti oborila predsednika Huana Dominga Perona. Peron izbegao i do 1973. živeo u inostranstvu. Po povratku u zemlju ponovo izabran za predsednika i bio na čelu države do smrti, 1974.
1957. Amerikanci u Nevadi izvršili prve podzemne nuklearne probe.
1961. Građani Jamajke se na referendumu izjasnili za izdvajanje zemlje iz Zapadnoindijske Federacije.
1985. U glavnom gradu Meksika Sijudad Meksiku i okolini u zemljotresu poginulo 12.000, povređeno 40.000 ljudi.
1989. U eksploziji aviona DC 10 francuske kompanije UTA, na liniji Brazavil-Pariz, iznad Nigera, za koju je kasnije optužena Libija, poginuli svi putnici i članovi posade, njih 171.
1991. Kolone tenkova Jugoslovenske narodne armije krenule iz Beograda prema Hrvatskoj, gde su počeli sukobi srpskih naoružanih grupa i hrvatske policije. Hrvatska 25. juna 1991. proglasila samostalnost i izdvojila se iz SFRJ.
1992. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija isključio Jugoslaviju iz UN, osporivši joj pravo da po automatizmu nasledi SFRJ. Jugoslavija ponovo postala članica UN 2. novembra 2000, posle pada režima Slobodana Miloševića.
1994. Trupe SAD iskrcale se na Haiti u operaciji koju je Vašington označio kao ponovno uspostavljanje demokratije u toj zemlji.
1999. U Beogradu umro Pavle Ivić, jedan od vodećih jugoslovenskih lingvista, član Srpske akademije nauka.
2000. U Pragu počelo petodnevno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, tokom kog se više hiljada demonstranata, protivnika globalizacije, sukobilo s policijom. U sukobima povređena 142 demonstranta i 123 policajca, a centar Praga demoliran.
2001. Predsednik SAD Džorž Buš potpisao kongresnu rezoluciju o upotrebi vojne sile i zahvalio se Predstavničkom domu i Senatu što su ga ovlastili da pokrene rat protiv terorista.
2001. Islamski sveštenici pozvali Osamu bin Ladena da dobrovoljno napusti Avganistan, ali mu nisu odredili rok za izlazak iz zemlje. SAD zapretile da će napasti talibane ako ne predaju Bin Ladena.
2003. Bivši predsednik SAD Bil Klinton posetio Prištinu, gde je proglašen za počasnog doktora Prištinskog univerziteta. Dan kasnije u Potočarima kod Srebrenice, u Bosni i Hercegovini, otvorio Memorijalni centar u znak sećanja na Bošnjake ubijene u leto 1995.
1551. Rođen francuski kralj Anri III, poslednji vladar iz dinastije Valoa. Tokom njegove vladavine, od 1574, zemlja zahvaćena sukobima rimokatolika i protestanata.
1802. Rođen mađarski revolucionar Lajoš Košut, vođa Mađarske revolucije 1848. i rata za nezavisnost od Austrije, guverner oslobođene Madjarske od aprila do avgusta 1849. Posle mađarske kapitulacije, 13. avgusta 1849, živeo u izbeglištvu i, kao vođa emigracije, agitovao za nezavisnost Mađarske.
1814. U Požeškoj nahiji u Srbiji počela Hadži-Prodanova buna. Ustanak pod vođstvom igumana Pajsija i Hadži-Prodana proširio se i na Kragujevačku i Jagodinsku nahiju, ali nije dobio podršku Miloša Obrenovića, koji je smatrao da je ustanak preuranjen. I pored obećanja da će ustanicima biti oprošteno, Turci pogubili oko 300 ustanika, među njima i igumana Pajsija. Hadži-Prodan prebegao u Austriju.
1837. Kod Požarevca održani prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.
1888. Prvo svetsko takmičenje za izbor najlepše žene održano u belgijskoj banji Spa. Prva zvanično najlepša žena na planeti postala osamnaestogodišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare.
1911. Rođen engleski pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Njegov prvi objavljen i najpoznatiji roman Gospodar muva postao svetski bestseler.
1914. Počela bitka na Mačkovom kamenu, u Prvom svetskom ratu. Posle četvorodnevnih borbi, nadmoćnija austrougarska vojska prisilila Srbe na povlačenje.
1922. Rođen češki atletičar Emil Zatopek, koji je na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. osvojio zlatnu medalju u trci na 10.000 metara, a na Igrama 1952. u Helsinkiju na 5.000, 10.000 i u maratonu. Oborio 18 svetskih rekorda i od 1949. do 1951. zaredom pobedio u 69 trka.
1928. "Parobrod Vili", prvi animirani film u kom se pojavio Miki Maus, prikazan u njujorškom bioskopu Koloni.
1939. Sovjetske trupe stigle na mađarsku granicu i istovremeno na severu Evrope okupirale Vilnus, koji je bio pod poljskom upravom.
1941. Nemci u Drugom svetskom ratu zauzeli Kijev, posle bitke koja je trajala 45 dana.
1941. Trupe Velike Britanije ušle u Teheran.
1955. U Argentini, vojska sa vlasti oborila predsednika Huana Dominga Perona. Peron izbegao i do 1973. živeo u inostranstvu. Po povratku u zemlju ponovo izabran za predsednika i bio na čelu države do smrti, 1974.
1957. Amerikanci u Nevadi izvršili prve podzemne nuklearne probe.
1961. Građani Jamajke se na referendumu izjasnili za izdvajanje zemlje iz Zapadnoindijske Federacije.
1985. U glavnom gradu Meksika Sijudad Meksiku i okolini u zemljotresu poginulo 12.000, povređeno 40.000 ljudi.
1989. U eksploziji aviona DC 10 francuske kompanije UTA, na liniji Brazavil-Pariz, iznad Nigera, za koju je kasnije optužena Libija, poginuli svi putnici i članovi posade, njih 171.
1991. Kolone tenkova Jugoslovenske narodne armije krenule iz Beograda prema Hrvatskoj, gde su počeli sukobi srpskih naoružanih grupa i hrvatske policije. Hrvatska 25. juna 1991. proglasila samostalnost i izdvojila se iz SFRJ.
1992. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija isključio Jugoslaviju iz UN, osporivši joj pravo da po automatizmu nasledi SFRJ. Jugoslavija ponovo postala članica UN 2. novembra 2000, posle pada režima Slobodana Miloševića.
1994. Trupe SAD iskrcale se na Haiti u operaciji koju je Vašington označio kao ponovno uspostavljanje demokratije u toj zemlji.
1999. U Beogradu umro Pavle Ivić, jedan od vodećih jugoslovenskih lingvista, član Srpske akademije nauka.
2000. U Pragu počelo petodnevno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, tokom kog se više hiljada demonstranata, protivnika globalizacije, sukobilo s policijom. U sukobima povređena 142 demonstranta i 123 policajca, a centar Praga demoliran.
2001. Predsednik SAD Džorž Buš potpisao kongresnu rezoluciju o upotrebi vojne sile i zahvalio se Predstavničkom domu i Senatu što su ga ovlastili da pokrene rat protiv terorista.
2001. Islamski sveštenici pozvali Osamu bin Ladena da dobrovoljno napusti Avganistan, ali mu nisu odredili rok za izlazak iz zemlje. SAD zapretile da će napasti talibane ako ne predaju Bin Ladena.
2003. Bivši predsednik SAD Bil Klinton posetio Prištinu, gde je proglašen za počasnog doktora Prištinskog univerziteta. Dan kasnije u Potočarima kod Srebrenice, u Bosni i Hercegovini, otvorio Memorijalni centar u znak sećanja na Bošnjake ubijene u leto 1995.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 1
Pogledaj komentare