Vuk Drašković na samitu UN

"Danas u Evropi nema naroda čija su prava tako brutalno pogažena, kao što je srpski narod na Kosovu i Metohiji, pokrajini koja je od 10. juna 1999. pod upravom Ujedinjenih nacija", rekao je Drašković u govoru na zasedanju Generalne skupštine UN.

Šef diplomatije državne zajednice je naglasio da je SCG, kao najveća država na prostoru bivše Jugoslavije, opredeljena za dobre odnose sa svim susedima, kao i da je okrenuta ka Evropi.

"Ujedinjena Evropa, kojoj pripadamo, naš je cilj i naša budućnost. Nažalost, u jednom delu Srbije, na Kosovu i Metohiji, politički ekstremizam, često kombinovan sa terorizmom, koji ultimativno zahteva stvaranje još jedne države Albanaca, ozbiljna je prepreka stabilnosti na celom Balkanu", rekao je Drašković.

Šef diplomatije SCG je zatražio i da se poštuje načelo da se granice država "ne mogu silom ni menjati ni preimenovati".

"Tražimo da Srbi, Crnogorci i ostali nealbanci na Kosovu uživaju prava koja im garantuje Povelja UN i da UN, u skladu sa svojom Poveljom i važećim medjunarodnim pravom, poštuju načelo da se granice država ne mogu silom ni menjati ni preimenovati. Poštovanjem ovih načela otvaraju se vrata sporazumu o budućem ljudskom i evropskom statusu Kosova", rekao je Drašković.

Srbija i Crna Gora daju punu podršku konceptu nove kolektivne bezbednosti, zabrani širenja proizvodnje, trgovine i upotrebe oružja za masovno uništenje, formiranju Komisije za izgradnju mira, Saveta za ljudska prava, osnivanju Fonda za otklanjanje posledica prirodnih katastrofa i zaštite životne sredine, rekao je Drašković.

"I siromašne zemlje moraju poboljšati učinak"

Predsednik Svetske banke Pol Volfovic izjavio je u Njujorku da u okviru borbe protiv siromaštva nerazvijene zemlje moraju da poboljšaju učinak, ali i da razvijene zemlje ispune svoja obećanja o povećanju pomoći, prenose agencije.

Volfovic, koji je ranije bio na dužnosti zamenika ministra odbrane SAD, ukazao je da je su borbi protiv siromaštva potrebni "hitni rezultati", ne samo skupovi na visokom nivou. Prema njegovim rečima, u okviru zajedničkih napora industrijski najrazvijene zemlje trebalo da bi ukinu trgovinske prepreke i subvencije koje pogađaju poljoprivredu i manja preduzeća zemalja u razvoju.

Od marta, kada je imenovan na mesto predsednika Svetske banke, Volfovic traži od razvijenih zemalja da smanje subvencije u poljoprivredi kako bi se time pomoglo afričkim poljoprivrednicima, što je u skladu sa zvaničnom politikom Vašingtona da svi moraju da daju svoj doprinos.

S druge strane, izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda Rodrigo Rato ukazao je da je trgovinska razmena između afričkih zemalja najskuplja na svetu zbog visokih tarifa koje su zemlje međusobno uspostavile.

Zapažano izlaganje u skupštini UN imao je i kineski predsednik Hu Đintao, koji je najsiromašnijim zemljama ponudio bescarinsku robnu razmenu, otpisivanje dugova i povoljne kredite, ali je iz te ponude izuzeo desetak zemalja koje su priznale Tajvan. "Kina je odlučila da ukine tarife na određene proizvode za svih 39 najslabije razvijenih zemalja sa kojima ima diplomatske odnose, i to će se primenjivati na većinu roba u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Kinom", rekao je Hu.

Hu je naveo da Kina, čija privreda beleži najveću stopu rasta na godišnjem nivou u svetu, sve više pomaže i zemlje u razvoju. On je ujedno pozvao najrazvijenije zemlje da otvore tržišta, otpišu dugove siromašnih zemalja i povećaju obim pomoći najslabije razvijenim zemljama, 50 mahom afričkih zemalja.