HVB banka prepolovila kamate

Ministar finansija Mlađan Dinkić kaže da građani sami treba da prate svetsko finansijsko tržište i procene da li im je bolje da uzmu kredite koji su vezani za evro ili za franak. Stambeni krediti koji glase na švajcarski franak ne mogu da se uporede sa onima vezanim za evro jer nose potencijalno veći rizik ako franak bude jačao.

Božidar Đelić, direktor za istočnu Evropu francuske banke Kredi agrikol, takođe upozorava na mogućnost da franak u budućnosti znatno ojača u odnosu na evro. "U ekonomiji nema čarobnog štapića. Ako su kamate u švajcarskom franku niže nego u evrima, to je zato što se očekuje devalvacija evra prema švajcarskom franku. Oni koji se zaduže u švajcarskom franku moraju da znaju da oni, a ne banke, preuzimaju na sebe rizik da ti švajcarski franci više vrede u evrima, a samim tim i u dinarima u narednih 25 godina koji dolaze", pojašnjava Đelić.

Dinkić kaže da je ponuda HVB-a u redu i smatra da će isto uraditi i neke druge banke, dodajući da krediti bazirani na švajcarskim francima nisu neobični u evropskim zemljama. "Ostaje na građanima da počnu da prate izvešataj sa međunarodnih berzi", kaže Dinkić.

Jučerašnja odluka HVB-a da smanji kamate na stambene kredite na 4,45 odsto godišnje izazvala je iznenađenje među konkurencijom. Kako su saopštili iz HVB-a, suma kredita nije neograničena, već je za tu namenu odvojeno 40 miliona švajcarskih franaka, ali će banka naknadno možda obezbediti novu liniju. "Sa aspekta klijenta, on jednostavno zna da će mu rata biti u kontravrednosti 100 švajcarskih franaka, a do juče je to bila kontravrednost od, recimo, 70 evra", objašnjava Ivan Radojičić, direktor sektora banke HVB za poslovanje sa stanovništvom.

Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora za poslove sa stanovništvom u Rajfajzen banci, smatra da je konkurencija dobrodošla, ali da po njihovom iskustvu iz Austrije vezivanje kamata za švajcarske franke može biti rizično zbog mogućeg rasta te valute u odnosu na evro. "Ako bi se građanin sada zadužio za polovinu svoje plate za švajcarski franak, rastom švajcarskog franka u odnosu na evro, jer mi obično računamo svoja primanja u odnosu na evro, polovina plate ne bi bila više dovoljna za otplatu anuiteta. To dalje izaziva dosta ozbiljne probleme jer banka posle mora da pribegne prinudnoj naplati", kaže on.

Ipak, posle akcije HVB banke i u ostalim bankama razmišljaju o vezivanju kamata za švajcarski franak. U Folks banci, koja ima slična iskustva u Hrvatskoj, smatraju da je svako sniženje kamata dobrodošlo i da je to odraz nadošle konkurencije bankarskom sektoru. "Međutim, ovde postoji i nestrpljenje, tržište je komplikovano, ekonomska aktivnost ne ide tempom kojim se očekuje, velika je količina angažovanih para i raspoloživog novca, ali generalno gledano, ne treba očekivati smanjenje kamatnih stopa u narednih šest meseci", ocenjuje Dragiša Lekić, direktor Folks banke.

Viceguverner Narodne banke Srbije Dejan Simić smatra da je smanjenje kamatnih stopa realnost i da je to dokaz da banke mogu da smanje marže. "Da li je reč o kratkoročnoj meri, videćemo, kako će odgovoriti druge banke. Mislim da ima dovoljno prostora u profitu koji banke zarađuju na tržištu u tom njihovom maržnom delu, tako da one mogu da odreaguju i da, pre svega aktivne kamate, budu niže".

Novi krediti kod HVB banke mogu iznositi od 10.000 do 100.000 evra s rokom otplate od pet do 25 godina. Rata ne sme da pređe 50 odsto primanja, a može se uključiti i sadužnik. Za kredit od 50.000 evra mesečna rata je 250 evra, a ukupna primanja domaćinstva najmanje 500 evra. Za dosadašnje kredite na istu sumu trebalo je platiti oko 400 evra.

I ProCredit banka se uključila u Vladin program

ProCredit banka je potpisala ugovor s Vladom Srbije o odobravanju stambenih kredita građanima mlađim od 45 godina, s periodom otplate do 25 godina i godišnjom kamatom 4,5 odsto, čime je postala četvrta banka koja se uključila u Vladin program stambenog kreditiranja.

Ugovor su potpisali ministar finansija Mlađan Dinkić, generalni direktor ProCredit banke Doerte Vajding i direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita Aleksandar Jović.

Dinkić je ocenio da je Srbija prva u svetu u obaranju kamatnih stopa na stambene kredite, koje su prošle godine iznosile 12, početkom ove godine oko osam, a sada 4,5 odsto. Obaranje kamatnih stopa Dinkić je ocenio kao najboji potez Vlade u ovoj godini posle uvođenja poreza na dodatu vrednost.