Tajna komora

Da li je višesatni nedeljni hepening predsednika Srbije Borisa Tadića sa vodećim privrednicima, održan pod okriljem Privredne komore u formi zatvorenog Poslovnog saveta PKS, jedan u nizu uobičajenih sastanaka te vrste ili "istorijski dogovor srpske privrede i srpske politike", znaće se, po običaju, tek kada sve karte padnu na sto. Na dan skupa koji je intrigantno upotpunio najbogatiji čovek Srbije Miroslav "Delta" Mišković, pa i dva dana kasnije, njegovi učinci su toliko van domašaja javnosti da parafraza tajna Privredne komore uopšte ne deluje besmisleno, a još manje bezazleno.

Ocene Saveta o dramatičnom trenutku, te potrebi za tim istorijskim dogovorom i zahtevu predsedniku i premijeru Srbije da se hitno donese nacionalna strategija razvoja Srbije, novinarima je, pročitavši unapred pripremljeno saopštenje, preneo lično domaćin skupa Slobodan Milosavljević. Izveštačima ostavljenim da pres konferenciju čekaju gotovo dva sata ("Što se mene tiče niko nije morao da dođe!"), on je objasnio da su privrednici u razgovoru sa predsednikom "želeli šansu za potpunu slobodu u iznošenju mišljenja i formulisanju predloga vezanih za aktuelna privredna kretanja".

Svakom ko je imao u rukama papir sa koga je predsednik PKS čitao zaključke Saveta, pažnju je privukla pominjana "potreba za istorijskim dogovorom", s jedne strane i napadna kritika Koštuničinog kabineta s druge strane. Zavereničku notu daju naglašena zatvorenost skupa - čak je i ručak održan u ne baš reprezentativnim prostorijama PKS - i još više činjenica da je zahtev upućen "državnom vrhu" očigledno sačinjen pred polovinom tog vrha. I to onom koja po prirodi stvari i nema ingerencija nad ekonomskim i privrednim životom. Doda li se još da je zahvaljujući intervjuu FONETU, predsednik Srbije u nedelju na elektronskim medijima, a juče u štampanim, podrobno objašnjavao da je Srbiji potrebna nova vlada u kojoj će učestvovati i neke stranke iz vladajuće koalicije, "ali ne sve", suština "istorijskog dogovora" postaje kristalno jasna.

Može biti, međutim, da nikakvog dogovora protivnog vladajućoj kohabitaciji nema, ali to se neće znati sve dok ovdašnji političari, uredno zakleti u transparentnost, budu praktikovali dogovore iza zatvorenih vrata i istorijske sednice na koje, valjda zbog javnosti rada, propuštaju snimatelje na minut-dva, dok službene gorile znatiželjne novinare drže na bezbednoj udaljenosti od - zgrade.