Samo hitan slučaj besplatan

Koliko danas košta lečenje i da li smo se, posle nekoliko decenija ušuškanosti u tvrdnju da je zdravstvo besplatno, našli u situaciji da se, kao što je to slučaj u mnogim zemljama, plašimo bolesti, jer ne znamo kako ćemo platiti zdravstvene usluge? Među građanima se sve češće može čuti kako besplatno lečenja više ne postoji, kako sve košta, a cene su tolike da prosečan čovek ne može da ga plati. Da li je to tačno?

Ono što je za pacijenta i dalje besplatno je zbrinjavanje hitnih ili urgentnih stanja. Tada se ni za dijagnostiku, ni za lečenje ne plaća ništa. U ovom slučaju nema ni lista čekanja, već pacijent odmah stiže na sve potrebne procedure. Ni pacijenti koji nisu hitni i čije zdravstveno stanje trpi odlaganje terapije, pa čekaju svoj red, a dijagnostika i lečenje se obavljaju standardnim procedurama, takođe nemaju obavezu da plaćaju usluge. Ono što se ipak plaća u ovakvim slučajevima su participacija, učešće u bolničkom danu i 10 odsto na cenu materijala za ugradnju, kao, na primer, proteze kuka, očnog sočiva, stentova...Iznos koji plaća pacijent je uglavnom zanemarljiv, ali zavisi od cene materijala i ponekad traži dublji novčanik.

Tako se, na primer, cena stenta od 500 do 2700 evra, a ponekad ih je pacijentu potrebno ugraditi dva i više.

Zavod za zdravstveno osiguranje ne pokriva troškove vanstandardnih usluga, kao što su recimo laparoskopske operacije, koje podrazumevaju korišćenje skupih, uvoznih materijala koje zdravstveno osiguranje nije u mogućnosti da plati. U ovom slučaju pacijent plaća samo utrošen materijal, a cene su različite u zavisnosti šta se operiše i u kojem zdravstvenom centru. U Kliničkom centru Novi Sad cene laparoskopskih operacija kreću se od 18.000 do 30.000 dinara. Da bi se dobila jasnija slika o tome koliko se usluga u ovoj vrhunskoj zdravstvenoj ustanovi naplaćuje treba reći da čak 85 odsto pacijenata, od 33.800 hospitalizovanih i 16.550 operacija koliko je urađeno u prošloj godini, predstavljaju urgentni.

Pacijent s overenim uputom i koji čeka svoj red za pregled na magnetnoj rezonanci platiće 600 dinara. Trenutno se snimanja zakazuju za maj sledeće godine, ali ako želite da se na ovom uređaju ubrzo pregledate treba da izdvojite oko 12.000 dinara. Snimanje na mamografu staje 2.000 dinara.

Kateterizacija, koja se u Vojvodini radi samo na Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, trenutno se zakazuje za sredinu 2007. godine, ali ako pacijent želi da mu bude urađena skoro odmah platiće oko 1000 evra. Cena ehoradiografije i EKG s opterećenjem za pacijente koji ne žele da čekaju red košta po 2.400 dinara.

U Domu zdravlja Novi Sad, osim participacije, pacijenti učestvuju i u delu troškova za dijagnostičke procedure. Tako će, na primer, za ultrazvuk u kardiologiji platiti 100 dinara, za laboratorijske analize moraće da izdvoje najviše 260 dinara, a za “papa test” i ginekološki bris 370 dinara.

Od aprila ove godine referentne zdravstvne ustanove su obavezne da za pacijente koji se leči stacionarno, u dnevnoj bolnici ili se produženo leči u ambulanti i poliklinici, obezbede i lekove s negativne liste. Dakle, ako propišu lek s ove liste, pacijenti ga više ne kupuje, već ga mora obezbediti ustanova. Ovo je pomak u odnosu na dosadašnju praksu da ovakve lekove nabavljaju bolesnici, a kasnije eventualno refundiraju troškove u filijalama, odnosno Zavodu za zdravstveno osiguranje.