Mogu li potrošači da "deklarišu" namirnice?

Ako žele da budu dobro obavešteni i da ne ugroze svoje zdravlje, potrošači moraju pažljivo da čitaju deklaracije na namirnicama, da obrate pažnju na  podatke ispisane na proizvodu, počev od roka trajanja, preko sastava, do adrese proizvođača i sl. Nakon donošenja Pravilnika o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica, koji je zvanično stupio na snagu 23. januara ove godine, naši potrošači bi trebalo da prilikom kupovine dobiju sve podatke koje dobijaju potrošači u Evropi. Period navikavanja na ovako iscrpno deklarisanje proizvoda se - podrazumeva. Nadamo se da neće biti predug.

Razlika između velikih i malih

Kod velikih proizvođača postoji razvijen sistem deklarisanja proizvoda.  Mali proizvođači bi ubuduće trebalo da se potrude da svoje deklaracije usklade sa propisima. Podatak  koji se odnosi na adresu nije toliko bitan za potrošača, koliko je bitan za nadležnu inspekciju, jer oni po adresi mogu da pronađu i kontrolišu proizvođača. Dakle, svaki proizvod mora imati adresu i sedište proizvođača, odnosno lica koje je proizvod upakovalo. 

Problem uvezenih namirnica

Svojevremeno je u osnovnom tekstu pravilnika pisalo da namirnice iz uvoza moraju imati originalnu deklaraciju na jeziku zemlje proizvođača, kao i prevod te deklaracije na srpski jezik. Međutim, često se dešavalo da tekst prevoda ne odgovara tekstu originalne deklaracije ili da sadrži samo određene podatke. Drugim rečima, ono što bi stvarno moglo da bude od interesa za potrošača, ponekad nije ni prevedeno. Ta odredba je sada promenjena (Pravilnik o izmenama Pravilnika o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica od oktobra 2004) i glasi: «Namirnice iz uvoza moraju imati deklaracije na srpskom jeziku».

Dakle, ne prevod, već deklaraciju. Deklaracija robe iz uvoza mora da sadrži i naziv zemlje iz koje je roba uvezena, kao i naziv zemlje koja je uvoznik (ti podaci ne moraju uvek da budu isti).

Primer: proizvođač iz neke zapadnoevropske zemlje proizvodi u nekoj istočnoevropskoj zemlji namirnicu, odakle je mi uvozimo. Potrošač uvek mora da obrati pažnju na poreklo, odnosno na to gde je namirnica proizvedena, on na taj način ima mogućnost da bira zemlju porekla namirnica, što je bitna informacija.

Ne sme da dovodi u zabludu

Na deklaraciji ne mogu da budu podaci koji na bilo koji način dovode u zabludu potrošača u pogledu porekla, sastava, sirovine namirnice, neto količine, roka upotrebe, načina izrade ili proizvodnje, određeno je članom 4 Pravilnika. Namirnici se ne mogu pripisivati svojstva ili osobine koje ona nema. Deklaracijom se ne može sugerisati da namirnica ima naročite osobine ako ih ima svaka namirnica te vrste. Ovo se odnosi i na reklamiranje namirnica.

Kad namirnica u svom nazivu ima naziv nekog sastojka koji bi mogao da bude opredeljujući faktor za potrošača, na primer, čokolada sa povećanim sadržajem mleka, mora jasno da se deklariše koliki je taj sadržaj mleka.

Primer:

"Ulje bez holesterola": Ako na ambalaži piše da je neko ulje bez holesterola, može vam se učiniti kako je to «zdravo» ulje. Ali, kad bolje razmislite, shvatićete da nijedno ulje nema holesterol, jer je ulje biljnog porekla, a holesterol životinjskog.

"Original originala": Ne može proizvod da sadrži odrednicu «original» ako samo kao takav može da se pojavi na tržištu, ali kad mu stavite taj naziv, ljudi polaze od toga da je to nešto posebno i drugačije.

Kakva, ako ne prirodna: Kod alkoholnih pića smo imali slučaj da piše «prirodna voćna rakija». Odrednica «prirodna» tu ne može da stoji.

Rinfuzna roba

Svi  proizvodi moraju da budu deklarisani, pa i namirnice koje se prodaju u rinfuzu. To su zbirna pakovanja, koja moraju da imaju potpunu deklaraciju Tamo gde se prodaju na komad ili meru, mora da bude jasno i vidno istaknuta deklaracija koja sadrži sve podatke u skladu sa članom 8 Pravilnika.

U tim slučajevima, potrošač bi posebno trebalo da obrati pažnju na datum proizvodnje, jer se u praksi često dešava da takvi proizvodi imaju deklaraciju koja ne sadrži datum proizvodnje i rok upotrebe, pa se ne  vidi da li je tom proizvodu istekao rok ili nije. Potrošač ima puno pravo da traži od prodavca na uvid deklaraciju, a ako je ne dobije, može da se obrati nadležnoj poljoprivrednoj ili sanitarnoj inspekciji. 

U sastav rinfuzne robe često mogu da uđu namirnice druge kategorije kojima je vrlo često prošao rok trajanja. Zato bi moralo mnogo više pažnje da se posveti kontroli tih  namirnica.

Deklarisanje organskih namirnica

Takva namirnica mora da nosi znak da je proizvedena na organski način. Za sada, koliko je nama poznato, od domaćih namirnica imamo: «Next sok organika od jabuke».

Često potrošači mešaju pojmove ''zdrava hrana'' i ''organski proizvedene namirnice''. Sve namirnice koje se nađu u prometu moraju biti zdravstveno bezbedne, odnosno zdrave namirnice. A organski proizvedene namirnice su one namirnice koje se proizvode u skladu sa Zakonom o organskoj poljoprivredi.

Ilegalna ili legalna roba

Namirnice koje nemaju deklaraciju na srpskom jeziku nisu ušle legalnim putem u zemlju. Sve namirnice koje se nađu u prometu bez ove deklaracije nisu ušle legalnim tokovima i nisu prošle uobičajenu kontrolu na granici.

Svi podaci na srpskom

Deklarisanje robe iz uvoza podrazumeva da na srpskom jeziku budu navedeni svi podaci iz člana 8 Pravilnika, odnosno: naziv pod kojim se namirnica prodaje i trgovačko ime ako ga namirnica ima, spisak sastojaka, neto količina, rok upotrebe, uslovi čuvanja i skladištenja gde je to potrebno, serija (šarža, partija ili lot), naziv i sedište, odnosno adresa proizvođača i subjekta koji namirnicu pakuje, kod uvoznih namirnica naziv i sedište, odnosno adresa uvoznika, zemlja porekla i zemlja iz koje je namirnica uvezena, uputstvo za upotrebu gde je potrebno, količina alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2 % vol. alkohola, kategorija kvaliteta ili klasa, drugi podaci od značaja za potrošača u skladu sa posebnim propisima za pojedine vrste namirnica.

Primena Pravilnika o deklarisanju

Sve deklaracije koje su urađene posle stupanja na snagu Pravilnika o deklarisanju (januar 2004) moraju biti u skladu sa njim. Proizvođači koji su na lageru imali ili imaju amblažu koja je proizvedena pre stupanja na snagu Pravilnika, mogu da je upotrebe do 1. 5. 2006. godine. To se ne odnosi na namirnice koje su uvezene pre 23. oktobra. Mi možemo naći na tržištu proizvod sa starom deklaracijom sve dok je on u roku upotrebe. Ako je neka namirnica stavljena u promet npr. u januaru 2004, a rok upotrebe joj je do januara 2007, ona je potpuno ispravan, bez obzira što njena deklaracija nije u skladu sa novim Pravilnikom.

Mali saveti

Ono što bi potrošač trebalo da oceni jeste: da li je namirnica koju dobija po nižoj ceni (a koja nema odgovarajuću deklaraciju), istovremeno i namirnica koju bi trebalo da kupi. Mnogo je bolje da kupuje namirnice koje imaju  deklaraciju koja sadrži sve propisane podatke.

Ako potrošač primeti da namirnica nema deklaraciju koja sadrži propisane podatke, može da se obrati sanitarnom ili poljoprivrednom inspektoru, odnosno udruženju potrošača, pa da preko njih utiče da se javnost obavesti o pojavi koja, u krajnjoj liniji, može da bude štetna za potrošače. 

Potrošači mogu i trebalo bi da zaštite sami sebe. Kad kupuju robu bez deklaracije, rizikuju da ugroze svoje zdravlje.