Hirošima: Sećanje i opomena

Nekoliko desetina hiljada ljudi iz celog sveta okupilo se jutros u Hirošimi kako bi uputilo još jedan poziv za ukidanje nuklearnog oružja, obeležavajući tako 60 godina od napada nuklearnom bombom na taj japanski grad.

U potpunoj tišini, u znak odavanja pošte stradalima, u 8.15 po lokalnom vremenu u Hirošimi se oglasilo zvono mira, u istom času.Održane su molitve za mrtve, a na spomenik palima položeni su venci i cveće. Više od 5.000 imena preživelih i umrlih u međuvremenu dodato je već upisanim na spomenik. Odajući poštu žrtvama, premijer Japaba Junićiro Koizumi je okupljenima u Parku mira u Hirošimi rekao da je japan jedina zemlja koja je iskusila posledice atomske bombe. "Hirošima i Nagasaki se ne smeju ponoviti. Japan će se i dalje držati izgradnje mira i nastaviće da se bori za razoružanje i potpunu zabranu nuklearnog oružja", rekao je on.

Gradonačelnik Hirošime Tadatošija Akabe optužio je nuklearne sile da se ne obaziru na mišljenje sveta i dovode u rizik opstanak čovečanstva. "Ovaj 6. avgust je vreme nasleđa, buđenja i posvećenja, u kom nasleđujemo želju žrtava bombe za ukidanje nuklearnog oružja i postizanja mira u svetu", kaže on.

140.000 mrtvih

Atomska bomba snage 13 kilotona izbačena je iz bombardera B29 zvanog "Enola gej", sa 9.300 metara, kako bi eksplodirala na 600 metara iznad grada. Bomba je Hirošimu sravnila sa zemljom, u krugu od tri kilometra od epicentra eksplozije srušene su sve građevine, a živote je izgubilo više od 140.000 ljudi. Većina ih je u eksloziji izgorela. Hitoši Takajama tada je imao 15 godina.

"Video sam ljude gole i potpuno crne od opekotina. Njihova koža je visila u fronclama. Držali su ruke prijene uz telo i stajali nepomično. U prvom trenutku samo sam želeo da pobegnem, da ih ne gledam. Žao mi je zbog toga, ali izgledali su tako groteskno, kao da nisu ljudi", kaže on.   

Oni koji su preživeli eksploziju stradali su od leukemije i drugih oblika raka kao posledice radijacije. Takajami je rak dijagostifikovan 16 godina posle Hirošime. Procenjuje se da u Japanu više od 260.000 ljudi i dalje trpi posledice pada atomske bombe.

Tri dana posle napada na Hirošimu, 9. avgusta, bačena je još jedna nuklearna bomba, na japanski grad Nagasaki. Posle tih napada, 15. avgusta, Japan je kapitulirao, što je predstavljalo kraj Drugog svetskog rata u svetu. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan je upozorio na to da je 60 godina posle Hirošime svet suočen s pravom kaskadom nuklearnog naoružavanja izjavio da mu je žao što je u svetu učinjeno toliko malo u cilju sprečavanja širenja tog oružja.

"Apokalipsa uskoro"

Britanski "Indipendent" je povodom šezdesetogodišnjice bombardovanja Hirošime objavio komentar američkog profesora Noama Čomskog "Apokalipsa uskoro".

Čomski piše da su nedavne eksplozije u Londonu podsetnik da začarani krug napada i kontra napada može vrlo lako da eskalira. Naime, tokom poslednjih 60 godina, bombardovanja Hirošime i Nagasakija su proganjala svest ljudi širom sveta, ali nisu uspela da spreče dalji razvoj daleko jačeg oružja za masovno uništavanje.

Profesor Čomski citira i mišljenje Roberta Maknamare, sekretara SAD za bezbednost u vreme Kubanske krize 1962, kada je svet za dlaku izbegao nuklearnu katastrofu, koji tvrdi da je sadašnji odnos Vašingtona prema razvoju nuklearnog oružja nemoralan, ilegalan, sa vojnog aspekta nepotreban, zastrašujuće opasan i da predstavlja neprihvatljiv rizik kako za američku tako i za druge nacije. U komenataru se dalje upozorava da američke pretnje i primena nasilja na međunarodnoj sceni samo stimulišu širenje nuklearnog naoružanja, zajedno s džihadskim terorizmom.

"Mogućnost da se nuklearna katastrofa uskoro desi ne može realno da se predvidi, ali je rizik trenutno toliki da SAD i Britanija kao najbliži saveznik Vašingtona, moraju nešto smesta da preduzmu da ga smanje", piše Čomski.

"Enola gej"

Šezdeset godina posle napada na Hirošimu, avion koji je bacio atomsku bombu i dalje je atrakcija za turiste, goste iz inostranstva i ratne veterane. "Enola gej" i dalje je i simbol događaja o čijoj opravdanosti postoje suprotna mišljenja na dva kraja Pacifika, ali i u samim SAD.

Avion B29, čija ga je posada nazvala "Enola gej", sada je potpuno obnovljen i izložen u okviru kolekcije Smitsonijan u muzeju vazduhlovstva u blizini Vašingtona. Na dve strane Pacifika mišljenje o napadu koji je taj bombarder izvršio su sasvim različita. Nova anketa, koju su sproveli Asošiejted Pres i Kjodo Njuz, pokazuje oprečne stavove: 68 odsto Amerikanaca, a samo 20 odsto Japanaca veruje da je nuklearno oružje bilo neophodno da bi se rat brže završio. Stariji građani su pre skloni da misle da je bacanje atomske bombe bilo neizbežno, dok mlađi ljudi to dovode u pitanje.

Ratni veteran, poručnik Herbert Ing, koji je na ostrvu Ivo džima prisustvovao fanatičnim napadima japanskih kamikaza, veruje da bi se, bez atomske bombe, Japanci borili do potpunog uništenja. "Mislim da je ovaj avion predivan. On je učinio nešto što je spasilo tolike američke živote i završilo rat koji bi inače trajao godinama", kaže on.

Za japanske posetioce Smitsonijana, kao što je porodica Izuka, “Enola gej“ nije prijatan prizor. "Zbog rata protiv SAD, Japan je imao tu nesreću da doživi bombardovanje Hirošime. To je sve bilo u prošlosti, ali nadam se da atomska bomba nikada neće ponovo biti upotrebljena", kaže Masajo Izuka.

"Kao deo mlađe generacije, ja ne osećam ništa kada vidim ovaj avion. Znam da je bacio bombu, ali za mene to nije ništa u poređenju sa odlaskom u Hirošimu i Nagasaki. Ali, sve je to samo istorija“, kaže Noriku Izuka.

U SAD 50. godišnjica napada izazvala je sukobe u vezi sa avionom „Enola gej“ i objašnjenja u okviru izložbe u Smitsonijanu za koje su mnogi veterani smatrali da su ublažila ulogu japanske agresije, koja je dovela do rata. Pre dve godine, grupa preživelih iz Hirošime i mirovnih aktivista isprskala je avion crvenom farbom. Ove godine, Smitsonijan nije organizovao nikakve posebne manifestacije da obeleži šezdesetogodišnjicu bacanja atomske bombe na Hirošimu.