Srpski i albanski ministri prvi put

To su preneli prištinski mediji, a dolazak u Beograd medijima je potvrdio ministar Haračija. Na tom prvom sastanku dvojica ministara sa saradnicima će raspravljati o obnovi verskih objekata, o kulturnom nasleđu, povratku muzejske i arhivske građe koja je odneta sa Kosova i o obostranoj saradnji u oblasti kulture i istorijskog nasleđa, rekao je Haračija.

On je rekaoda sa njim u Beograd dolaze i njegov savetnik za informisanje Velji Bitići i Ljuan Mulići, direktor Galerije umetnosti Kosova.

Predviđa se da kao rezultat susreta dvojice ministara, na obe strane budu formirane tehničke radne grupe koje će pripremiti plan za realizaciju obnove verskih objakata na Kosovu. "U vezi sa odlaskom za Beograd konsultovao sam se, osim sa vladom, i sa međunarodnom admnistracijom i predstavnicima zapadnih zemalja i posebno je značajna podrška koju sam dobio od predstavnika jedne od najznačajnih zapadnih zemlja", rekao je Haračija, ne navodeći o kojoj je zemlji reč.

Ako se sastanak Haračije i Kojadinovića održi 15. avgusta, biće to prvi sastanak dvojice ministara i označiće početak mogućih novih susreta predstavnika vlasti u Prištini i Beogradu. Međunarodna zajednica je neposredne razgovore između predstavnika Prištine i Beograda utvrdila kao jedan od standarda.

Bendou: Proglasiti nezavisnost i podelu Kosova

Saradnik vašingtonskog instituta Kejto, Dag Bendou, predlaže da se Kosovu da nezavisnost, ali da delovi pokrajine sa većinskim srpskim stanovništvom ostanu u sastavu Srbije i Crne Gore.

Taj analitičar, inače bivši specijalni savetnik predsednika Ronalda Regana, rekao je za Glas Amerike, da će rešenje za kosovsko pitanje "biti kompromisne prirode" i da su za dobre rezultate potrebne barem dve stvari - da pregovori počnu bez ikakvih preduslova i da nijedna opcija ne bude unapred isključena.

Vodeći se svojom procenom da su nastojanja na očuvanju srpskog suvereniteta nad Kosovom verovatno neodrživa zbog tako velikog broja Albanaca koji žive u pokrajini, Bendou navodi da bi bilo nepravično prema Srbima, posebno onima koji se još uvek nalaze na Kosovu, da se poglasi nezavisna država Kosovo.
Prema njegovom mišljenju, jedna od opcija za taj problem je "da se kosovskim Albancima da nezavisnost, kao što to većina njih želi, a da sektori sa većinskom srpskom populacijom, kao što su sever pokrajine i delovi sa srpskim crkvama, ostanu u sastavu Srbije i Crne Gore".

Objašnjavajući svoju vizuju budućnosti Kosova, vašingtonski analitičar kaže da ona predstavlja dve podele. "Prva je dodeljivanje nezavisnosti Kosovu, odnosno cepanje dela Srbije. SAD su de fakto započele taj proces i prihvatile ga i, ako je to tako, zašto ne bi moglo da se podeli i samo Kosovo? Drugim rečima, ako Kosovo postane nezavisno, to ne znači da celo mora da postane nezavisno, jer treba uzeti u obzir srpsku populaciju i svetinje", rekao je Bendou.

Svako drugo rešenje, podvukao je Bendou, povlači sa sobom ne samo interese Srba i Albanaca, već i želje Makedonaca, Grka, Albanaca u Albaniji, jer sve te zemlje imaju svoje interese i stavove i veoma su zabrinute da bi promena granica i permanetna promena satusa teritorije mogli da utiču na izbijanje regionalnih i lokalnih problema i sukoba.