Hlade se zdravstvenim knjižicama

Ne zna se kome je juče bilo gore na plus 38 - bolesnima u bolnicama, građevinskim radnicima na visokim kranovima, variocima na toplovodu.... Svako se dovijao na svoj način ne bi li se sakrio od nesnosne vrućine.

- Žega ne odgovara mojim putnicima, ali ja sam spreman i za takve situacije. Nosim vodu u flašama, pa kad zatreba, polivam putnike da im olakšam muke - kaže veseli vozač minibusa iz Leskovca Dragan - Goga Živković (60) koji u vozilu nema klimu.

Njegov sugrađanin Jovan Pavlović inkasantima na parkingu kod robne kuće objašnjava da mu ni voda ne može pomoći u metalnom kiosku gde vri kao u loncu.

- Vrtoglavica i mučnina su ono sa čim se najteže nosim, a povremeno mi se zamagli pred očima, pa s teškom mukom ispisujem blokove. Kad postane neizdrživo, mlađi kolega na minut-dva preuzme sav posao a ja se sklonim u park, da se povratim - jada se Jovan Pavlović.

Čini se da je ipak najteže bolesnima. Na internom odeljenju šabačke bolnice samo hodnik deli dva sveta. S jedne strane su koronarna jedinica i poluintenzivna nega u kojima rade klima-uređaji, dok u ostalim sobama vlada nesnosna vrućina.

Načelnik odeljenja dr Ljiljana Pantović kaže da je na ovim vrućinama nehumano raditi, a kamoli bolovati. I ne pokušavaju da mere temperaturu u sobama, jer nema načina da se prostorije rashlade. Doduše, u nekim sobama na prozorima postoje zavese i roletne, ali ništa to ne vredi kada već od ranog jutra vazduh treperi od vreline.

- Čak ni poseta ne može da izdrži duže od 10 do 15 minuta u sobi - kaže Dragan Knežević, koji je smešten na interno odeljenje zbog srčanih problema.

Njegov sobni kolega Slobodan Mićić podseća da je svaki gram kiseonika ovde dragocen.

- Jednom bolesniku sam pomogao da dođe do vazduha mašući mokrim peškirom, kao da smo u ringu. Pre podne pobegnemo kod svojih komšija na severnoj strani gde je ipak malo svežije - kaže Mićić koji se leči posle srčanog udara.

U požarevačkoj bolnici bolesnici su na izmaku snage. Milada Živković iz sela Bradarac kaže da joj je prozor non-stop otvoren ali je vrućina velika.

Blažici Ivanović iz Kobilja u poseti je ćerka, koja majku hladi mašući maramicom.

- Majka me je zvala da je vodim kući, kaže da ne može više da izdrži ovu vrućimu i da, ako treba da umre, bolje neka to bude kod kuće nego u bolnici - napominje njena ćerka.

Živorad Perić iz Beranje polomio je nogu i kuk i leči se na ortopediji i kaže: „Ovo je nemoguće. Od kuće su mu doneli ventilator, ali ne pomaže. Vidite da sam se raskopčao ali znoj lije na sve strane. Ništa bolje nije ni noću. Ne može od vrućine da se spava. Tek pred zoru malo zahladni“.

Dragan Stokić iz sela Milanovac u opštini Žagubica mlad je i pokretan, a u bolnici je zbog zgloba. Kad po podne pripeče sunce, on skokne do obližnjeg parka.

U Institutu za ginekologiju i akušerstvo „Narodni front“ u Beogradu klime imaju samo u intenzivnoj nezi, porodilištu i operacionoj sali. U sobama u kojima leže porodilje sa bebama nemaju ni ventilatore. Da bi nekako izdržale visoku temperaturu, porodilje su se juče dovijale na razne načine.

- Spustimo roletne i napravimo blagu promaju, a na bebin krevetac stavljamo vlažne pelene. Jedva čekam da idemo kući - kaže Anica Topalović, koja je pre dva dana donela na svet devojčicu Lanu.

Zara Antić, koja leži u krevetu pored Ankice, žali se da joj je u sobi toliko vrućina da više ne može da izdrži.

- Idem do kupatila i umivam se po nekoliko puta. Mogu da mislim kako je mom sinčiću, ali još ne zna da se požali - kaže Zara Antić, mama malog Stefana, koji je rođen pre tri dana.

U novosadskim prodavnicama voda, sokovi i pivo idu kao alva.

- Često se dešava da u radnju ulete oznojene mušterije i pre nego što plate kupljeni napitak, otvaraju ga i piju, polivaju se i umivaju da bi se rashladili - priča Vladimir Savanović iz „Dastala“.

U jednom prolazu, gde u svako doba pirka vetrić, zatekli smo Sašu Jovića koji je sa prijateljima improvizovao šank na kartonskoj kutiji.

- Ovde je najdeblja hladovina i pravo mesto da se rashladimo sokovima, vodom i kafom - kaže Jović.

Najveće gužve su ispred frižidera za sladolede gde mušterije nisu samo deca i mladi. U Domu zdravlja na Bulevaru Mihajla Pupina pacijenti su zdravstvene knjižice koristili kao lepeze. Obavezan rekvizit je i flaša vode ili soka.

Radnici koji obnavljaju plato „Spensa“ došli su iz Loznice. Čak i po ovim vrućinama rade 12 sati dnevno. Koliko je teško, najbolje govori to da se jedan njihov kolega onesvestio, kolabirao, i trenutno je na oporavku. Petar Živković iz „Si partnera“ kaže da na više spratove idu samo radnici ne stariji od 30 godina i da preduzeće ne zapošljava starije od 45 godina. Alkohol i pivo su strogo zabranjeni.

Radnici smederevske firme „Multiserv“, koja radi za potrebe „US stila“ preradu otpadnog čelika, osam sati su na radnim mestima, uglavnom u kožnim skafanderima.

- Zamislite da na 38 stepeni obučete kožno odelo, a izvor ogromne toplote je tik uz vas. Teško je, pa se prave česte pauze - kaže Dragan Aleksić zaposlen u ovoj firmi.

Radnici „Gradske čistoće“ su zbog vrućina na terenu po izmenjenom radnom vremenu od 60 umesto od 70 časova. Turkijan Drmaku je u ekipi koja čisti ulice.

- Kad radim metlom, digne se tol’ka prašina da se čovek uguši. Ne sklanjam se u hladovinu, bolje mi je da što pre završim pa da idem kući - veli Drmaku.

Jedini koji su se u Subotici radovali suncu bili su radnici novosadskog „Redinga“, koji rade na postavljanju toplovoda. Dušan Ignjatov i Nikola Maksimović, varioci koje „jara peče i odozdo i odozgo“, zadovoljno trljaju ruke.

- Kada kiša pada, nema ništa od posla - kažu uglas dvojica varilaca.

U Sarajevskoj ulici u Beogradu oko podneva zatekli smo šest radnika preduzeća „Komgrap“. Kažu da na ulici rade 12 sati dnevno, od sedam ujutru, pa do sedam uveče. Odmore se samo kada im je pauza za ručak.

- Sklonimo se malo u hlad ispred jedne prodavnice kada nas sunce potpuno ošamuti. U kafanu ne idemo, nemamo mi para za takve stvari - kaže radnik Goran Zelenović.

Mladiću stalo srce zbog vrućine

Od toplote, stresa i fizičkog napora dvadesetjednogodišnji mladić u Nišu doživeo je infarkt i umro. U Beogradu je za osam sati na ulicama kolabiralo 45 građana. Uzrok su visoke, gotovo afričke temperature.

- Dvadesetjednogodišnji D. N. iz Pejkovca preminuo je juče ujutro na intenzivnoj nezi Klinike za neurohirurgiju. On je prethodnog dana oko 14 časova imao nekoliko srčanih udara, a u bolnicu je prebačen zbog krvarenja u mozgu i prestanka disanja. Veoma toplo vreme, stres i fizički napor razlozi su zbog kojih je ovaj mladi čovek doživeo infarkte i aneurizme - kaže za „Blic“ doktor Miroslav Ilić, anesteziolog na niškoj Neurohirurgiji.

U Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć, kako je „Blicu“ potvrdila doktor Slađana Anđelić, tokom noći zabeleženo je 110 poziva građana. Ekipe Hitne pomoći intervenisale su u 90 slučajeva.

- Najčešće se javljaju srčani bolesnici, koji ne podnose visoke temperature, a u toku noći terenska služba obilazi i pacijente koji boluju od astme, karcinoma - kaže Anđelić.

Opasno i po zdrave

Visoke temperature su veliki rizik i za zdrave osobe ako predugo borave na suncu bez odgovarajuće zaštite, i doktori zbog toga preporučuju da se u najtoplijem delu dana ne izlazi na ulicu bez šešira i tamnih naočara.

- Važno je rashlađivati se, uzimati što više tečnosti i jesti laganu hranu, a prostorije treba dobro provetravati - savetuje doktorka Anđelić.

Hronični bolesnici, koji inače teško podnose ovo vreme, redovno treba da koriste terapiju koju im je propisao lekar.

- Starije osobe koje imaju problema sa cirkulacijom ne treba da se utopljavaju, jer će to dodatno pogoršati njihovo zdravstveno stanje - precizira dr Nada Macura iz Hitne pomoći.

Sunčanica i toplotni udar

Pošto se za vikend očekuje da će živa u termometru preći 30 stepeni Celzijusa, treba znati da se usled visokih temperatura mogu javiti sunčanica i toplotni udar.

- Sunčanica je veoma ozbiljna i nastaje kada se glava duže direktno izlaže suncu, a to znači da je mogu dobiti svi oni koji se dugo sunčaju ili borave na otvorenom prostoru, kao što su saobraćajci, građevinski radnici... - objašnjava dr Macura.

Sunčanica pogađa zdrave ljude, najčešće srčane, moždane bolesnike i osobe sa sistemskim oboljenjima, nastavlja doktorka. Sunčanica počinje jakom glavoboljom koja se javlja posle par sati, nakon čega osoba oseća mučninu, nagon na povraćanjem, a može doći i do kratkotrajnog gubitka svesti.

- Osobi sa takvim simptomima potrebno je brzo dati da popije tabletu protiv glavobolje, iza vrata joj treba staviti hladnu oblogu, raskomotiti je i, ukoliko je moguće, davati joj što više tečnosti, najbolje hladnu limunadu. Ova prva pomoć dovoljna je kod lakših slučajeva, a kod težih je potrebno potražiti pomoć neurologa - kaže dr Macura.

Toplotni udar može da bude i fatalan. Kod toplotnog udara nastaje slom sistema cirkulacije. Sve dok se organizam znoji, taj sistem funkcioniše, ali kada organizam doživi toplotni udar, znojenje i hlađenje organizma prestaje, tako da čovek više nije u mogućnosti da kontroliše temperaturu organizma.

- Tada može doći do veoma visoke temperature, a da pri tome ne možemo da se odbranimo od refleksnog grčenja mišića (zbog gubitka soli i minerala), pa tako organizam vrlo lako može doći u stanje šoka. Osobu koja je doživela toplotni udar treba preneti u hladovinu i raskomotiti je. Preporučljivo je i staviti je u kadu sa ledom. Ovakav pacijent mora brzo da se odvede u najbližu zdravstvenu ustanovu da bi primio infuziju i neki sedativ - ističe dr Macura.