Porodično blago

Pošto su bez odobrenja onoliko izvređali naš vazdušni prostor devedeset devete, natovci su sada dobili ausvajs za prolaz kopnom, parola "NATO u blato" postala je stvarnost, konvoji Alijanse plaćaće paprenu putarinu, a našoj vojsci biće lakše da ih nadzire nego kad su leteli iznad deset hiljada metara i odozgo nas posipali kao položajnike; neumoran u svome ravnogorstvu, SPO je u Kragujevcu prelepio tablu sa čiča Dražinim imenom preko imena Ive Lole Ribara, ministarstvo turizma izdalo je "Turističku bibliju Srbije", u pripremi su "Turistički kuran Srbije", "Turistički talmud Srbije" kao i publikacije namenjene turistima neznabošcima te pripadnicima kojekavih sekti čije svete knjige ministarstvo prikuplja.

Stanovnici novobeogradskog naselja dr Ivan Ribar organizovali su Pokret otpora izgradnji naselja namenjenog Romima, Kinezi su takođe nepoželjni, kako zbog svojih zaprški tako i zbog svojih radnji, stecišta bofla i jeftinoće nedostojne našeg radnog čoveka i građanina, uskoro će nam ustrebati nove reči - izraz antisemitizam nije više dovoljan.

Boris Tadić će nenajavljen kao kakav sanitarni inspektor banuti u Bratunac gde će metodom slučajnog uzorka pronaći nekoliko ožalošćenih srpskih porodica: "Otići ću možda, a da niko i ne zna, i razgovarati s porodicama tih ljudi. Neću obaveštavati javnost. Otićiću da razgovaram s ljudima koji zaslužuju elementarnu pažnju",  rekao je predsednik, da li iz glave ili mudro posavetovan, možda i umoran od neuspelog provodadžisanja da Stojaković zaigra za plavu četu; "Glas javnosti " angažovao je doktoriranog grafologa i valjda pikturologa da na osnovu potpisa i fotografije pravi psihološke profile, i gle, u slučaju Dinkić Mlađana amaterski i već poznati a krajnje nepovoljni utisci redakcije podudarili su se sa nepristrasnom i naučnom ocenom doktora Tatomirovića: "Nema ličnosti koju neće ukloniti ako ometa njegove planove, drugovi, prijatelji i poznanici su za jednokratnu upotrebu ili dok mu trebaju. [...] Bezopasan je kao neprijatelj jer odmah koristi sva raspravna sredstva, a kao prijatelj ume da ćuti dok mu ne dopustite da jaše vašeg konja, a onda ga prisvoji i optuži vas da tražite nazad njegovog konja. Nesrećan!"

Života Đoinčević nije kriv što je imao tri pištolja, pošto svaki sudija treba da ima jednu utoku pod pazuhom, drugu za pasom i treću na potkolenici; što se tiče četvrtog džaferdara, dveju automatskih pušaka, škorpiona i pozamašne džebane nađene u majčinom stanu, sudija je nedužan: ne znajući da je Života već naoružan do zuba, supruga Verica je uz pomoć jednoga oficira donela arsenal u svekrvin stan, nesuđeni rođendanski poklon zaplenjen je u zloglasnoj Sablji; posle potvrđene oslobađajuće presude porodično blago će, očišćeno i podmazano, biti vraćeno vlasnicima dok će sudija zbog svega što je propatio biti obeštećen shodno zakonu.