Šta je to genocid

Genocid, koji se spominje u kontekstu ratova u bivšoj Jugoslaviji, definisan je prema Međunarodnom krivičnom sudu kao bilo koji akt počinjen sa namerom da uništi, u celini ili delimično, neku nacionalnu, etničku, rasnu ili religioznu grupu.

Izraz genocid je prvi put upotrebio jevrejski advokat u Poljskoj Rafael Lemkin 1943. na osnovu grčke reči "genos" (rasa, pleme) i latinske reči "cide" (ubiti).

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je decembra 1948. donela Rezoluciju 260 (III) D, kojom je usvojila Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Rezolucija, kojom se na međunarodnom planu definiše genocid, stupila je na snagu januara 1951. Potvrđeno je da je genocid, bilo da je izvršen u vreme mira ili rata, zločin međunarodnog prava i članice UN su se obavezale da će ga sprečavati i kažnjavati.

U članu III Konvencije se pojedinačno nabrajaju sva dela koja se smatraju genocidom, odnosno koja su počinjena s namerom da se potpuno ili delimično uništi jedna nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa - ubistva, teške telesne ili mentalne povrede, namerno podvrgavanje grupe takvim životnim uslovima koji dovode do njenog potpunog ili delimičnog fizičkog uništenja, mere s namerom sprečavanja rađanja u okviru grupe (naroda), prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu grupu.

Haški tribunal do sada je izrekao oficirima Vojske Republike Srpske dve presude kojima je potvrđeno da su srpske snage počinile genocid nad Muslimanima u Srebrenici u danima posle zauzimanja te enklave u istočnoj Bosni, 11. jula 1995. General Radislav Krstić osuđen je pravosnažno na 35 godina zatvora zbog pomaganja genocida, a pukovniku Vidoju Blagojeviću izrečena je zatvorska kazna od 18 godina pošto je proglašen krivim za učešće u "zaveri da se počini genocid". UN su utvrdile da će, pored izvršenja genocida, biti kažnjivo i planiranje izvršenja genocida, direktno i javno podsticanje na izvršenje genocida, pokušaj genocida i saučesništvo u genocidu. Lica koja su počinila genocid ili bilo koje drugo od tih dela biće kažnjena, bilo da su državni rukovodioci, javni službenici ili privatne osobe, navodi se u konvenciji.

Potpisnice dokumenta UN su se obavezale da će preduzeti potrebne zakonske mere, prema svojim ustavima, kako bi obezbedile primenu odredaba konvencije i naročito da će predvideti efikasne krivične kazne za lica kriva za genocid ili bilo koje drugo delo navedeno u članu III konvencije.

Prema članu VI konvencije, osobe okrivljene za genocid ili bilo koje drugo delo navedeno u tom dokumentu, biće izvedene pred nadležne sudove one države na čijoj je teritoriji delo izvršeno ili pred međunarodni krivični sud, koji će biti nadležan za one ugovorne strane koje po tome budu priznale njegovu sudsku nadležnost.

Genocid i druga dela navedena u rezoluciji neće biti smatrani kao politički kriminal u odnosu na pitanja ekstradicije, pa su ugovorne strane obavezne da u takvim  slučajevima odobre ekstradiciju shodno njihovim zakonima i ugovorima koji su na snazi.

Sporovi između ugovornih strana, vezanih za tumačenja, primene i izvršenja ove  konvencije, uključujući i one koji se odnose na odgovornost neke države po predmetu genocida ili drugog dela iz konvencije biće izneseni pred Međunarodni sud pravde, na zahtev bilo koje strane u sporu.