Krizni fond UN za glad u Nigeru

Glad preti populaciji od više od tri i po miliona ljudi, od kojih skoro milion dece, u afričkoj državi Niger, dok svet ignoriše apele UN za pomoć. Kriza sa hranom nastupila je zbog invazije skakavaca, a zatim i dugotrajne suše. Oko 150.000 ljudi u zapadnoj Africi umreće ako ubrzo ne dobije hranu.

Visoki zvaničnici UN kažu da Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova ima 50 miliona dolara sa hitne intervencije, ali može da ih da samo kao pozajmice koje moraju da se vrate. Šef Kancelarije Jan Egelend rekao je novinarima da oni, umesto toga, traže 500 miliona dolara za kredite kako bi mogli da brzo deluju čim se pojave znaci krize.

"Potreban nam je centralni krizni fond kako bi mogli da planiramo unapred. Sad tako nešto nemamo", rekao je Egelend. "Deca umiru dok mi razgovaramo", istakao je Egelend, navodeći da je u Nigeru humanitarna kriza koja zahteva hitnu intervenciju.

Međutim, takva situacija mogla se predvideti zbog najezde skakavaca i suše koja je zahvatila pojas oko pustinje Sahara. Niger je najjače pogođen, ali je odgovor međunarodne zajednice bio blag. Kiša je počela da pada, ali bez semena i novca za setvu, a žetva u oktobru će podbaciti.

Na apel Organizacije UN za hranu i poljoprivredu da se uputi pomoć od četiri miliona dolara odazvala se samo Švedska, koja je uputila 650.000 dolara pomoći. Da je svet odmah odgovorio na poziv, koštalo bi jedan dolar dnevno da se spreči neuhranjenost kod dece. Sada treba 80 dolara dnevno da se spase život jednog gladnog deteta, rekao je Egelend. "Naćićemo novac za Niger, svuda su slike dece koja umiru. Ali, sada je prekasno za one koji su teško neuhranjeni i koji umiru", dodao je.

Svake godine UN apeluju da se za humanitarnu pomoć izdvoji oko 3,5 milijardi dolara, što je, kako je rekao Egelend, "trećina sume koju Evropljani potroše na sladoled godišnje, a jedna desetina novca koji Amerikanci potroše na svoje kućne ljubimce".