Marš preživelih ka Srebrenici

Oni su u julu 1995. pred Vojskom Republike Srpske napustili Srebrenicu, a danas su krenuli u suprotnom smeru, ka Srebrenici, gde će pešačiti tri dana. Godišnjica ubistva gotovo 8.000 ljudi obeležava se u nedelju i ponedeljak. Većina preživelih iz 1995. godine nije zbog užasnih sećanja mogla da učestvuje u simboličnom povratku u Srebrenicu.

"Idem nazad vraćam se kući. Smatram da je ovo zvaničan povratak kući", kaže jedan od učenika marša. "Ja sam iz sela Slatina, u opštini Srebrenica. Ja sam jednom preživeo ovaj put, sad sam opet pošao da obilježim taj put i baš sam poneo zastavu Bosne i Hervegovine jer ko god misli da nije BiH njegova država i da mu nije dobra ova zastava, neka promeni sredinu, nek ide tamo koja mu je bolja", kaže drugi.

Učesnici marša "Marš smrti - put slobode" tvrde da će pokušati da izbegnu šumske staze koje bi i dalje mogle biti minirane, javlja AP. "Poslednje što želimo da vidimo je da neko bude ponovo povređen na ovom putu", izjavio je organizator memorijalnog marša Ramo Dautbašić. On je u julu 1995. bio među 15.000 Muslimana koji su pokušali da stignu do dela BiH pod kontrolom vlasti u Sarajevu, prenosi Fonet. Tada se, na početku sedmodnevnog marša, Dautbašić odvojio od oca i dvojice braće, koje nikada više nije video.

Kretanje kolone obezbeđuju pripadnici policije Republike Srpske, uključujući i helikoptersku podršku.

U međuvremenu, vlasti BiH saopštile su da je otkrivena nova masovna grobnica kod Potočara, u kojoj se nalaze tela žrtava srebreničkog masakra.

Član Komisije Federacije Bosne i Hercegovine za nestale, Murat Hurtić, izjavio je da se u grobnici, dužine 18 metara, nalazi "više od stotinu tela", prenela je nemačka agencija DPA. Kako javlja Frans Pres, ekshumacija je počela juče i do sada su izvađeni posmrtni ostaci 30 osoba.

U Srbiji bez zvaničnog obeležavanja

Za sada nema najava da će vlast u Srbiji na bilo koji način obeležiti desetogodišnjicu od zločina u Srebrenici. Nema ništa ni od Dana žalosti koji su za 11. jul bili najavili vojvođanski zvaničnici. Jedino će na EXIT-u, u noći između nedelje i ponedeljka, uz pesmu Anny Lenox "I save the world” biti poslata poruka mira iz poštovanja prema 8.000 stradalih ljudi u Srebrenici 1995.

Minut ćutnje 11. jula je nešto što su kao predlog poslanici čuli od novinara. Miloš Aligrudić, šef poslanika Demokratske stranke Srbije kaže da uz sav pijetet prema žrtvama u Srebrenici, u Srbiji Dan žalosti nije potreban, s tim se slaže i Miloljub Albijanić iz G17, dok demokrata Dušan Petorivć predlaže da se odredi jedan simboličan datum koji bi bio posvećen svim žrtvama.

Aligrudić kaže da je minuta ćutanja bilo u samoj Skupštini raznim povodima, odnosno "povodom smrti različitih ljudi, u različitim momentima, tako da bi to u tom kontekstu bio neki sastavni deo skupštinske atmosfere". "Međutim, ako bi bilo reči o nekoj državnoj manifestaciji ili zvaničnom obeležavanju putem Dana žalosti to ne bi prosto bilo moguće, jer taj zločin, iako je veoma strašan, nije paradigma svih zločina tokom građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije. Oni su se često dešavali tako da bi godišnjice raznih strašnih masakara i užasnih stvari koje su se zbivale maltene padale na svakih četiri, pet dana i pretvorili Srbiju u zemlju mnogih dana žalosti tokom godine", kazao je on.

Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, i posebno je pomenula zločine nad Muslimanima u Srebrenici i Srbima u Bratuncu. Saopštila je da se  pri osudi zločina ne sme praviti razlika među žrtvama na osnovu njihove nacionalnosti ili vere. Za razliku od srpskog, rezolucije kojima osuđuju zločin u Srebrenici, usvojili su američki Senat i Kongres, Evropski parlament, ali i Skupština Kosova. Šef poslanika G17 Miloljub Albijanić i dalje žali što parlament Srbije to nije učinio. On kaže da je minut ćutnje u Skupštini 11. jula nešto što će G17 plus svakako predložiti. "Ne znam šta znači sada prenošenje Dana žalosti, u koliko bivših republika SFRJ bi sada on trebalo da bude. Mi smo se na određeni način razdvojili, republike, postale samostalne države. Država Srbija u institucionalnom smislu nije u tome učestvovala. Takav zločin su počinili pojedinici i njih treba pronćai i osuditi za počinjene zločine", rekao je Albijanić.

Po pitanju obeležavanja ratnog zločina u Srebrenic ni DS se ne razlikuje mnogo od ostalih stranaka u skupštini. Dušan Petrović kaže da je dobro što je u Srbiji o tome otvorena debata, ali da bi bilo najbolje da se odredi jedan simboličan datum koji bi bio obeležavan svake godine. "Mislim da je to datum koji je potreban Srbiji. Koji će to trenutak u godini biti videćemo, nadam se da ćemo mi kao društvo imati snage da pronađemo veliku meru konsenzusa  oko toga kako bi ovo stradanje trebalo obeležiti sa jednom jedinom porukom i jednim i jednim ciljem da više nikada ne ponovi", kaže Petrović. 

A s druge strane....

Za to vreme, Ljiljana Bulatović, inače autorka žitija Ratka Mladića i Radovana Karadžića, promovisala je sopstvenu knjigu "Istinita Srebrenica". Tom prilikom je rekla da groblje na kome su sahranjene srebreničke žrtve treba izmestiti sa terotorije Republike Srpske, jer tu prolazi put od Bratunca do Srebrenice, a i samo groblje izaziva nove netrpeljivosti među Srbima i Muslimanima.

Bojan Đurić iz Beogradskog centra za ljudska prava za B92 ocenjuje da su ovakve i slične izjave, koje se nesmetano pojavljuju u domaćoj javnosti, posledica nepostojanja krivične odogovronist prema onima koji šire mržnju. "Neprocesuiranje, nepokretanje postpuaka za nešto što u našem krivičnom zakonodavstvu postoji kao zabrana širenja ili raspirivanja verske, nacionalne ili druge mržnje, netrpeljivosti ili razdora, koja je bila jako česta tokom 90-tih godina i nažalost i danas je ima. Drugi razlog je naravno, odsustvo lustracije i pokretanje mehanizama za barem privremeno uklanjanje ili sprečavanja učestvovanja u javnom životu lica koja su kršila ljudska prava ili ozbiljno pozivala na njihovo ugrožavanje", kaže Đurić.

Deset godina od masakra

U ponedeljak, 11. jula, navršava se deset godina od ulaska snaga Vojske Republike Srpske u Srebrenicu, muslimansku enklavu u istočnoj BiH, koja je bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija i u kojoj je potom izvršen masakr nad stanovništvom.

Do 19. jula vojnici pod komandom generala Mladića su organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. godine i završio se ulaskom generala Ratka Mladića u grad pet dana kasnije. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga. Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u "srpskoj Srebrenici", da  grad "predaje srpskom narodu" i da je "došlo vreme za osvetu Turcima" na tom prostoru.

U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002, koji su  istraživali okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da  holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr preko 7.500  Muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke.

Optuženi i osuđeni

Za genocid u Srebrenici 1995. godine optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Obojica su u bekstvu. U bekstvu je i general Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik Ratka Mladića i ratni šef  obaveštajne službe Glavnog štaba VRS.

Svi ostali optuženi za zločine u Srebrenici, bivši oficiri VRS, su u pritvoru  Tribunala, pošto su se dobrovoljno predali ili su uhapšeni od kraja prošle  godine: Ljubomir Borovčanin, Ljubiša Beara, Drago Nikolić, Vinko Pandurević,  Vujadin Popović, Milan Gvero, Radivoj Miletić i Milorad Trbić. Za genocid ili učešće u zaveri da se počini genocid optuženi su Beara,  Popović, Pandurević, Nikolić i Borovčanin, dok se optužba za zločin protiv čovečnosti nad muslimanskim stanovništvom stavlja na teret generalima Tolimiru, Gveru, Miletiću i kapetanu Trbiću.

Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen Dražen Erdemović, pripadnik 10. diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba. Erdemović je osuđen na pet godina zatvora, na osnovu priznanja da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. godine na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka. Erdemović je u međuvremenu odslužio kaznu.

General VRS Radislav Krstić osuđen je 2001. godine na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a u aprilu prošle godine Žalbeno veće Tribunala donelo je novu presudu kojom je Krstić osuđen na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida, podseća Beta. Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.

General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile dokazanim da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. godine i da su jedinice Drinskog korpusa i jednice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995. godine ubile između 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za pokolj Muslimana u Srebrenici.

Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na 9 godina zatvora. Pukovnik Blagojević bio je komandant Bratunačke brigade Drinskog korpusa VRS u julu 1995. godine kada su snage Drinskog korpusa i Glavnog štaba VRS sistematski i organizovano ubile oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka Srebrenice. Njegov pretpostavljeni u to vreme bio je general Radislav Krstić.

Potočare

Potoèari, priprema za obeležavanje desetogodišnjice masakra

U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine. Nakon zvaničnog otvaranja, na groblju u sklopu Memorijalnog centra, sahranjeni su posmrtni ostaci 107 identifikovanih žrtava.

Na desetu godišnjicu masakra u Srebrenici ove godine biće ukopano 610 identifikovanih žrtava. Do sada je u Memorijalnom centru ukopano 1.327 žrtava iz Srebrenice.

Bratunac - dan kasnije

Narednog dana, 12. jula održaće se komemoracija u Bratuncu pod nazivom Petrovdanski dani Srebrenice, a u znak sećanja na stradale Srbe u sedam opština Podrinja i Birča tokom 1992. i 1993.

Prva komemoracija u Bratuncu održana je 12. jula 2001. u selu Kravica, na putu između Konjević polja i Bratunca, gde je položen i osveštan kamen temeljac za centralno spomen-obeležje posvećeno srpskim žrtvama sa područja Srebrenice. Selo Kravica smatra se jednim od najvećih srpskih stratišta u Podrinju i Birču.

U saopštenju Vlade Republike Srpske, koja je ove godine pokrovitelj  Petrovdanskih dana, pored ostalog se navodi da je na području opština Srebrenica, Zvornik, Milići, Bratunac, Vlasanica i Osmaci u toku rata stradalo najmanje 1.300 Srba, dok ih je na širem području srednjeg podrinja i Birča ubijeno više od tri hiljade.

U Srebrenici je sinoć otvorena manifestacija "Petrovdanski dani Srebrenice", čiji su organizator Boračka organizacije RS i Crkvena opština Srebrenica. Manifestacija je organizovana u znak sećanja na nastradale srpske vojnike i civile tog kraja na Petrovdan 1992. godine.

Skup "Žena u crnom"

Nevladina organizacija "Žene u crnom" održaće u nedelju 10. jula na beogradskom Trgu Republike skup povodom deset godina od zločina u Srebrenici.

Kako se navodi u saopštenju, skup će trajati od 19.30 do 20.30. "Žene u crnom" su zločin u Srebrenici u saopštenju označile kao "genocid" koji je izvršila Vojska Republike Srpske "uz podršku režima Slobodana Miloševića", prenosi Beta.

Skup u Beogradu biće održan pod nazivom "Da ne zaboravimo", a na njemu će učestvovati i predstavnice "Žena u crnom" iz Italije, Izraela, SAD, Nemačke. Aktivistkinje "Žena u crnom" iz Srbije prisustvovaće komemorativnom skupu u Potočarima 11. jula.

Kandić: Političari važniji od žrtava

Izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je u intervjuu FoNetu da saopštenje Vlade Srbije o osudi svih zločina, posebno onih u Srebrenici i Bratuncu, govori da se ništa nije promenilo i da ni Vlada ni Skupština nisu sposobne da se izjasne o događajima iz 1995.godine.

Uoči odlaska na komemoraciju u Srebrenici 11. jula, Kandić je predvidela da će na tom skupu biti važniji političari nego žrtve i izrazila žaljenje što iza predsednika Srbije Borisa Tadića, koji će tamo otići da se pokloni žrvtama, ne stoje ni Skupština, ni Vlada. Koliko je Tadićev odlazak u Srebrenicu dobro ocenjen u Evropi i svetu, toliko to nije slučaj i Srbiji, u čemu, smatra Kandić, posebnu ulogu imaju mediji. "Najglasniji su ovde mediji koji i dalje podržavaju Miloševićev režim, koji podržavaju ekstremistički ton političkih elita u Srbiji, a koji je gori nego na početku devedesetih", smatra Kandić.

Takav je odnos medija i kad se progovori o žrtvama, dodala je ona, potencirajući da u Srbiji, čim se pomene Srebrenica, mora da se doda i spisak sa 3.400 Srba stradalih u Srebrenici, ali bez ikakvih objašnjenja gde su i kako stradali. "Ko progovori o zločinima prema drugima odmah je plaćenik i izdajnik koga treba zgaziti, ubiti, a reakcije na zločin uglavnom su negativne, zato što ton u javnosti daju oni koji su i te kako odgovorni što su se zločini dogodili", ocenila je Kandić.

Helsinški odbor: To je bio genocid

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji ocenio je da "genocid koji je u julu 1995. godine počinjen nad Bošnjacima u Srebrenici sledi tragove nacističkih pogroma, koncentracionih logora i gasnih komora".

"Ovaj zločin, počinjen nad Bošnjacima samo zato što su Bošnjaci, jasno je u Haškom tribunalu okvalifikovan kao genocid. Reč je o najtežem i najgnusnijem zločinu nakon Drugog svetskog rata", navodi se u saopštenju Helsinškog odbora.

Ta nevladina organizacija je ocenila da je Skupština Srbije, ne pristajući da usvoji deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, "još jednom propustila priliku da se distancira od politike, ideologije i ratnih ciljeva bivšeg režima".

Helsinški odbor za ljudska prava i Nezavisno društvo novinara Vojvodine saopštili su da će u ponedeljak 11. jula u 19 sati u Skupštini Vojvodine biti održan skup posvećen obeležavanju desetogodišnjice masakra u Srebrenici. Pokrovitelj skupa je predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš koji će i govoriti na skupu. Pored Kostreša, na skupu će govoriti kulturni ataše nemačke ambasade u Beogradu Maj Manken, istoricarka Latinka Perović, potpredsednica Socijaldemokratske unije Vera Marković i Pavel Domonji iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Tadić se sprema za odlazak u Srebrenicu

Predsednik Srbije Boris Tadić priprema se za put u Srebrenicu na obeležavanje desete godišnjice masakra stanovnika toga grada. U ekskluzivnom intervju agenciji Rojters, on je objasnio zašto je odlučio da ode u Srebrenicu i zašto misli da Ratko Mladić mora da bude uhapšen što pre.   

Znam da za mnoge u Bosni nisam dobrodošao, znam i da mnogi u Srbiji smatraju da ne bi trebalo da idem u Srebrenicu, ali smatram da je to jedino ispravno i jedino što nakon svega može da se učini, rekao je Rojtersu predsednik Tadić.

"Neko je učinio zločin u ime nacije kojoj ja pripadam, u ime srpske nacije i takvu činjenicu opaža čitav svet, ne samo naši susedi i žrtve nad kojima je žločin učinjen. Ja želim da pokažem da Srbija deli odgovornost za budućnost čitvog regiona, da prihvata vrednosti Evrope, kao svoje vrednosti i želim da iskažem svoje poštovanje prema žrtvama. Ako se to ne desi danas, mi ćemo se opet naći u krugu zločina", kazao je Tadić.

Tadić kaže i da on kao predsednik Srbije želi da ustanovi tradiciju koja na Balkanu nikada nije postojala - poštovanje prema žrtvama drugih naroda. On smatra da je prvi korak ka tome već učinio kada se, prilikom ranije posete Sarajevu, izvinio Bošnjacima za zlo koje su im Srbi naneli u toku rata. Najveće zlo dogodilo se upravo u Srebrenici i zato general Ratko Mladić mora otići u Hag, smatra Tadić.

"Ratko Mladić je na međunarodnom planu postao simbol srebreničkog zločina i Srbija i srpski narod dobrim delom vezani su za to sudbinski- da li će se Ratko Mladić naći pred međunarodnim sudom pravde ili ne i zbog toga smatram da je to uslov bez koga se ne može", kazao je on

Tadić kaže da kao i većina građana Srbije ima pomešana osećanja, jer su i njegovi rođaci stradali u ratu, ali da smatra da je za Srbe kao narod najvažnije da uvide sopstvenu ulogu i da se jasno odrede prema pojedincima iz svog naroda koji su činili zločine.