Priznati ili poricati ratne zločine

Ratni zločini više nego ikada u proteklih petnaest godina, obeležavaju srbijansku politiku i javnu scenu: frapantne su posledice emitovanja video-zapisa o ubistvima koje je počinila jedinica Škorpioni, a prisustvujemo i svojevrsnom policijsko - pravosudnom domino efektu koji je izazvao snimak svirepog ubistva šestorice Bošnjaka na Treskavici na početku srebreničke genocidne operacije jula 1995. Ima nečeg što ohrabruje, budući da se prvi put, po istraživanjima Marten borda, većina građana Srbije, preciznije tesna većina ispitanika, izjasnila za izručenje ratnih zločinaca Haškom tribunalu. Ohrabruje i šokira da je za to bio potreban film koji je snimio saizvršilac zločina.
Međunarodna javnost i uticajni krugovi traže, ovoga puta, stiče se utisak mnogo ozbiljnije, čak preteći, pronalaženje i izručenje Ratka Mladića, jednog od ključnih realizatora srebreničkog masakra. Tužitelji Haškog tribunala izriču pohvale na račun srbijanske vlade, kažu da su stekli utisak da se Ratko Mladić uistinu traži, ali SAD traže da se i pronađe.
U Beogradu se preti uredniku lista koji piše o tome; dikcija je, kao i obično, kukavička, sečenje glave, nogu i ruku. Javnost i prijatelji iz Evrope osuđuju pretnje, predsednik Srbije Boris Tadić poziva državne organe Srbije da spreče linč.
Tomislav Nikolić, predsednik najbrojnijeg poslaničkog kluba u Skupštini Srbije osumnjičen je da je učestvovao u ratnom zločinu, ubistvu staraca u selu Antin kod Vinkovaca. On kaže da nikoga nije ubio.
Sve je jasnije koliko je težak proces suočenja s prošlošću, budući da je Skupština Srbije rezolutno odbila nacrt deklaracije kojom su nevladine organizacije predložile osudu ratnih zločina i genocida u Srebrenici i okolini pre deset godina. Ni drugi nacrt dokumenta koji bi bio rezolucija, sastavljen u skupštinskim odajama, nije prošao. Odgovor je radikalsko - socijalistički, bolan i ponižavajući. "Taj zločin nema ništa sa državom Srbijom", tvrdi Ivica Dačić, šef Poslaničke grupe socijalista u parlamentu; "Nekima nije odgovaralo da se pominju srpska stratišta", izjavljuje drugi čovek radikala Tomislav Nikolić.
Podnosioci Nacrta deklaracije, osam nevladinih organizacija, pitaju šta je sporno u tekstu koji su uputili parlamentu i podsećaju predsednika Skupštine Predraga Markovića na šlem i na lošeg pisca Eduarda Limonova koji je, opet video - zapis, ispalio plotun na Sarajevo. Limonov, s moralne visine, kaže da je to bilo simbolično, građanima grada koji se gušio u krvi nije bilo do simbolike.
- Aktivni učesnici te politike Tomislav Nikolić i radikali i dalje su mera stvari, kao i socijalisti Milorad Vučelić i Ivica Dačić. A kada su oni rekli da Deklaraciju ne prihvataju zato što je predlažu Nataša Mićić i Žarko Korać - niko od demokrata nije reagovao. Niko od demokrata nije rekao Vučeliću: "Ej, ko si ti koji treba da budeš u zatvoru da kažeš da oni ne mogu nešto da predlažu!" Poslata je loša poruka, ali sada više ne moramo nikoga da ubeđujemo da su svi oni direktni nastavljači politike Slobodana Miloševića - kaže za Danas Biljana Kovačević-Vučo.
Pojavila su se dva teksta deklaracija kojim se osuđuju ratni zločini: Srpski pokret obnove nedvosmisleno osuđuje ratne zločine u Srebrenici, ali i iznosi, očigledno bez loše namere, ali sa mogućim lošim posledicama, tezu da je "masakr u Srebrenici posledica jedne satanske ideologije čije su najveće žrtve bili upravo Srbi". Sva sreća da ovaj tekst nije usvojen u Skupštini, uprkos dirljivim izlivima saosećanja sa bošnjačkim narodom u čiju iskrenost ne treba sumnjati.
U delu teksta koji je tek malo kraći od njegove preambule Demokratska stranka procedila je, bez svilanovićevsko-tadićevskog pominjanja Jasenovca, da odlučno osuđuje sve zločine i odaje poštu žrtvama, te da "naročito osuđuje ratni zločin počinjen nad pripadnicima bošnjačkog naroda na području Srebrenice".
Potpredsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković-Ivić rekla je da su "zločini isuviše krupna stvar da bi se njima bavili pojedinci".
- Zločinima treba da se bave institucije, a neophodna je i jedna nezavisna organizacija koja bi imala međunarodni kredibilitet i koja bi iznela istinu o ratnim zločinima - kazala je Sanda Rašković-Ivić.
Ratni zločini više nego ikada u proteklih petnaest godina, obeležavaju srbijansku politiku i javnu scenu: frapantne su posledice emitovanja video-zapisa o ubistvima koje je počinila jedinica Škorpioni, a prisustvujemo i svojevrsnom policijsko - pravosudnom domino efektu koji je izazvao snimak svirepog ubistva šestorice Bošnjaka na Treskavici na početku srebreničke genocidne operacije jula 1995. Ima nečeg što ohrabruje, budući da se prvi put, po istraživanjima Marten borda, većina građana Srbije, preciznije tesna većina ispitanika, izjasnila za izručenje ratnih zločinaca Haškom tribunalu. Ohrabruje i šokira da je za to bio potreban film koji je snimio saizvršilac zločina.
Međunarodna javnost i uticajni krugovi traže, ovoga puta, stiče se utisak mnogo ozbiljnije, čak preteći, pronalaženje i izručenje Ratka Mladića, jednog od ključnih realizatora srebreničkog masakra. Tužitelji Haškog tribunala izriču pohvale na račun srbijanske vlade, kažu da su stekli utisak da se Ratko Mladić uistinu traži, ali SAD traže da se i pronađe.
U Beogradu se preti uredniku lista koji piše o tome; dikcija je, kao i obično, kukavička, sečenje glave, nogu i ruku. Javnost i prijatelji iz Evrope osuđuju pretnje, predsednik Srbije Boris Tadić poziva državne organe Srbije da spreče linč.
Tomislav Nikolić, predsednik najbrojnijeg poslaničkog kluba u Skupštini Srbije osumnjičen je da je učestvovao u ratnom zločinu, ubistvu staraca u selu Antin kod Vinkovaca. On kaže da nikoga nije ubio.
Sve je jasnije koliko je težak proces suočenja s prošlošću, budući da je Skupština Srbije rezolutno odbila nacrt deklaracije kojom su nevladine organizacije predložile osudu ratnih zločina i genocida u Srebrenici i okolini pre deset godina. Ni drugi nacrt dokumenta koji bi bio rezolucija, sastavljen u skupštinskim odajama, nije prošao. Odgovor je radikalsko - socijalistički, bolan i ponižavajući. "Taj zločin nema ništa sa državom Srbijom", tvrdi Ivica Dačić, šef Poslaničke grupe socijalista u parlamentu; "Nekima nije odgovaralo da se pominju srpska stratišta", izjavljuje drugi čovek radikala Tomislav Nikolić.
Podnosioci Nacrta deklaracije, osam nevladinih organizacija, pitaju šta je sporno u tekstu koji su uputili parlamentu i podsećaju predsednika Skupštine Predraga Markovića na šlem i na lošeg pisca Eduarda Limonova koji je, opet video - zapis, ispalio plotun na Sarajevo. Limonov, s moralne visine, kaže da je to bilo simbolično, građanima grada koji se gušio u krvi nije bilo do simbolike.
- Aktivni učesnici te politike Tomislav Nikolić i radikali i dalje su mera stvari, kao i socijalisti Milorad Vučelić i Ivica Dačić. A kada su oni rekli da Deklaraciju ne prihvataju zato što je predlažu Nataša Mićić i Žarko Korać - niko od demokrata nije reagovao. Niko od demokrata nije rekao Vučeliću: "Ej, ko si ti koji treba da budeš u zatvoru da kažeš da oni ne mogu nešto da predlažu!" Poslata je loša poruka, ali sada više ne moramo nikoga da ubeđujemo da su svi oni direktni nastavljači politike Slobodana Miloševića - kaže za Danas Biljana Kovačević-Vučo.
Pojavila su se dva teksta deklaracija kojim se osuđuju ratni zločini: Srpski pokret obnove nedvosmisleno osuđuje ratne zločine u Srebrenici, ali i iznosi, očigledno bez loše namere, ali sa mogućim lošim posledicama, tezu da je "masakr u Srebrenici posledica jedne satanske ideologije čije su najveće žrtve bili upravo Srbi". Sva sreća da ovaj tekst nije usvojen u Skupštini, uprkos dirljivim izlivima saosećanja sa bošnjačkim narodom u čiju iskrenost ne treba sumnjati.
U delu teksta koji je tek malo kraći od njegove preambule Demokratska stranka procedila je, bez svilanovićevsko-tadićevskog pominjanja Jasenovca, da odlučno osuđuje sve zločine i odaje poštu žrtvama, te da "naročito osuđuje ratni zločin počinjen nad pripadnicima bošnjačkog naroda na području Srebrenice".
Potpredsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković-Ivić rekla je da su "zločini isuviše krupna stvar da bi se njima bavili pojedinci".
- Zločinima treba da se bave institucije, a neophodna je i jedna nezavisna organizacija koja bi imala međunarodni kredibilitet i koja bi iznela istinu o ratnim zločinima - kazala je Sanda Rašković-Ivić.
U sedmici iza nas nastavljena je politika sramnog odnosa prema žrtvama, na fonu izjave da je u zaštićenim enklavama bilo mnogo samoubistava, odnosno sumanute teze da su se Muslimani sami poubijali na Markalama i Ulici Vase Miskina. Državni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu (tužba Bosne i Hercegovine za genocid) Radoslav Stojanović rekao je da bi bilo neukusno da srbijanski parlament "osuđuje zločine koje su drugi činili prema Srbima".
- To je zadatak parlamenata tih država koje predstavljaju one građane u čije su ime ti zločini izvršeni - rekao je Stojanović.
Još jedno ohrabrenje, dan nakon neuspešnih pregovora oko bilo kakve deklaracije o osudi zločina Savet ministara Srbije i Crne Gore najoštrije je osudio zločin nad zarobljenicima i civilima Bošnjacima počinjen u julu 1995. godine u Srebrenici, tokom rata u Bosni i Hercegovini. Ministri državne zajednice naglašavaju da je "svaka odbrana zločina, pod bilo kojim izgovorom, takođe zločin". Delegacija Saveta ministara SCG predstavljaće 11. jula na komemoraciji ubijenim Bošnjacima u Srebrenici "Srbiju i Crnu Goru koja ne oprašta i ne zaboravlja zločin i kojoj su ljudski životi, verska i nacionalna jednakost svih najviše dobro", navodi se u saopštenju Saveta koji unekoliko umanjuje posledice neodgovornosti republičkih poslanika.
Zloglasna formacija države Srbije Škorpioni koja stoji iza mnošva zverstava počinjenih diljem bivše Jugoslavije polako se seli iza rešetaka. Hrvatskom državljaninu Slobodanu Davidoviću (52), osumnjičenom da je kao pripadnik ove jedinice učestvovao u ubistvu šest Bošnjaka iz Srebrenice, zabeleženom na pomenutom video-zapisu, određen je u Zagrebu jednomesečni pritvor zbog opasnosti od bega, uticaja na dokaze i svedoke.
Protiv Slobodana Davidovića je pokrenuta istraga zbog sumnje da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva. On je iz Vinkovaca, gde je zadržan nakon privođenja, prebačen u zagrebački zatvor Remetinac. Istražni sudija Mirko Klinžic, jedan od trojice zagrebačkih sudija zaduženih za slučajeve ratnog zločina, nije želeo da kaže pojedinosti iz istražnog zahteva koje Davidovića sumnjiče za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Drugi "škorpion", na drugoj strani zapadnog Balkana, imao je rečitu odbranu. Advokati Đorđe Kalanj, Ilija Radulović i Đorđe Mamula, branioci Saše Cvjetana, pripadnika jedinice Škorpioni, optuženog za masakr počinjen u Podujevu 28. marta 1999. godine, izrazili su u četvrtak, prilikom davanja završne reči, gnušanje zbog masakra u Podujevu i insistirali da Sud donese presudu na osnovu nedvosmisleno utvrđenih dokaza. Zastupnici žrtava Nataša Kandić i Dragoljub Todorović su, pak, izjavili da Cvjetan nije jedini počinilac ubistva 14 albanskih civila i teško ranjavanje petoro dece. Postavili su pitanje kako specijalni tužilac za ratne zločine nije pokrenuo postupke protiv drugih pripadnika Škorpiona koji su učestvovali u masakru i konstatovali da država pokušava da zataška zločin i samo Cvjetana osudi za zločine te jedinice koja je bila u sastavu MUP Srbije.
Svedočenja o zločinu bilo je u Beogradu protekle nedelje; na konferenciji "Srebrenica: Van osnovane sumnje" čule su se potresne ispovesti žena Srebrenice kojima su poubijani deca, braća i muževi. Još jednom je prikazan vido zapis ubistva, a nešto što bi moglo da bude zamena za zaključak stava gostiju iz Srebrenice i Sarajeva izgovorio je Emir Suljagić, novinar sarajevskih Dana, svedok rata u Sarajevu i srebreničkog masakra.
- Prvo što sam poželeo da vam kažem posle projekcije je: "Eto, to ste vi". Nije meni potrebna kaseta, ja sam bio u Potočarima. Nisam ja dao kasetu Tribunalu, nego Jovica Stanišić i Franko Simatović, čim su pušteni da se brane sa slobode. I šta sad, da budem zahvalan onome koji je time što vidi šokiran - rekao je Emir Suljagić.