Moćni doušnici blokiraju otvaranje dosijea

Ova je jedna od anegdota koja se prepričava u Palati pravde, ali i pojačava sumnju da su svuda oko nas „balkanski špijuni“. Koliko ih ima i da li ih ima, ali i ko su, može rešiti samo otvaranje dosijea tajnih službi.

- Spreman sam da nabrojim bar sto imena ljudi koji se nalaze na nekim od ključnih pozicija, a kadrovski su potekli ili lansirani iz Državne bezbednosti ili su čak radili u DB, i to još iz vremena Miloševića. Kada već pričaju o sukobu interesa, i ovde se radi o sukobu interesa! Jer ne možete raditi o glavi opoziciji do 5. oktobra, a posle preuzeti mesta načelnika u ministarstvima koja raspolažu silom - kaže za „Blic“ advokat Boža Prelević koji ne skriva da je za otvaranje tajnih dosijea.

Na pitanje gde služba ima svoje ljude, Prelević kaže među tužiocima, sudijama, akademicima, profesorima i, što je još pogubnije, spisak se tu ne završava.

Vlada Srbije odbila je predlog Srpskog pokreta obnove da se zakonski reguliše slobodan pristup dosijeima tajnih službi. Tako će Srbija ostati jedina postkomunistička zemlja u kojoj su dosijei i dalje ostali tajni, a Služba bezbednosti nereformisana.

Ko je koga potkazivao, ostaće nepoznato sve dok Vlada, kako je najavljeno, ne donese pravilnik o otvaranju dosijea.

U međuvremenu, Prelević predlaže: „Najbolje bi bilo da svi koji su na ključnim mestima sami napišu da li su bili ili nisu saradnici režima koji je Srbiju u njenoj istoriji najviše unazadio“.

Član Odbora za bezbednost iz SPO Bogoljub Pejčić smatra da iza odbijanja Vlade stoji „osnovana sumnja da članovima Koštuničinog kabineta ne odgovara objavljivanje imena doušnika“.

- Važno je da saznamo ko su bili doušnici pod šiframa Sokrat, Filozof, Magistar, Hercegovac. Podrazumeva se da objavljivanje spiskova doušnika mora da bude oprezno i selektivno. Posebna komisija bi odlučivala ko je od doušnika radio u korist države, a ko kršio ljudska prava u nameri da denuncira saradnike, poznanike i rođake - kaže Pejčić.

Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova, ističe da ima nekoliko stvari koje neka država mora uraditi da bi oslobođena onog mračnog krenula dalje, čista.

- Zakon o lustraciji, a sa njim i otvaranje dosijea, povratak oduzete imovine, privatizacija. To su potezi koji menjaju jedan sistem, i to suštinski - naglašava Svilanović.

Jedan od argumenata, ne samo u slučaju poslednjeg odbijanja režima da se otvore dosijei, jeste da se time može narušiti bezbednost zemlje. Sagovornici „Blica“ kažu da to samo donekle stoji kao argument.

Nenad Konstatinović, bivši član „Otpora“ i član IO Demokratske stranke, kaže da bi otvaranje dosijea pokazalo da li je neko od ljudi iz sadašnje pozicije vlasti sarađivao sa DB.

- To je strah koji koči otvaranje dosijea. Upravo to je stvar koja nas dovodi u 2003. godinu, kada je ubijen premijer Đinđić. Da smo imali zakon o otvaranju dosijea, znali bismo ko je Legija, ko je Spasojević i ko su ljudi koji sarađuju sa njima a sede u državnim organima. Tada ne bi mogli biti u poziciji da organizuju njegovo ubistvo ljudi zaposleni u MUP-u - kaže Konstatinović.

Nakon promene vlasti 5. oktobra bilo je pokušaja da se pitanje dosijea tajnih službi reguliše uredbom i tako pruži mogućnost građanima da pregledaju svoj dosije.

- Mnogi koji su videli svoj dosije otvoreno su govorili da bi trebalo da bude više materijala i da je verovatno neko te dosijee dorađivao, vadio njihove delove ili čak uništavao. Kasnije su ljudi iz policije potvrdili da su uništavani mnogi dosijei, i o tome su svedočili pred Okružnim sudom - kaže Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparensi Srbija“

U Srbiji svoj dosije videlo je 413 ljudi. Jedan njih je Veran Matić, glavni i odgovorni urednik B92. Matić kaže da je, pre nego što je pogledao dosije, verovao da bi iz toga mogao knjigu da napiše. Međutim, od dobrog materijala za knjigu nije bilo ništa. Njegov zaključak: „Dosije je prerađen“.

- Zatekao sam nekih sedamdesetak strana. Mogu da kažem da nisu naročito zanimljive. Dok sam sadržaj okvirno ukazuje da je bilo i zanimljivijih stvari u njemu. Moj dosije je otvoren ‘86. i u njemu se nalazi odobrenje za prisluškivanje, ali nije bilo i sadržaja šta su oni prisluškivanjem dobili. Znači, duboko je vršeno „nadgledanje“. Ostalo je samo ono što bi BIA i MUP trebalo da prikaže kao institucije koje su radile regularno i zakonito - kaže Matić i dodaje da je otvranaje dosijea smešna priča, ukoliko nema reforme policije i službi.

Sadašnji šef BIA Rade Bulatović izjavljivao je da pitanje dosijea u svim službama bezbednosti treba rešiti na jedinstven način, ali je istakao i da je neophodno selektivno otvaranje dosijea. Neophodno je zakonsko rešenje koje bi onemogućilo političku zloupotrebu dosijea. Šef BIA kaže da agencija nema razloga da bilo šta skriva od javnosti.

Međutim, Miloš Vasić, novinar „Vremena“, razume da postoji otpor službe iznutra.

- Nije reč samo o Bulatoviću, svi načelnici su imali isto mišljenje. Služba štiti svoje ljude. A ono čega se služba najviše plaši su njihovi lični dosijei. Iz njih bi se videlo ko je trgovao informacijama i kako se služba finansirala. Priča o doušnicima je sitniji deo priče - tvrdi Vasić.

Funkcioner SPO Vlajko Senić priznaje da predlog zakona SPO narušava konspirativne metode delovanje BIA, ali i kaže da je upravo to i bio cilj zakona. „U prošlosti se pokazalo da iz takvih metoda proizlaze loše stvari“, ističe Senić.