Veće za ratne zločine i u BiH

Predstavljanjem Veća za ratne zločine Suda BiH i Specijalnog odeljenja za ratne zločine Tužilaštva BiH zvanično su počele da rade te institucije, čiji je zadatak procesuiranje ratnih zločina u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.

Inauguraciji su prisustvovali predsednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Teodor Meron, glavna tužiteljka suda u Hagu Karla del Ponte, visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun, zajedno sa najvišim zvaničnicima u BiH.

Del Ponte je prilikom otvarenja kazala da je BiH konačno dobila pravni okvir na državnom nivou koji će se baviti ratnim zločinima uključujući i slučajeve koje će ustupiti Tribunal. "Zajedno sa posebnim sudovima za ratne zločine u Hrvatskoj i Srbiji, uz efikasnu regionalnu saradnju, Veće za ratne zločine u Sarajevu pridružuje se pravnoj bici protiv nekažnjavanja".

Ona je rekla da krivična gonjenja u BiH moraju biti orijentisana tako da zadovolje žrtve i ne smeju biti politizirana. "Svi mi koji radimo na zločinima predmet smo budne pažnje hiljada žrtava sa različitih strana. Sud BiH mora postati istinski nacionalni sud, što će predstavljati veliki korak ka pomirenju", rekla je tužiteljka i naglasila da se još od vremena sudova u Nirnbergu i Tokiju, prvi put dešava da se procesuiranje ratnih zločina prenosi na nacionalnu sudsku nadležnost.

Karla del Ponte je kazala da "branitelji takođe ne smeju biti u povlašćenom položaju u odnosu na agresora, ukoliko je branitelj ubio ili naredio ubijanje nevinih civila, jer su pred sudom svi jednaki". "Nacionalni sudovi nastaviće naš posao. Nekažnjavanje se ne sme tolerisati i to je naša moralna i profesionalna obaveza kao pravnika".

Predsednik Tribunala Teodor Meron smatra da je osnivanje Veća za ratne zločine u BiH događaj koji predstavlja prekretnicu u razvoju vladavine prava u BiH i da je to dokaz opredeljenosti međunarodne zajednice u BiH da osigura pravdu.

Podsetio je da je BiH usvojila zakone kojima se uspostavlja Veće za ratne zločine, te da Tribunal bezrezervno podržava njegov rad. "Naše najvažnije odluke poslužiće kao smernice za pravično procesuiranje osumnjičenih pred Većem za ratne zločine u BiH. Veće za prosleđivanje predmeta iz Tribunala trenutno razmatra zahteve tužioca za prenošenje predmeta u skladu sa relevantnim pravilom postupka. Suđenja moraju biti pravična i delotvorna", rekao je Meron.

On je kazao da Veće za ratne zločine u BiH mora imati političku podršku vlade i naroda BiH, te da se mora imati politička i finansijska podrška međunarodne zajednice. Meron je istakao da sud u Hagu neće prestati da radi sve dok u njemu ne bude suđeno Ratku Mladiću, Radovanu Karadžiću i Anti Gotovini.