EU, SCG i SAD

Njima će se u sedištu evropske dvadesetpetorice pridružiti i šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen, koji će podneti izveštaj o situaciji na Kosovu. Na sutrašnjem sastanku biće utvrđen "stav Saveta ministara Evropske unije o Kosovu", imajući u vidu da će polovinom 2005. prvi put doći do potpune procene napretka u sprovođenju normi koje su postavile Ujedinjene nacije".

Kako javlja dopisnik agencije Beta, Dragan Blagojević, prema saopštenjima iz luksemburškog predsedništva Unije, evropski ministri će o tome raspravljati u okviru rasprave o najvažnijim pitanjima, kao što su mirovni napori na Bliskom istoku, situacija u Iraku i Iranu i razvoja situacije u Ukrajini. U saopštenju predsedavajućeg Unije, ističe se da će šefovi diplomatija evropske dvadesetpetorice imati prilike da o Kosovu dobiju najnovija saznanja od šefa UNMIK-a Sorena Jesen-Petersena, koji je pozvan na zasedanje.

U nacrtu zaključaka ministarskog stanka podvlači se da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, temeljni međunarodni pravni dokument za rešavanje budućnosti Pokrajine. Takođe se naglašava da će od sprovođenja ključnih standarda, povratka raseljenih i izbeglih, slobode kretanja, bezbednosti, obnove porušenih srpskih kuća i objekata, zavisiti kada će početi rasprava o statusu Kosova. U nacrtu zaključaka sastanka šefova diplomatija, ponovo se ukazuje i na političku obavezu i uslove za zapadnobalkanske zemlje da, ako žele da se priključe EU, u potpunosti sarađuju s Haškim tribunalom.

EU i Buš

Lideri Unije u utorak će se sastati sa američkim predsednikom. Na tom samitu, o zapadnom Balkanu govoriće austrijski kancelar Volfgang Šisel. On bi trebalo da izloži pravce i ciljeve evropske politike na Balkanu, kako bi saradnja EU i SAD na tom području, ostala i dalje veoma bliska.

Džordž Buš će, inače, tokom svog boravka u Evropi, pokušati da poboljša odnose sa takozvanom starom Evropom i da unapredi saradnju sa istočnoevropskim zemljama. Buš će u narednih pet dana boraviti u Belgiji, Nemačkoj i Slovačkoj. Predstavnici Bele kuće saopštili su da se Buš nada da će postići konsenzus sa saveznicima o pitanjima Iraka, Avganistana i Bliskog istoka. „Amerika i Evropa su stubovi slobodnog sveta“, rekao je Buš u redovnom nedeljnom obraćanju.

...ali i o Bušu

Predsednik SAD

Poseta predsednika SAD Džordža Buša Briselu izazvala je sporove među državnicima "nove Evrope" i zavist povodom toga koji će premijer dobiti nekoliko minuta da predstavi američkom predsedniku spoljnu politiku Evropske unije. Na sastanak je mimo predviđenog protokola pokušao da se ubaci češki predsednik Vaclav Klaus, a Poljska je protestovala zato što njen premijer Marek Belka nije na listi govornika, jer za njega nije preostalo tema.

Vaclav Klaus je zahtevao da se sretne sa američkim predsednikom i tokom glavnog sastanka sa liderima Evropske unije, a ne samo prilikom susreta Buša sa državnicima zemalja NATO-a. Češki premijer Stanjislav Gros pokušavao je da nagovori Žan-Kloda Junkera, premijera Luksemburga, koji predsedava EU, da pusti na sastanak i Klausa, iako je iz Češke predviđeno samo učešće predsednika vlade, pošto ta zemlja nema predsednički, već premijerski sistem. Međutim, premijerska "veza" nije urodila plodom.

Kod predsedavajućeg EU su intervenisale i poljske diplomate, ogorčene što na listi desetorice govornika na jednoipočasovnom sastanku sa Bušom nema poljskog premijera Mareka Belke. "Za našeg premijera nije ostala tema", piše poljski dnevnik "Žečpospolita" i čudi se što će o temama o kojima bi bilo logično da govori upravo poljski premijer govoriti drugi. Poljake je najviše pogodilo što će o odnosima EU sa Ukrajinom referisati mađarski premijer Ferenc Đurčanj, a o Iraku, gde Poljska obezbeđuje čitav sektor, pravo da uzme reč dobio je slovački premijer Mikulas Džurinda.