Zamrznuti dohotke u javnom sektoru

"Zbog očuvanja stabilnosti cena trebalo bi da se ukupni iznos predviđen za isplatu plata u javnom sektoru zamrzne na nivou iz 2004. godine", rekao je Radovan Jelašić. On je pojasnio da se taj predlog odnosi na republički budžet, zatim lokalnu samoupravu i javna preduzeća.

"To ne znači da zarade zaposlenih u javnom sektoru ne mogu biti povećane tokom ove godine, već da do povećanje može uslediti samo ako se smanji broj zaposlenih", naveo je Jelašić. Rast plata, kako je naglasio guverner NBS, uvećava tražnju koja doprinosi rastu cena, a zatim sledi rast deviznog kursa, koji opet podstiče rast zarada mimo produktivnosti.

Prema rečima Jelašića, u ovoj godini cene usluga i dobara mogu da rastu samo ako su iscrpljene sve unutrašnje rezerve u povećanju produktivnosti.

"Preduzeća koja ostvaruju profitabilnosti samo na osnovu svog monopolskog položaja to ne mogu da koriste kao razlog za povećanje zarada zaposlenih", ukazao je Jelašić, dodajući da se Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka često koriste kao izgovor za najavljena poskupljenja, naročito električne energije.

Međunarodne institucije, prema njegovim rečima, ne naređuju podizanje cena već samo zahtevaju pokrivanje svih troškova i investicionih ulaganja, bilo da se radi o EPS-u ili nekom drugom javnom preduzeću.

Pored inflacije, koja u prosloj godini bila 13,7 odsto iako je bio predviđen rast od 8,5 procenata, najveći problem srpske ekonomije je, kako je rekao guverner NBS, trgovinski deficit koji je za 11 meseci prošle godine iznosio 6,18 milijardi dolara.

"Ukoliko se zbog slabe konkurentnosti domaće privrede ne poveća izvoz preti opasnost da u narednim godinama dođe do teškoća u isplati spoljneg duga", istakao je Jelašić navodeći da je spoljni dug na kraju prošle godine bio 12,4 milijarde dolara, što je za 1,2 milijarde manje nego na kraju 2003. godine i iznosi 58 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Jelašić je predložio da se izvoznici podstiču kreditima i poreskim olakšicama, a smanjenju spoljnotrgovinskog deficita mogli di da doprinesu ubrzano restrukturiranje i privatzacija preduzeća, kao i povećanje stranih direktnih investicija, ali do toga, kako je dodao, neće doći dok se ne poprave političke prilike u Srbiji.

U Srbiji, prema podacima koje je naveo Jelašić, ima dva miliona zaposlenih, a od toga 600.000 radnika na direktan ili posredan način prima platu iz državne kase. Radna snaga u Srbiji, kako on tvrdi, skuplja je nego u mnogim drugim zemljma koje su kandidati za ulazak u Evropsku uniju.