Regionalni tim za praćenje suđenja

To će se odnositi na suđenja koja se vode u Beogradu, Zagrebu, Banjaluci i Vukovaru. Promocija tog tima, uz predstavljanje priručnika za istragu ljudskih prava i ratnih zločina koje koriste i haški istražitelji, deo je aktivnosti oko kojih su se okupile tri nevladine organizacije iz Sarajeva, Zagreba i Beograda.

Sarajevski Centar za istraživanje i dokumentaciju, zagrebački Dokumenta i beogradski Fond za humanitarno pravo, zajednički rade na projektu čiji je cilj prikupljanje dokumenata i podataka vezanih za sukobe u bivšoj SFRJ iz poslednje decenije prošlog veka, uključujući i priče žrtava i preživelih, potvrdila je Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo.

"Sva tri centra sačiniće kompatibilnu bazu podataka kojom ćemo podržavati proces kazivanja istine, proces pravde i utvrđivanja odgovornosti putem podške domaćim tužilaštvima za ratne zločine, kao i podške svedocima", izjavila je Nataša Kandić, podsećajući na učešće Fonda na suđenju za zločin u Ovčari.

Fond za humanitarno pravo uskoro će promeniti ime u Centar za istraživanje i dokumentaciju humanitarnog prava. Kandićeva je rekla da je pomoć domaćim tužilaštvima, odnosno saradnja sa pravosudnim organima drugih država veoma važna za suđenja za ratne zločine, s obzirom na vakum u normativnoj delatnosti, teškoće u obezbeđenju i zaštiti svedoka, identifikaciji itd.

Tri centra su počela i sa presnimavanjem video arhive suđenja u Haškom tribunalu kako bi se iskoristilo vreme do zatvaranja suda i pribavila značajna dokumentacija koja će biti od istorijske važnosti.

"Bilo je tako mnogo laži i manipulacija. Nakon ovog groznog rata nisu nam potrebne nikakve laži. Ukoliko ne istražite zločine, oni uvek ostaju otvoreno pitanje i ishodište budućih sukoba", rekao je Mirsad Tokač, šef sarajevskog Centra za istraživanje i dokumentaciju za sajt o jugoistočnoj Evropi "Southeast European Times".

Vesna Teršelić iz zagrebackog Dokumenta izjavila je da se današnje tvrdnje ljudi kako "njihova strana" nije pocinila zločine mogu uporediti sa sličnim tvrdnjama nakon Drugog svetskog rata.

Teršelićeva smatra da će njihov projekat biti od koristi novinarima, istraživačima i istoričarima, a izrazila je i nadu "da će u budućnosti postojati zajedničko sećanje u našim zemljama, budući da su danas prisutna zasebna sećanja."