Srbija nazaduje u odnosima sa EU

- Srbija nije imala nikakve ugovorne odnose sa Evropskom unijom pre pet godina, a nema ih ni danas, ako se izuzmu neki parcijalni dogovori. Ako se taj rezultat uporedi sa onim što se moglo postići, tada se može reći da se u odnosima sa EU nazaduje. Možda je važnije zapaziti da je brzina kojom se pre pet godina očekivalo da se Srbija približava Evropskoj uniji veoma različita od one na koju bi se sada moglo računati, sve i da vlada proces integracije stavi na sam vrh svojih političkih ciljeva. A koliko sam u stanju da vidim, za vladu to i nije neki važan cilj - ocenjuje u intervjuu Danasu Vladimir Gligorov, stručni saradnik bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW). Gligorov je specijalizovan za ekonomske probleme zemalja u tranziciji, pre svega SCG, Makedonije, BIH, Albanije i Rusije.
 Čuveno pitanje "kada će Srbija ući u Evropsku uniju" umnogome zavisi od rešavanja statusa Kosova, što bi po nekim najavama moglo da se dogodi već na leto. Može li Kosovo samo u Evropu?
- Proces rešavanja statusa Kosova će svakako početi 2005. Ne verujem da će se on okončati do leta, ali će se u toku godine razrešiti neizvesnost oko toga kako će taj status na kraju izgledati. Možda nije nekorisno da ukažem na to da eventualna ocena da se standardi na Kosovu ne ispunjavaju i da je stanje rđavo ne govore protiv samostalnosti Kosova, već naprotiv naglašava potrebu da se proces osamostaljivanja ubrza. To se tako vidi u međunarodnoj javnosti, jer se veruje da samo ona vlast na Kosovu koja ima odgovornost i prema svojim građanima i prema međunarodnim obavezama može da obezbedi ostvarivanje standarda. To se posebno tako vidi kada je reč o približavanju Kosova Evropskoj uniji, jer ne može niko drugi da bude odgovoran za taj proces osim legitimnih predstavnika građana Kosova. Tako da nije pitanje može li Kosovo samo u Evropu, već u kom će se političkom okviru to dogoditi.
 U poslednje vreme čuju se sve glasniji komentari da, za razliku od Kosova, međunarodna zajednica u Republici Srpskoj i celoj BIH uporno "trenira strogoću"?
- Protektorat na Kosovu je stroži od onoga u Bosni i Hercegovini, mada se kod nas sva poređenja vrše pristrasno. Samo postojanje Republike Srpske je dokaz da je tako. Drugo je pitanje da li je postojeće ustavno uređenje u Bosni i Hercegovini u skladu sa idejom ustavnosti, sa voljom većine građana i da li obezbeđuje funkcionalnost i efikasnost. Ono je višestruko nametnuto i tako se tamo i doživljava. Mislim da je prirodno, kada se to ustavno uređenje razmotri, zaključiti da je novi ustav potreban. No, tome, koliko ja znam, međunarodna zajednica ne teži. Evropska unija je odredila 16 oblasti u kojima su potrebne promene u Bosni i Hercegovini da bi počeli pregovori o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Kada taj proces krene, a potom se pređe na pregovore o članstvu, jasno je da Bosna i Hercegovina neće izgledati onako kako izgleda sada, jer takva kakva je sada Bosna i Hercegovina ne može biti član Evropske unije.
 Može li u Srbiji, čija vlada tvrdi da je uspešno prošla prvu fazu tranzicije, ponovo da se dogodi inflacija nalik onim iz devedesetih?
- To je malo verovatno. Nema uslova za hiperinflaciju. Bilo je političara koji su u poslednjih nekoliko godina branili fiksni kurs dinara tvrdeći da će fleksibilniji kurs odmah dovesti do hiperinflacije. To se više ne pominje, jer dinar klizi nadole. Stvarni problem je narušena makroekonomska ravnoteža što se ogleda i u izvesnom ubrzanju inflacije. Iz toga bi se moglo razumeti da još uvek nije završena prva faza tranzicije, ako se pod time podrazumeva uspostavljanje održive makroekonomske stabilnosti. Tu su glavni problemi spoljnotrgovinski deficit i budžet, jer je nivo javne potrošnje visok i problemi sa deificitom će ostati, posebno kada se zaista krene u reformu javnog sektora. To onda može da oduži oslanjanje na inflatorni porez, a to znači da bi se moglo jedno duže vreme živeti sa nesto višom inflacijom.
 Nedavno ste pomenuli da je EU pogrešila što novembra 2000. u Zagrebu nije celom Balkanu dodelila status kandidata za ulazak u Uniju. Mislite li da bi se u tom slučaju naša integracija odigravala brže?
- Da, zato što bi to tada bio jedan zajednički napor obe strane, dakle i Evropske unije i Srbije. Ta je prilika ispuštena, ali dilema je još uvek tu. Mislim da će Evropska unija i u budućnosti morati da bude aktivnija, jer je politička volja u Srbiji slaba. Nažalost, sada je situacija drukčija, jer su onda na vlasti bile demokrate, a danas nisu.