Kuća cveća, trubači i ukusna hrana

Na samom početku Knez Mihajlove ulice, u centru Beograda, još nekoliko sati pre jučerašnje ponoći bila je postavljena tezga.

Oko nje se vrteo prodavac i sa osmehom objašnjavao cene razglednica. "Slovencima", rekao je, kao iz topa, Nemanja, inače student Više medicinske škole u Zemunu, odgovarajući na pitanje kome je ovih dana prodao najviše šarenih beogradskih fotografija.

Prodavac razglednica je rekao da pored Slovenaca, Beograd i njegove lepote tih dana razgledaju i Nemci, Italijani, Englezi i Francuzi. Dok sa pomenutima razgovara, pre svega na engleskom, Slovenci, po njegovom mišljenju, ne govore ni slovenački, srpski, niti hrvatski. "Nešto između", nasmejao se Nemanja i dodao da se sada, posle pet meseci dežuranja pred šarenom tezgom,dobro navikao na mešani jezik. "Malo problema sam imao samo na početku, kada su me pitali za 'znamke'- poštanske marke, a sad već znam šta znači ta smešna reč", pričao je Nemanja dok je mladiću, koji je sudeći po dijalektu bio Štajerac, prodavao tri razglednice.

Malo manje pričljiv, ali isto tako veselog lica, bio je čuvar Kuće cveća na Dedinju. Nepoverljiv, ne prema Slovencima, već prema novinarima, nije hteo da kaže svoje ime, ali je otkrio da je Titov grob ove godine videlo već 30.000 posetilaca. Ne samo Slovenaca, dodao je i pokazao na približno tri santimetra debelu knjigu, u koju posetioci upisuju utiske, ili u njoj ostave samo potpis. "Ova knjiga će do kraja sedmice biti sigurno puna", rekao je on i dodao da je u četvrtak knjiga počela da se puni jako brzo. Slovenačkim turističkim agencijama, koje su pripremale doček nove godine u Beogradu, činilo se prikladnim da za prvo zaustavljanje izaberu poslednji Titov dom.

Inače, ovaj novogodišnji doček donekle je ličio na prošlogodišnji. U centru grada su bile postavljene četiri bine, na kojima su se pobrinuli kako za ljubitelje modernih ritmova, tako i za one kojima je u srcu srpska melodija. Najviše ljudi se skupilo na Trgu Republike, gde je oko ponoći mlado i staro, domaće i strano, zabavljao pevač Vlado Georgiev. I upravo su, u poslednjim minutima stare i prvim minutama nove godine, mnogi utvrdili da ona upozorenja srpske policije, na kojima je bio precrtan metak, nikako nisu samo plakati, već da, pre svega, predstavljaju ozbiljno upozorenje.

I šta je to što je Slovence ove godine tako masovno vodilo u Srbiju? Između ostalog to su i niske cene dočeka, jer je za četiri dana dug ulazak u novu godinu, trebalo odbrojiti nekih 25.000 tolara, odnosno 100 evra, a sigurno je doprineo i glas publike, koji je govorio da je su cene u Srbiji niže no kod nas, hrana ukusnija i zabava luđa, opuštenija i slatko umarajuća, no drugde.

Već oko podne su đubretari u narandžastim ogrtačima, spremali poslednje ostatke najduže noći.Ona će mnogim Slovencima ostati u sećanju i zbog nezaboravnog susreta sa pravim trubačima, koje prosto treba videti, a pre svega čuti i doživeti.