Ramush Haradinaj, kontroverzni kosovski premijer

Ramush Haradinaj je, sa samo 36 godina, najmlađi evropski premijer. On je verovatno i najkontroverzniji predsednik vlade. A to je teško poverovati dok ga gledate kako sedi u svojoj prostranoj kancelariji u kosovskoj prestonici, Prištini. Njegova perfektno ispeglana plava košulja, crvena svilena kravata i cokule od antilopa u velikom su kontrastu u odnosu na blatnjavu kamuflažnu uniformu koju je nosio pre šest godina kada je bio komandant Oslobodilačke vojske Kosova koja se borila protiv trupa jugoslovenskog (i srpskog) bivšeg predsednika Slobodana Miloševića.

A upravo se zbog vremena koje je 1998-99. godine proveo u OVK diže galama. Glasni Srbi, uključujući premijera Srbije Vojislava Koštunicu, tvrde da je Haradinaj bio uključen u ratne zločine na Kosovu. Srbi su izdali nalog za njegovo hapšenje, i traže od šefova UN na Kosovu da ponište njegov izbor. Istražitelji tribunala za ratne zločine u Hagu ispitivali su Haradinaja u Prištini. Međutim, premijer odbacuje sve optužbe i tvrdi da njih fabrikuju Srbi.

U suštini, harizmatični Haradinaj, koji potiče iz dečanskog regiona na zapadu Kosova, mogao bi da dokaže da je pravi čovek za premijersko mesto. OVK je raspuštena nakon što su NATO i UN u junu 1999. intervenisali i isterali Miloševićevu vojsku i tenkove. Kosovo je tada postalo protektorat UN, ali je tehnički i dalje deo Srbije i Crne Gore, labave unije koja je 2003. zamenila Jugoslaviju.

Haradinaj je u pravom trenutku zamenio kamuflažno odelo poslovnim i u aprilu 2000. osnovao sopstvenu političku partiju, Alijansu za budućnost Kosova (AAK). Na izborima u oktobru AAK je dobila 9 mesta što joj je omogućilo da formira koaliciju sa Demokratskim savezom Kosova predsednika Kosova Ibrahima Rugove. Haradinaj je postao premijer početkom decembra. Čelnici UN na Kosovu su njegovo imenovanje etiketirali kao "demokratiju na delu". Generalni sekretar NATO, Jaap de Hoop Schefer, je samo rekao da je "situacija komplikovana".

Haradinaj je bio dovoljno inteligentan i durašan da preživi i rat protiv Srba i unutrašnje razmirice karakteristične za nasilnu politiku Kosova. To mu može pomoći da obuzda popaljivi deo svog biračkog tela i tako odagna svaku opasnost od ponavljanja martovskog nasilja protiv Srba tokom kojeg je poginulo 19 osoba a gotovo hiljadu povređeno. On je i dovoljno mudar da ima u vidu interese zapada.

Loša strana Haradinajevog imenovanja je da je ono razjarilo vladu u Beogradu i umanjilo svaku šansu da se uspostavi dijalog. A on rizikuje da Haški tribunal podigne optužnicu protiv njega; glavni tužilac, Carla Del Ponte, ima bivše lidere OVK u vidu dok se sprema da objavi i poslednje optužnice (dogovoreni rok ističe ovog vikenda). Ako bi Haradinaj bio poslat Hag, moglo bi doći do erupcije nasilja od strane nezadovoljnih Albanaca, naročito u njegovom rodnom kraju.

Razgovori o konačnom statusu Kosova treba da počnu 2005, ukoliko tamošnjih 1.8 miliona etničkih Albanaca i 100,000 Srba budu pokazali progres ka standardima vladavine koje zahteva međunarodna zajednica. Generalni sekretar UN, Kofi Anan, rekao je da su ekonomija (nezaposlenost iznosi 55%) i bezbednost dva glavna problema. Kosovski etnički Albanci traže nezavisnost; Srbija se protivi. Kosovski prokonzul UNa, Danac bez dlake na jeziku pod imenom Soren Jessen-Petersen, insistira da odluku treba da donesu UN i zapadne vlade. Jedan zvaničnik kaže da Kosovo tačno zna šta treba da uradi pre nego što počnu razgovori o konačnom statusu; on insistira da razgovori neće početi ukoliko se taj uslov ne ispuni. Tako ostaje ključno da ljudi Kosova ispune standarde - i da usijane glave ostanu hladne čak i ako njihov ratni-heroj-pa-premijer bude uhapšen.