Simboli raskola

Ako se u zakulisnom sklapanju i razvrgavanju međustranačkih nagodbi ne desi neki neočekivani obrt, srpski parlament će usvojiti zakon kojim se praktično rehabilituje ravnogorski pokret. Četnici će i zvanično postati antifašistički borci, sa istovetnim pravima kao i pripadnici partizanskog narodnooslobodilačkog pokreta.

Promoteri ove ideje, pre svih SPO i njegov lider Vuk Drašković, već odavno ubeđuju javnost da se na ovaj način ispravlja jedna istorijska nepravda i prevazilazi jedan od raskola u srpskom narodu. U staloženim glavama ovaj gest, svakako, može biti i ovako shvaćen, ali na uzavreloj javnoj sceni Srbije otvaranje četničko-partizanske priče ni ovog puta nije ličilo na veliko istorijsko pomirenje. Žestoki zagovornici rehabilitacije četništva nisu mogli da sakriju revanšističku strast. U njihovom pristupu, pomirenje je više poprimilo karakter odocnele osvete nad neprijateljem od kojeg je ranije pretrpljen poraz, a navodno ispravljanje istorijske nepravde pretvorilo se u olako ignorisanje potvrđenih istorijskih istina. Sa ovim novim krivotvorenjima predstava o sebi i sopstvenoj prošlosti, Srbija neće učvrstiti svoje inače poljuljano mesto u svetu - ni u regionu među susedima, ni u globalnoj međunarodnoj zajednici. Politička mudrost bi nalagala da se upravo o tome vodi računa kada se čine gestovi ovako velike simboličke važnosti kao što je izjednačavanje četničkog i partizanskog pokreta.

Da li početničena Srbija emituje bolju sliku o sebi? Sasvim sigurno - ne. Nezavisno od pojedinačnih porodičnih istorija, resantimana prema vlastitim dedovima koji su iskreno verovali u kralja i otadžbinu, četnički pokret - po ulozi koju je objektivno odigrao u Drugom svetskom ratu - mnogo je manje kompatibilan sa idealima savremenog sveta kojem Srbija deklarativno želi da se priključi.

Na ovaj način o četnicima danas razmišlja dobar deo razumne Srbije. Ima li ih malo više ili malo manje od onih, takođe brojnih, nacionalno pregrejanih koji u svemu što ima prefiks srpsko vide autentičnu vrednost - teško je reći. Ali sudeći po skupštinskoj raspravi o pravima ravnogoraca i po iskazanim stranačkim stavovima, sva je prilika da će zakonodavna vlast sa neuobičajeno uverljivom većinom rehabilitovati četnički pokret. Svima koji znaju kako funkcionišu mehanizmi u srpskom parlamentu jasno je da iza toga ne stoji snaga uverenja, već međustranački dilovi i računice. Svi, osim tvrdokornih socijalista i malobrojnih socijaldemokrata, procenjuju da im se ne isplati cepidlačiti na četničkom pitanju i novi zakon će, verovatno, glatko proći. Malobrojni živi veterani će na radost svojih mlađih ukućana povećati penzionerske prihode na osnovu staža u četnicima, a da li će Srbija posle ovakvog "pomirenja" biti istinski okrepljena pred teške izazove koji je čekaju u vremenu sadašnjem - malo je verovatno.