Kako do kvalitetnog obrazovanja?

Neprekidno stručno usavršavanje nastavnika, balans teorijske i praktične nastave, povezanost znanja, razvoj pluraliteta ideja i poštovanje ličnosti učenika među najbitnijim su preduslovima kvalitetnog obrazovanja, zaključak je naučnog skupa u Institutu za pedagoška istraživanja.

Skup pod nazivom "Promene u školskom radu i kvalitet obrazovanja" predstavio je istraživanja o pristupima učenju i kvalitetu znanja i vrednostima i socijalnim komptencijama obrazovanja za demokratiju.

Rezimirajući izlaganja učesnika rukovodilac skupa Snežana Joksimović ukazala je da su istraživanja pokazala da je nastavnik jedan od ključnih faktora kvalitetnog obrazovanja i "nosilac saznajne i emocionalne klime u odeljenju", pa da je od velike važnosti da nastavnik poštuje ličnost učenika i njihove razvojne kapacitete.

On mora da uvažava i razume potrebe dece s kojom radi, jer je razvoj autonomnih ličnosti preduslov kvalitetnog obrazovanja, da bude spreman na promene i sposoban za kritičko mišljenje, za šta je neophodno da se neprekidno stručno usavršava, zaključak je skupa.

Pedagoška istraživanja pokazala su da su nastavni programi i planovi preopterećeni činjenicama, dok znanja koja deca stiču nisu povezana ni u okviru jednog predmeta, a ni među predmetima, tako da su nefunkcionalna i deca ne znaju da ih primene.

Radi povećanja funkcionalnosti znanja neophodno je pronaći meru i uspostaviti balans teorije i prakse u nastavi i deci omogućiti da nauče neophodne pojmove, ali i isteknu iskustvo u rešavanju problema.

Veći slobodan prostor koji bi se davao nastavnicima, drugačije koncipirani udžbenici i program oslobođen suvišnih sadržaja otvorili bi prostor za "vreme da deca misle" i značajno doprineli poboljšanju kvaliteta obrazovanja. U tom kontekstu, od posebne koristi za brže i kvalitetnije usvajanje sadržaja su igra i korišćenje grešaka učenika ne za kritiku, već za razvoj kritičkog mišljenja kod dece.

Osim toga, ocenjivanje, kao veoma značajan segment, ne bi smelo da etiketira decu, već da im ukazuje šta je potrebno da promene, a šta rade dobro. Opisno ocenjivanje jedan je od načina da deca to shvate, ali i da roditelji i nastavnici bolje shvate kako da ih usmeravaju.

Obrazovanje ne može biti kvalitetno bez autonomnih ličnosti, a za razvoj demokratičnosti duha kod dece neophodno je da ona razviju demokratsko mišljenje kroz pluralitet ideja u nastavi i aktivno učešće u životu škole i lokalne zajednice.

Istraživanja su pokazala i da se angažovanjem na rešavanju problema u okruženju deca osposobljavaju za aktivniji društveni život i razvoj kritičkog mišljenja.

Na skupu je zaključeno da bi sve te promene u obrazovnom sistemu mogle da budu kvalitetno sprovedene ako bi se u njihovo osmišljavanje uključila stručna i naučna društva i zajednice škola.