Igranje sa državom

Najnovija zbivanja oko preuzimanja akcija „Knjaza Miloša”, svesno ili nesvesno, potisnula su sa političke scene Srbije daleko važnije, državne probleme, kao što je saradnja i nesaradnja sa Haškim tribunalom i rešavanje kosovskometohijskog čvora. U epicentru pažnje javnosti našla se vlada Srbije, a posebno njen potpredsednik Miroljub Labus.

– To samo pokazuje da glavna tema nije „Knjaz Miloš”, već Miroljub Labus. Nekome očigledno smetam i to dobro smetam. U celoj ovoj situaciji isprepletale su se dve stvari. Na prvom mestu se radi o jednoj prljavoj utakmici u okviru privatizacije gde zaista zakon do kraja nije definisao sva pravila igre. Na drugom mestu je pokušaj da se sve ovo iskoristi kako bi se oborila vlada i izazvali prevremeni izbori i to u trenutku kada G 17 plus ponovo dobija na rejtingu, a neke druge stranke počinju da gube. Te dve stvari su međusobno povezane raznoraznim interesima – kaže Miroljub Labus, potpredsednik vlade Srbije, u intervjuu za „Politiku”.

Preuzimanje akcija „Knjaza Miloša” od početka prate razne neregularnosti. Zašto?

– Osnovni uzrok je u slabosti berze i u tome što država nema mogućnosti da na efikasan način upravlja prodajom svojih akcija. Neki ljudi to vešto koriste i pokušavaju da akcije kupe preko reda i jeftino. Stvar će biti rešena onog momenta kada se propisi izmene i kada država sve svoje akcije stavi na berzu, kako bi se po tržišnoj ceni odlučivalo ko će biti njihov novi vlasnik. Pojedinci koriste ove slabosti i bune se kada država pokušava da zaštiti svoj interes u upravljanju tim akcijama jer su navikli da od države uzimaju koliko hoće.

Javno se iznose tvrdnje da vlada u svemu tome ima neki drugi interes, pa i vi lično?

– Mi samo štitimo državni interes. Namerno ili slučajno se previđa da mi FPP-u nismo ni mogli da prodamo akcije jer je taj fond tražio 25 do 33 odsto akcija malih akcionara. Mogli smo da biramo između „Laškog” i „Danonea”. Naravno da je „Danone” mercedes u ovoj oblasti i sasvim je prirodno da prihvatimo odluku ministra Bubala i Agencije za privatizaciju da država svoje akcije proda „Danoneu”. Kriterijum, dakle, nije bila samo cena već i količina. FPP je dao veliku cenu, ali je tražio malu količinu gde nije bilo mesta za državne akcije. „Laško” i „Danone” dali su manju cenu, ali su tražili mnogo veću količinu. „Danone” je jedini hteo da kupi svu količinu akcija. Osim toga, za državu je bio bitan i socijalni i investicioni program, bilo je bitno hoće li u Aranđelovac dovesti mercedes ili seoski fijaker.

Kako takva i slična zbivanja utiču na rejting vlade, ali i države, odnosno na sveukupne reforme?

– Još uvek postoji šansa da država dobro izađe iz celog ovog procesa. Juče sam razgovarao i sa potpredsednikom Svetske banke i njegovo mišljenje je isto. Sada smo otvorili drugi krug i omogućili smo svima da podignu cenu akcija i da one uslove koje su javno obećavali legalizuju i stave u ponude. Prema tome, svi će imati jednaku šansu da ispune ono što su javno pričali, a zvanično nisu ponudili. Neka tada odluče mali akcionari. A što se države tiče tražiću da se, ovaj put, odluka donese na vladi, a ne u Akcijskom fondu ili Agenciji za privatizaciju.

Radikali u svemu ovome vide upravo vas kao glavni izvor nevolja?

– Vlada poseduje 42 odsto akcija u „Knjazu Milošu” i bez nje se ne može ništa uraditi. Jedino ko bi hteo da jeftino uzme te akcije ima razloga da se buni zbog mešanja vlade. Ne vidim da radikali imaju takav interes i ne razumem njihovu reakciju. Osim, možda, ako smatraju da se približavaju novi izbori, pa je ovo zgodna prilika da me napadnu. U osnovi ovo i nije nikakva afera. Ovo je prljava utakmica vezana za privatizaciju i pokušaj da se obori vlada pravljenjem neke nove afere prisluškivanja. Što se mene tiče ne zanima me kako neko o meni dolazi do informacija, jer sve što radim i treba da se zna.

Znači li to da niste samo vi u pitanju već cela vlada?

– Naravno. Zadovoljan sam do sada reakcijom nadležnih organa koju sam tražio. Očekujem brze rezultate. Pri svemu tome valja znati da se na ovaj način vlada ne može oboriti, jer vlada sama odlučuje o svojoj sudbini, a ne neko van nje. Nevolja je što mnogo ozbiljniji problemi kao što su pitanje Haga i Kosova i Metohije gura u drugi plan i što sada svi raspravljamo o nečemu što će biti rešeno za nedelju dana.

Kad već pominjete Kosovo pitanje je, ne bez razloga, da li uopšte postoji jedinstvo u vladi oko odgovornog rešavanja ovog problema?

– Pitanje je mnogo šire, da li postoji jedinstvo u državi? U pogledu rešenja svi se više manje slažemo. Ali kako da dođemo do tog rešenja ne postoji saglasnost. Još uvek ne postoji opšta svest da je potrebna naša inicijativa i mnogo bolji rejting zemlje u svetu.

Ima li nade da do takvog jedinstva uopšte dođe?

– Moja je ideja bila da organizujemo još jednu rundu bilateralnih partijskih razgovora oko taktike za Kosovo. Posle toga bi videli kakve šanse postoje za postizanje neophodnog jedinstva. Umesto toga, nažalost, isfabrikovani su drugi problemi koji su bacili u senku mnogo ozbiljnije stvari.

Vlada Srbije je pod neprestanim pritiscima, kako iz zemlje, tako i inostranstva. Saradnja sa Haškim tribunalom je, posle izlaganja Karle del Ponte u Savetu bezbednosti, ipak gorući problem?

– Došao je trenutak da se shvati da je država ozbiljno ugrožena zbog ocena Karle del Ponte da ne sarađujemo sa Haškim tribunalom. Ne vredi ništa da dokazujemo da sarađujemo mnogo više nego što ona tvrdi. Jednostavno, njena ocena o postojanju ili nepostojanju saradnje u celom svetu se uzima bez prigovora, a ne naša verzija ove saradnje. Prema tome, moramo veoma brzo da primenimo naš zakon i da svi slučajevi budu procesuirani na način na koji to zakon propisuje.

Možete li nešto konkretnije da obećate?

– Ne mogu ništa konkretno da najavljujem. Pre nekoliko meseci je bila takva atmosfera da smo bili svi spremni za odlučujući napredak u toj saradnji, pa se ništa nije desilo. Zbog toga ne želim ponovo da tako nešto tvrdim, ali, ponavljam: zemlja je u teškoj međunarodnoj situaciji i mi moramo da donesemo odgovarajuće odluke – kaže Miroljub Labus, u intervjuu za „Politiku”.