Hag (malo) sutra

Predsednik srpske vlade - govoreći u subotu kao predsednik njegove stranke - nimalo nije ohrabrio svoje sugrađane i birače onim što je rekao u vezi sa Hagom. Sudeći, doduše, prema jučerašnjim novinskim izveštajima, stekao bi se donekle drugačiji utisak, taj, naime, da Srbija ne samo hoće nego i ima saradnju sa Tribunalom. Ali, bio bi to površan tretman onoga što je Koštunica autentično kazao. A kazao je: da će se sa Hagom sarađivati kao i dosad. Doslovno tako.

Imajući u vidu da se sutra na Ist riveru ta tema nalazi na dnevnom redu sednice Saveta bezbednosti, te da će, po svim relevantnim informacijama, izveštaj o ispunjavanju obaveza od strane Srbije biti negativan za ovu stranu, uporno istrajavanje na modelu koji ne daje rezultate - modelu koji praktikuje Koštunica - zbilja približava srpskog premijera nekim ljudima iz naše neposredne prošlosti sa kojima on verovatno ne bi voleo da bude upoređivan. Otezanje da se preduzmu konkretni koraci, i, pritom, pokušaji da se svet nadigra i nadmudri nekakvim neduhovitim i neinteligentnim doskočicama, sve to ostavlja utisak da se ništa nije naučilo iz istorije Miloševićeve vladavine, i da se ide na to da se plati šta košta da košta. Jer, ni neka nova vrsta sankcija prema Srbiji nije nemoguća.

Mada u Srbiji tu i tamo ima glasova koji govore o opasnosti od ovoga pogubnoga stila, nema dovoljno jake ruke koja bi ih skupila u jednu efikasnu tačku. Nije to, na žalost, ni predsednik Republike Srbije, od koga se to možda najviše očekivalo. Njegovi savetnici krenuli su ovih dana, na primer, da nepristojno teraju šegu sa srpskim premijerom - na temu Haga, baš - umesto da su smišljali i radili na tome kako da se učini nešto efikasno. Ako sutra uveče iz Njujorka stigne ta očekivano loša vest biće stoga odgovorni svi koji ništa nisu uradili, bilo da su bili mrtvi ozbiljni, ili živi nasmejani.