Aktuelno
Dosije (eks) katedra: Lavirint, večeras od 22:15 na TV B92
Večeras od 22:15 na TV B92!
11:12
18.8.2025.
1 d
Nedelja, 21.11.2004.
15:12
Štediše site amatera, za loše banke likvidacija
Dobrobit države ne može se zasnivati samo na deviznom kursu dinara. Radi se dubinska kontrola kako bi se utvrdilo ne samo ko su vlasnici banaka već i koliko direktori imaju telohranitelja.
Evro do kraja godine neće preći 80 dinara. Kurs dinara, međutim, ne može biti jedini stimulans za izvoz. Neka i drugi urade za povećanje izvoza onoliko koliko je učinila Narodna banaka, čuvajući makroekonomsku stabilnost. Dobrobit države se ne može zasnivati samo na deviznom kursu, rekao je Radovan Jelašić, guverner NBS, komentarišući licitiranja u javnosti o tome koliko treba da vredi dinar.
Da li je završena kontrola vlasništva banaka?
- Završili smo je u većim bankama. Od ukupno 46 banaka, njih 12 nalazi se na ivici cenzusa, a reč je o manjim bankama. Razgovarali smo sa predstavnicima ovih banaka i zaista me čude priče da ispunjavanje cenzusa i povećanje kapitalne baze znači forsiranje ulaska stranih banaka, tim pre što su kod većine ovih banaka stranci već vlasnici. Možda zagovornici ove teze znaju bolje nego mi ko zaista stoji iza vlasnika ovih banaka koji su došli sa pojedinih ostrva i iz poznatih poreskih oaza - barem tako se deklarišu
Kako je moguće da te strane banke još nemaju potreban cenzus?
- Postavlja se pitanje kakvi su to stranci, o kakvom kapitalu je reč i kako može neka firma, koja je osnovana sa samo nekoliko hiljada evra, preko noći da dođe do potrebnih finansijskih sredstava i da dokapitalizuje značajnu banku. Za NB je najvažniji kvalitet tog novca i iskustvo vlasnika banaka u finansijskom sektoru, a manje je bitno da li je u pitanju domaći ili strani kapital. Ako neko raspolaže sa milion ili dva miliona evra i želi da ulaže u bankarski sektor, neka u drugim zemljama vežba šta znači bankarstvo. Deponenti banaka u Srbiji siti su amatera i ja sam ubeđen da je za njih najvažnija sigurnost ulaganja njihovog novca, jer će u suprotnom posledice snositi i oni i poreski obveznici.
Da li vas je iznenadilo ko su vlasnici banaka?
- Kod velikog broja banaka ni posle dodatnog istraživanja nije bilo moguće da se utvrdi ko zaista stoji iza vlasnika. To su uglavnom firme koje su osnovane sa minimalnim kapitalom. Ipak, suviše smo odrasli i ozbiljni za priče o investitorima koji nekoliko miliona dolara žele da ulože u manje banke u Srbiji. Pominju se, nažalost, firme sa svih strana sveta, a možda upravo ljudi iz tih priča znaju da se iza nekih stranih banaka krije i neko ko se preziva na ić.
Šta ćete raditi kad prođe poslednji rok za ispunjenje cenzusa?
- On ističe 31. decembra. NB ima na raspolaganju dosta mera, počev od naplate potraživanja do onemogućavanja da te banke dalje prikupljaju depozite. Takve mere mogu da traju šest meseci, ali mogu i da se produže. Razgovarali smo o tome na koji način će biti rešen problem cenzusa - kroz privatizaciju ili ukrupnjavanje ili, eventualno, dobrovoljnu likvidaciju.
Da li ćete odobravati dokapitalizaciju banaka?
- Nismo protiv dokapitalizacije kada se unose realna sredstva, ali jesmo skeptični prema onima koji unesu nekoliko miliona dolara, a da članovi Upravnog odbora banke pri tom samo sležu ramenima. NB je uputila jedan broj zahteva nadležnim institucijama u inostranstvu kako bi utvrdila ko su ti ljudi, ali zbog sporosti procedure i propisanih rokova, ponekad moramo da idemo prečicom. Tada koristimo obrnuti smer i tražimo da nam neko dokaže da nije povezano lice. NB pravi dubinsku kontrolu i, osim što utvrđujemo vlasništvo i poreklo para, ispitujemo čak i da li generalni direktor ima jednog ili dva telohranitelja. Dakle, sada pokušavamo da otkrijemo suštinu, a ne samo formu.
Koje su banke dobile dodatna sredstva da bi obezbedile stabilnost u poslovanju?
- Uloga NB je da bankama kod kojih postoji mogućnost da dođe do problema u likvidnosti odobri dodatna sredstva da se ti problemi premoste. Ja sam doneo odluku za dve banke koje su zbog smene direktora mogle da imaju problema, a odluka je doneta na osnovu toga što one kod NB drže obavezne rezerve od 21 odsto i što su prikupile značajnu deviznu štednju. NB je dala depozit u te banke na rok kraći od mesec dana i on je vraćen. NB to mora da uradi, zavisno od slučaja do slučaja, a pre svega imajući u vidu sistemski značaj banke i mogućnost eventualnog poremećaja u finansijskom sistemu.
Najavili ste da se u nekim bankama postavljaju nestručni ljudi.
- Poslali smo naše informacije Upravnim odborima tih banaka, ali - nažalost-tresla se gora rodio se miš. Niko od vlasnika nije odlučio da ih zameni. Nadam se da ćemo, posle usvajanja novog Zakona o bankama, uspeti da ojačamo Upravne i Nadzorne odbore i uvedemo neke mere koje će udarati po džepu. Za NB je važno da se poveća odgovornost, pre svega generalnog direktora, zatim UO i Nadzornog odbora banke, kao i oditora, i da se tačno zna da prvo treba te ljude pozivati na odgovornost. Neće im pomoći izgovor da nešto nisu znali. Tek na kraju dolazi odgovornost NB.
Moramo da se suočimo sa stvarnošću
Kada će početi preusmeravanje kredita iz potrošnje u investicije?
- Mere će stupiti na snagu do kraja godine. Ne vidim interes banaka da se odlučuju za ovako ekspanzivan rast potrošačkih kredita, a da kasnije lupaju glavu kako će ih naplatiti. Sada zarade rastu brže od produktivnosti, pa još nema problema u vraćanju pozajmica. NB, međutim, treba da brine o tome šta će se dešavati za dve-tri godine pa smatramo da je bolje da se sada donesu neke restriktivnije mere, nego da kasnije preduzimamo drastične. To nije popularno, ali moramo se suočiti sa realnošću. Građani i država moraju imati realne izvore za pokriće svoje potrošnje, produktivnost i izvoz se značajno moraju podići. U protivnom, možemo doći u situaciju da živimo samo od doznaka iz inostranstva, a tako se ne može dugo opstati.
O vraćanju depozita iz ruske Euroaksis banke
Pod kojim uslovima je reprogramirano vraćanje deviznih depozita NB iz Euroaksis banke?
- Prema poslednjoj informaciji, za prethodna četiri meseca vraćano je 500 hiljada dolara mesečno, što je manje od dogovorene sume. Do kraja godine preciziraćemo kako da vrate preostalih 27 miliona dolara i za to ćemo od banke tražiti dodatne garancije. Euroaksis banka je značajno finansirala pravna lica u SCG i mi imamo razumevanja za to, jer je u vreme sankcija preko nje obavljan platni promet sa inostranstvom. Međutim, NB je istovremeno odgovorna za vraćanje ovih depozita. Imao sam primedbu na polaganje dela deviznih rezervi NB u tu banku zbog toga što svaka banka deli sudbinu, odnosno rizik države u kojoj se nalazi, a ova je u Rusiji.
Da li je završena kontrola vlasništva banaka?
- Završili smo je u većim bankama. Od ukupno 46 banaka, njih 12 nalazi se na ivici cenzusa, a reč je o manjim bankama. Razgovarali smo sa predstavnicima ovih banaka i zaista me čude priče da ispunjavanje cenzusa i povećanje kapitalne baze znači forsiranje ulaska stranih banaka, tim pre što su kod većine ovih banaka stranci već vlasnici. Možda zagovornici ove teze znaju bolje nego mi ko zaista stoji iza vlasnika ovih banaka koji su došli sa pojedinih ostrva i iz poznatih poreskih oaza - barem tako se deklarišu
Kako je moguće da te strane banke još nemaju potreban cenzus?
- Postavlja se pitanje kakvi su to stranci, o kakvom kapitalu je reč i kako može neka firma, koja je osnovana sa samo nekoliko hiljada evra, preko noći da dođe do potrebnih finansijskih sredstava i da dokapitalizuje značajnu banku. Za NB je najvažniji kvalitet tog novca i iskustvo vlasnika banaka u finansijskom sektoru, a manje je bitno da li je u pitanju domaći ili strani kapital. Ako neko raspolaže sa milion ili dva miliona evra i želi da ulaže u bankarski sektor, neka u drugim zemljama vežba šta znači bankarstvo. Deponenti banaka u Srbiji siti su amatera i ja sam ubeđen da je za njih najvažnija sigurnost ulaganja njihovog novca, jer će u suprotnom posledice snositi i oni i poreski obveznici.
Da li vas je iznenadilo ko su vlasnici banaka?
- Kod velikog broja banaka ni posle dodatnog istraživanja nije bilo moguće da se utvrdi ko zaista stoji iza vlasnika. To su uglavnom firme koje su osnovane sa minimalnim kapitalom. Ipak, suviše smo odrasli i ozbiljni za priče o investitorima koji nekoliko miliona dolara žele da ulože u manje banke u Srbiji. Pominju se, nažalost, firme sa svih strana sveta, a možda upravo ljudi iz tih priča znaju da se iza nekih stranih banaka krije i neko ko se preziva na ić.
Šta ćete raditi kad prođe poslednji rok za ispunjenje cenzusa?
- On ističe 31. decembra. NB ima na raspolaganju dosta mera, počev od naplate potraživanja do onemogućavanja da te banke dalje prikupljaju depozite. Takve mere mogu da traju šest meseci, ali mogu i da se produže. Razgovarali smo o tome na koji način će biti rešen problem cenzusa - kroz privatizaciju ili ukrupnjavanje ili, eventualno, dobrovoljnu likvidaciju.
Da li ćete odobravati dokapitalizaciju banaka?
- Nismo protiv dokapitalizacije kada se unose realna sredstva, ali jesmo skeptični prema onima koji unesu nekoliko miliona dolara, a da članovi Upravnog odbora banke pri tom samo sležu ramenima. NB je uputila jedan broj zahteva nadležnim institucijama u inostranstvu kako bi utvrdila ko su ti ljudi, ali zbog sporosti procedure i propisanih rokova, ponekad moramo da idemo prečicom. Tada koristimo obrnuti smer i tražimo da nam neko dokaže da nije povezano lice. NB pravi dubinsku kontrolu i, osim što utvrđujemo vlasništvo i poreklo para, ispitujemo čak i da li generalni direktor ima jednog ili dva telohranitelja. Dakle, sada pokušavamo da otkrijemo suštinu, a ne samo formu.
Koje su banke dobile dodatna sredstva da bi obezbedile stabilnost u poslovanju?
- Uloga NB je da bankama kod kojih postoji mogućnost da dođe do problema u likvidnosti odobri dodatna sredstva da se ti problemi premoste. Ja sam doneo odluku za dve banke koje su zbog smene direktora mogle da imaju problema, a odluka je doneta na osnovu toga što one kod NB drže obavezne rezerve od 21 odsto i što su prikupile značajnu deviznu štednju. NB je dala depozit u te banke na rok kraći od mesec dana i on je vraćen. NB to mora da uradi, zavisno od slučaja do slučaja, a pre svega imajući u vidu sistemski značaj banke i mogućnost eventualnog poremećaja u finansijskom sistemu.
Najavili ste da se u nekim bankama postavljaju nestručni ljudi.
- Poslali smo naše informacije Upravnim odborima tih banaka, ali - nažalost-tresla se gora rodio se miš. Niko od vlasnika nije odlučio da ih zameni. Nadam se da ćemo, posle usvajanja novog Zakona o bankama, uspeti da ojačamo Upravne i Nadzorne odbore i uvedemo neke mere koje će udarati po džepu. Za NB je važno da se poveća odgovornost, pre svega generalnog direktora, zatim UO i Nadzornog odbora banke, kao i oditora, i da se tačno zna da prvo treba te ljude pozivati na odgovornost. Neće im pomoći izgovor da nešto nisu znali. Tek na kraju dolazi odgovornost NB.
Moramo da se suočimo sa stvarnošću
Kada će početi preusmeravanje kredita iz potrošnje u investicije?
- Mere će stupiti na snagu do kraja godine. Ne vidim interes banaka da se odlučuju za ovako ekspanzivan rast potrošačkih kredita, a da kasnije lupaju glavu kako će ih naplatiti. Sada zarade rastu brže od produktivnosti, pa još nema problema u vraćanju pozajmica. NB, međutim, treba da brine o tome šta će se dešavati za dve-tri godine pa smatramo da je bolje da se sada donesu neke restriktivnije mere, nego da kasnije preduzimamo drastične. To nije popularno, ali moramo se suočiti sa realnošću. Građani i država moraju imati realne izvore za pokriće svoje potrošnje, produktivnost i izvoz se značajno moraju podići. U protivnom, možemo doći u situaciju da živimo samo od doznaka iz inostranstva, a tako se ne može dugo opstati.
O vraćanju depozita iz ruske Euroaksis banke
Pod kojim uslovima je reprogramirano vraćanje deviznih depozita NB iz Euroaksis banke?
- Prema poslednjoj informaciji, za prethodna četiri meseca vraćano je 500 hiljada dolara mesečno, što je manje od dogovorene sume. Do kraja godine preciziraćemo kako da vrate preostalih 27 miliona dolara i za to ćemo od banke tražiti dodatne garancije. Euroaksis banka je značajno finansirala pravna lica u SCG i mi imamo razumevanja za to, jer je u vreme sankcija preko nje obavljan platni promet sa inostranstvom. Međutim, NB je istovremeno odgovorna za vraćanje ovih depozita. Imao sam primedbu na polaganje dela deviznih rezervi NB u tu banku zbog toga što svaka banka deli sudbinu, odnosno rizik države u kojoj se nalazi, a ova je u Rusiji.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare