Svakom svoje kormilo

Za Mila Đukanovića, predsednika vlade Crne Gore, dileme nema: državna zajednica iscrpljuje nas mnogim „prethodnim pitanjima”. Zato je i za Srbiju i za Crnu Goru bolje da preuzmu odgovornost za svoju evropsku budućnost. Onda bismo, kroz savez država, za koji se zalaže, pokazali da želimo da sačuvamo ,,onaj stepen otvorenosti koji je primeren i istoriji i budućim potrebama i Srbije i Crne Gore”. U suprotnom, ne bude li saglasnosti oko ove ponude, koja ,,nije izraz nervoze i neodgovornosti” crnogorske vlasti, Crna Gora će sačekati i proveriti mišljenje svojih građana na referendumu.

U gotovo jednoipočasovnom razgovoru za naš list – u svetloplavom salonu vlade Crne Gore, za koji, iako se posetiocu čini veoma prijatnim, domaćin primećuje i da odudara od jednoličnog zdanja iz nekih sedamdesetih godina – naglašava, povodom spora oko izbora za zajedničku skupštinu, da bi se mogao ponoviti scenario koji je prethodio kraju SRJ. Zato je uputno: ili još jedan ciklus posrednih izbora ili da svaka članica te izbore sprovede po svom modelu. A, Evropa neće imati ništa protiv.

Još jedan podgorički ,,nesklad,, nije se video na prvi pogled: dok se grad kupao pod otežalim suncem miholjskog leta i na njegovim ulicama, u popodnevnim časovima, izgledalo da je ovde vrlo mirno, televizijska slika klupa crnogorske skupštine, koja je tog dana maratonski zasedala, skicirala je, ipak. drugačiju suštinu.

Naš sagovornik, već dugo jedna od najznačajnijih i najintrigantnijih političkih figura na našem zajedničkom, prostoru, nastojao je da nas uveri – ,,crnogorskim jezikom” – s poznatom dozom samouverenosti (koju i sam priznaje), kako prašina podignuta zbog izbora za parlament državne zajednice neće produbiti unutrašnju političku krizu u Crnoj Gori niti poremetiti tamošnju ,,stabilnu političku scenu”.

Od letos nudite dogovor o razdruživanju i savez nezavisnih država. Koji je to interes koji bi Srbiju mogao da opredeli da ponuđeno prihvati?

– Smatram da je to najbolja forma uređenja međusobnih odnosa dvaju starih evropskih država, na zdravim osnovama i na dobrobit kako građana Crne Gore tako i građana Srbije. Argumente za takav stav uvek smo spremni da izložimo našim sagovornicima u Srbiji. Pri tome polazimo od činjenice da pitanje odnosa Crne Gore i Srbije više nije bezbednosno, nego demokratsko i razvojno pitanje. Ključni kriterijum za profilisanje naših odnosa u budućnosti trebalo bi da bude put koji nas najbrže vodi do naših evropskih i evroatlantskih ciljeva.

Moje je uverenje da to nije ova zajednica. Zašto? Zato što nas ovakva, sasvim atipična zajednica (ne samo da u Evropi više nema dvočlanih zajednica, nego posebno nema dvočlanih zajednica sa ovakvim disproporcijama), očigledno iscrpljuje mnogim prethodnim pitanjima. U Srbiji će vam reći da su ona generisana prenaglašenom, čak frustrirajućom, potrebom Crne Gore da bude ravnopravna u zajednici. U Crnoj Gori ćete čuti da ta pitanja proizlaze iz stalne potrebe Srbije da dominira u zajednici sa Crnom Gorom.

Uz, to ovakva zajednica otvara prostor da se jedna članica često oseća taocem one druge, što opterećuje međusobne odnose i što se kosi sa onim što je gotovo prvi princip proširivanja Evrope: a to je da se, po principu regate, Evropi pridružuje svako onom brzinom kojom je u stanju da usvaja evropske standarde. Crna Gora je ta koja nudi koncept saveza samostalnih država, ali ne potencira samo ona pitanje svoje samostalnosti. I Srbija ključni kapacitet odgovornosti za svoju budućnost čuva u svojim rukama – i kada je u pitanju budžet, i kada je u pitanju poreski i carinski sistem, bezbjednost pa, ako hoćete i kada su u pitanju evropski poslovi. Stoga mislim, da bi delotvornije bilo i za Srbiju i za Crnu Goru da suštinu, koju već imamo, upodobimo sa formom i da od državne zajednice, kakva je sada, nastane savez dve nezavisne, međunarodno priznate države, koje nose potpun kapacitet odgovornosti za svoju evropsku budućnost.

Da li ste, nudeći razdruživanje, definitivno odustali od referenduma pre isteka roka od tri godine i imate li, i od koga, podršku u svetu za koncept koji zastupate?

– Beogradski sporazum je samo odložio korišćenje nespornog prava na referendum tokom prelaznog perioda od tri godine.

Kada razmišljamo o nekim racionalnim potezima i kad ih predlažemo, ne čekajući trenutak kada će jedna ili obe države članice iskoristiti ono pravo koje smo rezervisali i overili potpisima na Beogradskom sporazumu, polazimo od toga da su uvek, i državama članicama i budućnosti međusobnih odnosa, a uveren sam i Evropi, kao trećem partneru, prihvatljivija ona rešenja do kojih dođemo dogovorom. Zato često ponavljam: mi nudimo neki novi, viši stepen saglasnosti o našim budućim odnosima. Po meni, taj viši stepen saglasnosti značio bi da se naše vlade dogovore da postojeću zajednicu transformišemo u savez nezavisnih država.

Ako nema tog višeg stepena saglasnosti, onda ostajemo kod one saglasnosti koju smo već postigli, a ona je sadržana u Beogradskom sporazumu – da jedna ili obe države članice, nakon isteka trogodišnjeg aranžmana imaju pravo na referendum.

Ovo je samo naša ponuda i ništa više od toga.

Crnogorski državni vrh smatra da je SCG nefunkcionalna. Koji su osnovni argumenti za takvo mišljenje?

– Ne bih rekao da je to ekskluzivni stav Crne Gore. Mogli smo i u stavovima odgovornih ljudi iz Srbije pročitati slična stanovišta. A konačno, imali smo svi priliku da pročitamo takve, zvanične, ocene Evropske unije.

Ono oko čega se, izvesno, razlikujemo, to je ocena uzroka takvog stanja.

Mislim da je do sada bilo puno improvizacija, ne ulazeći u to sa kakvom tendencioznošću, u ocenama da je nefunkcionisanje državne zajednice posledica neiskrenog odnosa, jedne ili druge vlade, češće je u tom kontekstu pominjana vlada Crne Gore, prema beogradskom sporazumu. Uveren sam da su uzroci na drugoj strani. Oni su lako shvatljivi svakome ko poznaje predistoriju ove državne zajednice. Crna Gora se u završnoj fazi SRJ branila od Miloševićeve diktature formirajući institucije nezavisne države.

Na toj infrastrukturi utemeljila se svest da će naša evropska budućnost biti najizvesnija ukoliko sami suvereno kormilarimo tim procesom. Isto tako, uveren sam da je za Srbiju najbolje da se usredsredi na odgovorno i efikasno upravljanje vlastitom budućnošću.

Vaša partija predložila je da se februarski izbori održe po dosadašnjem principu. Da li bi to bilo kršenje Povelje i računate li da će EU promeniti stav o tome?

– Ne mislim da će EU, niti bilo ko ozbiljan, dati podršku kršenju dokumenta koji je na snazi. Ipak, želim da sugerišem jedan, racionalniji, nedogmatski odnos prema svakom dokumentu, uključujući i Ustavnu povelju. Mi smo i do sada u nekoliko situacija imali, najblaže rečeno, kreativno tumačenje Ustavne povelje. U tim slučajevima pošli smo od notorne činjenice da sve ono oko čega se dogovorimo, saglasnošću političkih volja možemo i formalno promeniti u tekstu Ustavne povelje. Evropa kao ni do sad neće imati ništa protiv tako usaglašenih promena.

Treba imati u vidu da u Crnoj Gori ne postoji motivacija građana za neposredne izbore za državnu zajednicu. Čak i da se raspišu, siguran sam da na njima ne bi učestvovalo preko 30 odsto ukupnog biračkog tela. A to bi, samo po sebi, otvorilo pitanje legitimnosti takve zajednice. U slučaju insistiranja na neposrednim izborima mogao bi nam se ponoviti scenario koji je prethodio kraju SRJ, kada je Milošević pokušao da konfrontira vlast u Crnoj Gori, sa navodno crnogorskim predstavnicima u organima zajednice. Kažem navodno, jer je bilo jasno da oni ne predstavljaju Crnu Goru, nego Miloševićeve poželjne partnere iz Crne Gore.

Znači, opet bismo u ime Crne Gore imali neke predstavnike političke manjine, umesto što sada imamo legitimne predstavnike Crne Gore u organima državne zajednice. To bi, po mom sudu, samo katalizovalo proces rastakanja i ove zajednice i vodilo ka njenom spontanom raspadu.

Dakle, po isteku trogodišnjeg aranžmana, ako se prethodno ne dogovorimo sa vlastima u Srbiji, ovde ćemo – na demokratskom referendumu – proveriti raspoloženje građana u kakvoj državi žele da žive

Zato mislim da je primerenije ovom trenutku – obaviti još jedan ciklus posrednih izbora i u Srbiji i u Crnoj Gori ili, pak, omogućiti da svaka država članica, kako i piše u Ustavnoj povelji, propiše svojim zakonom model izbora.

Smatra se da bi ti izbori zapravo bili nezvanični referendum, za Vašu vlast i protiv Vaše vlasti. Kažu, da biste se spasli te neizvesnosti, raspisaćete i vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori. Kako na ovakva razmišljanja odgovarate?

– Uopšte ne razmišljam o vanrednim parlamentarnim izborima. Siguran sam da o tome ne razmišlja ni onaj čija je ustavna nadležnost raspisivanje izbora – predsednik Republike. Za to jednostavno nema razloga, jer Crna Gora ima političku stabilnost, što ujedno predstavlja njen ključni politički kapital tokom poslednjih nekoliko godina.

Drugi, pak, tvrde da niste kukavica i da se tih izbora ne bojite, već da je Vaša prava namera da sada iznervirate Srbiju ne bi li ona pristala na ponudu o razdvajanju?

– Uveravam vas da je to potpuno pogrešan pristup. To je tumačenje onih koji kroz stare matrice sagledavaju buduće odnose Srbije i Crne Gore.

Ni lično, ni u sastavu vlade koju vodim nikada nije bilo ni primisli da na problemima Srbije ili na antisrpskom raspoloženju treba graditi budućnost Crne Gore. Naprotiv. Smatram de je najviši interes Crne Gore da ima dobre odnose sa Srbijom. Takođe, da je gotovo najvažniji interes regiona da Srbija bude demokratska i stabilna. Iz toga izvodim i sledeću tezu: Srbija će biti demokratski stabilna i evropska država onda kada bude samostalna.