NIS se osiromašuje i sprema za prodaju

Vlada Srbije konačno je prekjuče odlučila da nakon više meseci odmrzne cene derivata nafte. Tako će, uz tromesečno usklađivanje odnosno povećanje akciza sa rastom cena na malo, cene goriva biti veće u proseku za oko 2,5 dinara po litru. Motorni benzin od 86 oktana košta od danas 58,12 dinara, MB 91 će staje 60,22, MB 95 62,21 dinara, a MB 98 67,95 dinara po litru. Dizel D1 košta 51,62, D2 50,80, a evro dizel 54,26 dinara po litru.

Bez obzira na to, u naftaškim krugovima u Evropi ovih dana se pronosi, za njih neverovatna informacija - Naftna industrija Srbije je jedina kompanija u Evropi koja posluje sa gubitkom. Evropski naftni stručnjaci su u čudu, jer nemaju racionalan odgovor kako neko ko radi sa crnim zlatom može da bude u gubitku, ako se zna da poslovanje s naftom uvek donosi profit.

Sve je izazvalo nepoštovanje Uredbe o cenama derivate koja predviđa usklađivanje cena goriva na našem tržištu sa cenama nafte na svetskim berzama. Za to su "zaslužna" ministarstva finansija i trgovine. Namera navedenih ministarstava bila je da se sprečavanjem poskupljenja derivata kontroliše inflacija, ali u tome, kako tvrde ekonomisti, nisu uspeli. Navedena ministarstva uspela su, iz "najbolje" namere, da izdejstvuju da NIS gubi najmanje milion evra mesečno, zatim nateraju privatne naftne kompanije da se ponašaju u skladu sa netržišnim uslovima i snižavanjem akciza na derivate smanje prihod budžetu.

- Težnja vlade da obuzda inflaciju neusklađivanjem cena derivata sa cenom nafte nije urodila plodom. Zbog toga je, od kada se ne poštuje Uredba vlade, obezvređivana supstanca NIS-a. Vlada je na sve načine, samo ne na one prave, pokušala da smanji budžetski deficit i inflaciju. Pravi način za rešavanje tih problema je ulaganje u rast domaće proizvodnje i izvoza i hitno smanjivanje uvoza robe koja nije neophodna za povećavanje domaće proizvodnje. Dakle, uvoz koji je tri puta veći od izvoza i koji će do kraja godine premašiti sedam milijardi dolara deficita, ne može da bude smanjen bez obzira na veštačke pokušaje smanjivanja deficita budžeta - objašnjava ekonomista dr Vladana Hamović.

"U NIS-u mogu da učine sve, ali maksimalnim smanjenjem troškova ne mogu da nadomeste veće troškove koje izaziva cena barela nafte od preko 50 dolara" kaže Hamovićeva, i naglašava da je i trenutna korekcija cena goriva mala u odnosu na realno potrebnu.

U protekle dve godine stvoreni su uslovi da NIS krene uzlaznom putanjom jer je tada ostvarivao profite, a onda je na scenu stupila politika aktuelnog Ministarstva finansija. Zbog toga se postavlja pitanje, kome je u interesu da NIS posluje loše. Ako NIS bolje radi, biće više para i za budžet. Na kraju, eventualnom privatizacijom bi se dobilo više para. Smanjenjem njene vrednosti država će izgubiti, a kupac će jeftino dobiti dobru kompaniju.

Interventni uvoz i malverzacije

Privatne kompanije sada ne uvoze i prerađuju naftu u domaćim kapacitetima. Zbog toga je NIS prinuđen na dodatni - interventni-uvoz nafte da bi obezbedio energetski bilans, a zbog čega se ovih dana pojavila nova afera. Prema mišljenju stručnjaka, prilikom interventnog uvoza nafte postoje veće šanse za eventualne malverzacije, jer se cela procedura nabavke obavlja po skraćenom postupku - bez tendera!

Nema strategije za NISPrema onome što se dešavalo poslednjih sedam meseci, izgleda da i ova kao i prethodna vlada nemaju jasnu strategiju šta i kako uraditi u naftnom sektoru. Odluke se i dalje donose od danas do sutra, sa dominantnim stavom da se NIS koristi kao sredstvo za popunu budžeta i održanje socijalnog mira ili inflacije. Regulisanje dugova sa Kinezima i Rusima, i početak investicija u benzinske stanice, bili su dobar početak i šansa da se, iako sa zakašnjenjem ali konačno, definiše strategija razvoja naftno-gasnog sektora i odlučnije krene u reorganizaciju.