Na današnji dan, 14. oktobar

322. p.n.e. Najveći govornik starog veka Demosten izvršio samoubistvo ispivši otrov. Kao vođa antimakedonske stranke u Atini proslavio se govorima protiv Filipa II Makedonskog, "filipikama". Njegovi govori, od kojih je sačuvano oko 40, smatraju se obrascem govorničke veštine.

1322. Vojska škotskog kralja Roberta I u bici kod Bilanda teško porazila engleske trupe kralja Edvarda II. Taj poraz prisilio Englesku da prizna nezavisnost Škotske.

1806. Napoleonove trupe pobedile Pruse i Saksonce u bitkama kod Jene i Auerštata. U narednih šest nedelja Napoleon pokorio Prusku.

1809. Bečkim mirom Austrija prinuđena da Trst, deo Hrvatske i Dalmacije preda Napoleonovoj Francuskoj, Galiciju Poljskoj i Rusiji, a distrikt In Bavarskoj.

1882. Rođen irski državnik Emon de Valera, lider republikanskog pokreta "Šin fejn" od 1917. do 1926, predsednik Irske od 1959. do 1973. Kao premijer od 1937. do 1959. sporazumno rešio neka sporna ekonomska, politička i vojna pitanja s Velikom Britanijom. Bio predsednik Lige naroda od 1938. do 1939.

1890. Rođen američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer, vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, predsednik SAD od 1953. do 1961, komandant NATO od 1950. do 1952, kada je dao ostavku zbog predsedničkih izbora u SAD.

1894. U Beogradu na liniji Kalemegdan-Slavija pušten u saobraćaj prvi tramvaj s konjskom vučom.

1912. U Milvokiju nepoznata osoba pucala u predsednika SAD Teodora Ruzvelta. Debeo kaput i svežanj rukopisa u unutrašnjem džepu sprečili metak da dođe do tela.

1913. U najtežoj rudarskoj nesreći u Velikoj Britaniji, u rudniku uglja kod Glamorgena u Velsu, poginulo 439 rudara.

1930. Rođen Žozef Dezire Mobutu, poznat kao Mobutu Sese Seko, predsednik Zaira do maja 1997, kada je zbačen sa vlasti u pobuni koju je predvodio Loran Kabila. Vladao diktatorski od 1965, po okončanju petogodišnjeg građanskog rata u zemlji.

1933. Nacistička Nemačka napustila Ligu naroda i Konferenciju o razoružanju u Ženevi.

1939. Više od 800 britanskih mornara poginulo kada je, na početku Drugog svetskog rata, nemačka podmornica "U47" uplovila u britansku ratnu luku i torpedima potopila brod "Rojal ouk".

1941. Nemci u Drugom svetskom ratu streljali oko 6.000 civila iz Kraljeva i okoline zbog njihove podrške pokretu otpora.

1944. Nemački feldmaršal Ervin Romel, nazvan Pustinjska lisica posle spektakularnih pobeda njegovog Afričkog korpusa u Drugom svetskom ratu, izvršio samoubistvo tabletom cijanida da bi izbegao hapšenje zbog umešanosti u zaveru protiv Hitlera.

1944. Britanske i grčke snage oslobodile Atinu koja je bila pod nemačkom okupacijom od aprila 1941.

1944. U Dubrovniku umro slikar Marko Murat, prvi pravi i dosledni plenerista u srpskom slikarstvu. Od 1894. bio nastavnik crtanja u Beogradu i značajno uticao na stvaranje "Beogradske škole". Jedan od osnivača umetničkog društva "Lada" i Umetničke zanatske škole u Beogradu.

1947. Tokom probnog leta američkog vojnog aviona na mlazni pogon, kapetan Čarls Jeger postao prvi čovek koji je probio "zvučni zid".

1964. Nobelovu nagradu za mir dobio američki borac za ljudska prava crnaca Martin Luter King.

1973. Na Tajlandu, vlada premijera Tanoma Kitikačorna primorana da podnese ostavku pošto je armija odbacila njegov zahtev da silom uguši studentske demonstracije.

1977. Umro američki pevač i filmski glumac Hari Lilis Bing Krozbi, zvezda holivudskog muzičkog filma, dobitnik "Oskara" za film "Idući svojim putem".

1988. Egipćanin Nagib Mahfuz postao prvi arapski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

1990. Umro Leonard Bernštajn, američki pijanist, dirigent i kompozitor mjuzikla "Priča sa zapadne strane". Dirigovao gotovo svim velikim američkim orkestrima, a od 1958. do 1969. vodio Njujoršku filharmoniju.

1994. Nobelovu nagradu za mir podelili premijer Izraela Jicak Rabin, šef izraelske diplomatije Šimon Peres i vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat.

1999. Umro bivši predsednik Tanzanije Džulijus Njerere, jedan od lidera Pokreta nesvrstanih, ključna ličnost u borbi za nezavisnost zemlje od Velike Britanije 1961, predsednik države od 1962. do 1985. kada se, kao jedan od prvih postkolonijalnih afričkih lidera, dobrovoljno povukao sa vlasti. Na svahili jezik preveo Šekspirova dela "Julije Cezar" i "Mletački trgovac".

2000. Alija Izetbegović, poslednji ratni lider na prostoru SFRJ, povukao se iz Predsedništva Bosne i Hercegovine. Zamenio ga Halid Genjac.

2001. U nigerijskom gradu Kano ubijeno najmanje 200 antiameričkih demonstranata koji su dva dana palili crkve, džamije i radnje.