Mlak poziv

U prvim satima posle izbora svi se trude da zadrže optimizam iz predizborne kampanje i stvore utisak da su se njihova očekivanja u potpunosti ostvarila. Naknadno dolaze ocene stvarne vrednosti postignutog rezultata i sagledavanje svoje pozicije na političkoj sceni. Ne treba sumnjati da sve stranačke centrale u Srbiji ovih dana upravo to rade.

Možda najmanje težak analitički zadatak imaju radikali. Oni su dobili potvrdu da u tranzicijom traumatizovanom biračkom telu mogu da računaju na solidan broj glasova i to ih do daljnjeg čini značajnom strankom. Njihov problem su - kako se to definiše ovih dana patentiranom sintagmom - mali koalicioni kapaciteti. Jednostavnije rečeno, sa strankom ovakvih programskih opredeljenja gotovo niko ne želi da ulazi u savez, a sami praktično nigde nemaju većinu da bi mogli da formiraju vlast. Zato će radikali, i pored jednog broja čelnih mesta u opštinama i gradu Novom Sadu, ostati prvenstveno jaka opoziciona stranka.

Znatno je složenija situacija na tabli gde svoju zamršenu partiju igraju tzv. demokratski orijentisane stranke. Posle parlamentarnih i predsedničkih izbora rezultat između dva demokratska krila bio je jedan prema jedan: DSS i G17 Plus imaju ključne pozicije u vladi, lider DS je na mestu šefa države. Reklo bi se da je pronađeno zrno državničke mudrosti i da je uspostavljena kohabitacija između ovih organa izvršne vlasti. Prvi krug lokalnih izbora, međutim, doneo je prednost DS u odnosu na stranke iz vladine koalicije. Tako se u drugom krugu DSS našla u nelagodnoj situaciji - da bira između podrške svom unutardemokratskom rivalu, ili da pasivnim stavom praktično pomogne strankama van demokratskog bloka. Formalno, vrh DSS je pozvao svoje glasače da u drugom krugu glasaju za kandidate demokratske orijentacije, ali je ostao utisak da je to bio vrlo mlak poziv. Niža stranačka rukovodstva nisu učinila ni toliko. Pobeda radikalskog kandidata u Novom Sadu, pa i veliki broj glasova za njihovog kandidata u Beogradu, dovodi se u vezu upravo sa glasanjem DSS-ovih pristalica u drugom krugu.
Kohabitacija na nivou državne vlasti za koju se opredelio predsednik Tadić, zaštitila je za izvesno vreme vladajuću koaliciju od prevremenih parlamentarnih izbora.

Jasno je da svaki novi raskorak između dva demokratska krila skraćuje vek kohabitacije i čini sve izvesnijim nove izbore.