Kritika bez nežnosti

Moglo je delovati pomalo neobično: čovek koji nije član jedne partije hoće, iznutra, da promeni njen sadašnji izgled i politički profil. Ali, neobičnih je stvari ovde sve manje, tako da ni na ovu političku ambiciju - koliko god da nije svakodnevna - ne treba gledati sa čuđenjem.

Reč je o ideji Zorana Drakulića, biznismena i kandidata za gradonačelnika, da štošta promeni u Demokratskoj stranci Srbije. Drakulić nije član stranke, ali jeste njen kandidat. Ovih dana, verovatno više nego njegova predizborna obećanja građanima, pažnju plene njegove reformatorske koncepcije koje se tiču DSS. Zahvati koje ovaj (bivši) finansijer stranke predlaže - zbog te pozicije, uzgred, to mu se možda i može - proizlaze iz nimalo naivne kritike stranačke strategije koju on (kritiku) izlaže paralelno sa predlozima o tome šta bi trebalo da se menja. Drakulić, tako, kritikuje okoštalost formi partijskog delovanja, namrgođenost u komunikaciji sa okolnim političkim svetom, kritizerstvo, odsustvo snage da se preuzima odgovornost, nedovoljnu iskrenost u unutarstranačkim odnosima.

Kud ćeš gore! Ako se uzme da je intonaciju stranačkoj politici skoro apsolutno davao, i daje, njen osnivač i dosadašnji vođa Vojislav Koštunica, hteo-ne hteo čovek ovu kritiku može razumeti i kao kritiku na njegov račun. Kiritiku pri tom, dakle, nimalo nežnu.

Da ne učini ništa više od ovoga, već bi samo ovo otvaranje mogućnosti za debatu u stranci bio dovoljan učinak toga što se Drakulić tako poletno javio za reč. Bio bi to, ustvari, učinak ne samo za ovu, jednu, stranku, nego i za šire političko polje. Pozitivnim se mogu uzeti i ideje da se komunikacija na političkom prostoru unapredi u onom pravcu koji bi vodio opštoj dobrobiti. Ovaj koncept u svojoj osnovi potire "partizanstvo" u političkom životu, što donekle već pokušavaju da rade Tadić i Koštunica, ostavljajući tu i tamo po strani uže partijske interese za račun širih.

Primer za to su neke odluke oko Kosova, glasanje demokrata u Skupštini, i slično.
Drakulić je, verovatno, svestan činjenice da je sve ovo lakše reći nego primeniti. Stvari će ići svakako bolje ako pre svega u Koštunici bude imao iskrenog saveznika. A to će već zahtevati da ovaj menja iznutra ne samo stranku, nego u velikoj meri i sebe samog.