Simboli kao dokaz zrelosti

Srbiji je bilo dosta polemika i rasprava o ovoj temi, čiji rezultat je samo to da nemamo ni grb, ni zastavu, ni himnu. Svi argumenti u tim ranijim raspravama su iscrpljeni, a danas ništa nismo pametniji i bilo bi apsurdno otvarati nove priče kada smo već došli do nespornih simbola.

Javnost možda nije toga svesna - Srbija ima samo jednu himnu, svečanu pesmu ’’Bože pravde’’, pa samim tim nema načina ni potrebe da bira između više predloga. Za himnu je najvažnije da je ona opšteprihvaćena, od različitih stranaka, pozicije i opozicije i od građana, a svaki put kada se na nekoj svečanosti intonira ’’Bože pravde’’ ljudi spontano ustaju - kaže za ’’Dnevnik’’ predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković.

Stoga se ovoga puta državni simboli – grb, zastava i himna neće uspostaviti referendumom, već preporukom Skupštine Srbije, koja ima podršku šefova poslaničkih grupa i pri samom predlogu potpise 187 poslanika.


l Način na koji je samo osvanula vest da je zakazana skupštinska sednica na kojoj će biti izmenjeni državni simboli može da izazove utisak da se o državnim simbolima odlučivalo iza očiju javnosti, zbog čega nije bilo javne rasprave.

- O tome nema ni govora. Dan nakon što je izabran predsednik Skupštine, održao sam sastanak sa šefovima poslaničkih grupa na kome smo razgovarali o nekoliko državnih pitanja koja prioritetno treba da budu rešena u parlamentu, a među njima su bili i državni simboli. Za konkretan predlog simbola koje imamo pred sobom - himnu ’’Bože pravde’’, ’’veliki’’ i ’’mali’’ grb iz 1882. godine i trobojku sa dve standarte za predsednika Srbije i Narodne skupštine, moramo da se zahvalimo i stručnjacima koji su prethodnih godina u različitim institucijama i na različitim mestima razjasnili sve što je laicima moglo biti sporno.

Kada već govorimo o tekstu himne, to je himna o pravdi, a pravda je nešto što možda najviše nedostaje našoj državi. Sam tekst pesme izvođen je u nekoliko verzija, u različitim vremenima, a pošto je Srbija danas republika prirodno je da aktuelna varijanta teksta insistira na narodu i srpskim zemljama. Isti je slučaj i sa grbom na kome kruna nije simbol monarhije, već je to kruna Nemanjića kao simbol državnosti.

l Može li neko to što se u himni spominju srpske zemlje protumačiti kao hegemonizam?
- Slične stvari dešavale su se i u drugim zemljama u tranziciji. Slična polemika vođena je i u Mađarskoj i na kraju je kruna ostala kao simbol državnosti, a himna im počinje gotovo identično kao i srpska himna, rečima ’’Bože pravde svih Mađara’’. Potom, bilo je polemika u Mađarskoj, ako ne grešim, simbolima tri brda sa tradicionalnog mađarskog grba i raspravljalo se nije li to možda remećenje međudržavnih odnosa, budući da se sada jedno brdo nalazi u Mađarskoj a ostala dva u Rumuniji i Slovačkoj.

Preovladalo je uverenje za koje se i mi ovde zalažemo, da tradicionalni himna, grb i zastava ne treba da budu sporni, jer oni ne govore ni o čemu aktuelnom, već su naprosto lična karta, deo identiteta jedne države. Simboli čak ne govore ni o prošlosti, već samo o kontinuitetu državnosti - i ništa više od toga, pa je važno da oni budu nesporni, a onog trenutka kad budu prihvaćeni vi i ne razmišljate šta je sve na njima. To je slučaj u većini zemalja, tako da se nadam da će svi poslanici glasati.

l Ima li ovaj predlog podršku svih poslaničkih grupa?

- Predlog je potpisalo 187 poslanika iz četiri poslaničke grupe, jer tehnički nisu bili prisutni potpisi predstavnika DS-a i SPS-a. Sasvim je sigurno da bi u potpisu bila barem još jedna poslanička grupa. Očekujem da će ovo kao zajedničko, kao nešto što nije inicijativa ni jednog čoveka, ni jedne poslaničke grupe nesporno biti usvojeno i da će Srbija do 19. avgusta imati nove državne simbole. U Srbiji je bilo dosta polemika i rasprava o ovoj temi, čiji rezultat je samo to da nemamo ni grb, ni zastavu, ni himnu. Svi argumenti u tim ranijim raspravama su iscrpljeni, a danas ništa nismo pametniji i bilo bi apsurdno otvarati nove priče kada smo već došli do nespornih simbola. Suštinski ništa nije sporno, pa i nema razloga da se vodi nova javna rasprava, a podsećam da su ovde u Skupštini ljudi koji predstavljaju tri miliona birača.

l Srpska pravoslavna crkva negodovala je i tražila skidanje sa dnevnog reda himne državne zajednice. Očekujete li da se to možda desi i u republičkom parlamentu?

- Ne očekujem.

l Može li se zbog toga što nije došlo do referenduma desiti da novi državni simboli ’padnu’ pred Ustavnim sudom Srbije?

- Nema razloga da se referendum održi jer se oni ustanovljavaju preporukom. Dakle, na isti način na koji je sa zastave Srbije uklonjena zvezda. Veoma je važno da se o stvarima koje su nesporne i koje čine jednu državu postigne konsenzus i da se ne vodi nepotrebna rasprava po svaku cenu. Mislim da ćemo to i ovom prilikom dokazati i pokazati zrelost političkih elita, svejedno da li su one u parlamentu ili van njega.

Kao što je i do sada bila moja praksa, konsultovao sam sve relevantne političke faktore i ključne institucije, kojih se ova problematika tiče, pa i predsednika Ustavnog suda Srbije Slobodana Vučetića. Iz svih tih razgovora sledi da je ovo jedini legalan način, sem onog drugog koji podrazumeva ustavni zakon, koji bi se donosio na isti način na koji bi se usvojio novi republički ustav.

Nasuprot jednoglasju oko simbola, čujemo i neka različita viđenja vezana za ustav. Da li ste još uvek optimista da se u skorije vreme ovakav konsenzus može postići i oko najvišeg pravnog akta?


- Onog trenutka kada je Skupština konsenzusom donela odluku da će se Ustav menjati na ustavan način, zamolio sam medije da mnogo ne “talasaju” dok se na Odboru za ustavna pitanja ne nađe usaglašen predlog. Javnost je veliki izazov za mnoge političare, pa ne mogu da odole da o nečemu ne govore. Još tada sam upozorio na dve stvari. Prvo, na činjenicu da je usaglašavanje oko ustava tehničko pitanje, jer stručne rasprave traju godinama i argumenti su iscrpljeni, pa sada je u pitanju samo gola politička volja i tehnika stručnjaka. Drugo, da ne možete biti sigurni da su stranke sposobne da poštuju svoje odluke. U svakom slučaju, mislim da na ustavu nije moguć ozbiljan rad u predizbornim vremenima i to niko ni ne pokušava u ovom trenutku. Vrlo brzo ćemo imati priliku da proverimo da li su stranke, a sve su glasale za to da se Ustav menja na ustavom predviđen način i da se menja u celini, u stanju da ispoštuju sopstvenu odluku. Ja verujem u sve poslanike jer verujem u suvereno pravo građana koji su za njih glasali. I verujem u korist od različitih mišljenja i različitih argumenata, ali prezirem strast sa kojom se političke elite svađaju na štetu sopstvene države. Red, zakon i poštenje, kategorije za koje se zalažem, su jednake za sve ali za sve nam treba i mnogo strpljenja. Zahvaljujem i poslanicima i medijima i građanima koji to strpljenje imaju.