Odbačena tužba za povraćaj stana

Evropski sud za ljudska prava odbacio je tužbu Kristine Blečić, koja je tražila povraćaj svog predratnog stana u Zadru.

U obrazloženju Suda se kaže da su prethodne odluke hrvatskih pravosudnih organa o oduzimanju stanarskog prava donete u skladu sa važećim zakonima, bez kršenja ljudskih prava. Organizacije koje se bave problematikom izbeglica smatraju da ovakva odluka može imati nesagledive posledice kada je u pitanju vraćanje više od 36.000 stanova sa stanarskim pravom Srbima, koji su tokom ratnih dejstava izbegli iz Hrvatske.

Stanarsko pravo je Kristini Blečić oduzeto u skladu sa Zakonom o stanovanju bivše SFRJ, po kome se to može učiniti ukoliko se u stanu ne boravi duže od 6 meseci. Iako je Blečićevu rat u Hrvatskoj zatekao u Italiji i usled ratnih dejstava ona nije bila u mogućnosti da se vrati u Zadar, Sud u Strazburu prihvatio je obrazloženje hrvatskih sudova da se rat ne može smatrati osnovanim razlogom i da su svi stanovnici Zadra tokom rata bili u istom položaju.

Savo Štrbac iz Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" kaže da odluka Evropskog suda predstavlja presedan u odnosu na slične slučajeve. Prema njegovim rečima, najveće iznenađenje predstavlja obrazloženje odluke, po kome je Blečićeva mogla da ostane u svom stanu za vreme ratnih dejstava. On smatra da je ovakva odluka suda direktna posledica angažovanja hrvatskog lobija.

"I hrvatska država ima svog sudiju u ovom sudu, kao što imaju i sve druge države koje su članice Saveta Evrope. Mi Srbi iz Hrvatske ne možemo smatrati da je naš predstavnik ova sudkinja iz Hrvatske, jer vidite, mi smo u Hrvatskoj još uvek tretirani kao neprijatelji te države. I zato mislim daje taj lobi odradio svoj posao, koji će se itekako odraziti i na povratak i na imovinsko stanje izbeglica, koje je samo po sebi teško", kaže Štrbac. On je izrazio očekivanje da će međunarodna zajednica izvršiti pritisak na Republiku Hrvatsku kako bi ona stavila van snage zakone o stanarskom pravu.

Miodrag Linta iz Srpskog demokratskog foruma kaže da oduzimanje stanarskog prava Kristini Blečić predstavlja kršenje Evropske Konvencije o ljudskim pravima, kao i sporazuma o sukcesiji, koji su ratifikovale sve bivše članice SFRJ.

"Mislim da bi naša država morala voditi jednu aktrivniju politiku u regionu u smislu da dosledno insistira na poštovanju ljudskih i manjinskih prava svih građana u regionu, bez obzira na nacionalnu pripadnost i prava građana srpkse nacionalnosti u Hrvatskoj, koji su izgubili stanarsko pravo", kaže Linta.

Slučaj Kristine Blečić je prvi te vrste koji je razmatrao Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. I Štrbac i Linta ocenjuju da se odbacivanjem tužbe šalje negativna poruka za preko 36.000 osoba koje su sudskim putem pokušale da povrate stanarsko pravo u Hrvatskoj i da će se usporiti povratak izbeglica u svoje domove.