Razno
Na današnji dan, 22. jul
Danas je utorak 22. jul. Pročitajte koja su to istorijska dešavanja obeležila ovaj datum.
0:00
22.7.2025.
4 min
Petak, 13.08.2004.
17:19
Kako se finansiraju lokalni izbori?
Još niko nije siguran kako će lokalni izbori biti finasirani, ni ko će kontrolisati trošenje novca.
Zakonom o finansiranju stranaka predviđeno je da se za kampanju za lokalne izbore iz lokalnih budžeta izdvaja 0,05 odsto budžeta. U Beogradu to iznosi oko 15, 8 miliona dinara, dok je u jednoj od najsiromašnijih opština - Crnoj Travi ta suma oko 5.500 dinara.
Svi kandidati i podnosioci lista, bez obzira na izborni rezultat, na jednake delove podeliće 20 odsto iznosa koji obezbeđuje jedinica lokalne samuprave. Preostalih 80 odsto podeliće podnosioci lista koje su osvojile mandate, srazmerno broju osvojenih mandata, odnosno predlagači kandidata koji postane gradonačelnik.
Upravo ovakvo objašnjenje stvara najveću nedoumicu. Naime, 19. septembra odražavaju se izbori za odbornike i izbori za gradonačelnike pa, kako za B92 kaže ekonomista Dušan Bajec, nije jasno da li se za svake izbore izdvaja po 0,05 odsto ili se ta suma deli na dva dela. "Nije jasno, pošto se istovremeno obavljaju izbori za gradonačelnika i izbori za odbornike, da li se ta dva procesa ukupno finansiraju iz tih 0,05 odsto, ili ćemo za svaki od izbornih procesa da damo po 0,05 odsto”, kaže Bajec.
Prema tumačenju Nemanje Nenadića iz organizacije "Transparensi Srbija”, reč je o odvojenim izbornim procesima koji se posebno finansiraju, odnosno za svake se izdvaja po 0,05 odsto budžeta. U Ministarstvu finansija, međutim, zakon tumače drugačije. Evo šta za B92 kaže pomoćnik ministra, Vesna Džinić: "Maksimalno izdvajanje iz budžeta, i lokalne samouprave i pokrajine, je 0,05 odsto, bez obzira na koje izbore se odnosi. Reč je o kumulativnom iznosu koji oni izdvajaju".
Nejasno je i ko će kontrolisati trošenje novca u kampanjama.Zakonom je predviđeno da taj posao obavlja Republička izborna komisija, ali problem je što ona nije nadležna za lokalne izbore i što veliki broj lista i kandidata teško može da kontroliše samo jedno telo.
Zbog previše nedoumica u zakonu, postoji opasnost da ni sami učesnici u izborima ne znaju šta je po zakonu. Time se u zemlji stvara situacija kao da ta oblast i nije zakonski regulisana, kaže Nemanja Nenadić. "Onda su moguće i manipulacije i optužbe sa političkom ili nekom drugom motivacijom, da je neko prekršio zakon, a neće biti nikog ko će sa sigurnošću moći da kaže da li je zakon prekršen ili nije", kaže Nenadić.
Beogradska vlast, kao i Nenadić, smatra da je neophodno da se što pre postigne opšta saglasnost o svim eventualno spornim pitanjima kao i da ministarstva lokalne samouprave i finansija daju autentično mišljenje.
Zakonom o finansiranju stranaka predviđeno je da se za kampanju za lokalne izbore iz lokalnih budžeta izdvaja 0,05 odsto budžeta. U Beogradu to iznosi oko 15, 8 miliona dinara, dok je u jednoj od najsiromašnijih opština - Crnoj Travi ta suma oko 5.500 dinara.
Svi kandidati i podnosioci lista, bez obzira na izborni rezultat, na jednake delove podeliće 20 odsto iznosa koji obezbeđuje jedinica lokalne samuprave. Preostalih 80 odsto podeliće podnosioci lista koje su osvojile mandate, srazmerno broju osvojenih mandata, odnosno predlagači kandidata koji postane gradonačelnik.
Upravo ovakvo objašnjenje stvara najveću nedoumicu. Naime, 19. septembra odražavaju se izbori za odbornike i izbori za gradonačelnike pa, kako za B92 kaže ekonomista Dušan Bajec, nije jasno da li se za svake izbore izdvaja po 0,05 odsto ili se ta suma deli na dva dela. "Nije jasno, pošto se istovremeno obavljaju izbori za gradonačelnika i izbori za odbornike, da li se ta dva procesa ukupno finansiraju iz tih 0,05 odsto, ili ćemo za svaki od izbornih procesa da damo po 0,05 odsto”, kaže Bajec.
Prema tumačenju Nemanje Nenadića iz organizacije "Transparensi Srbija”, reč je o odvojenim izbornim procesima koji se posebno finansiraju, odnosno za svake se izdvaja po 0,05 odsto budžeta. U Ministarstvu finansija, međutim, zakon tumače drugačije. Evo šta za B92 kaže pomoćnik ministra, Vesna Džinić: "Maksimalno izdvajanje iz budžeta, i lokalne samouprave i pokrajine, je 0,05 odsto, bez obzira na koje izbore se odnosi. Reč je o kumulativnom iznosu koji oni izdvajaju".
Nejasno je i ko će kontrolisati trošenje novca u kampanjama.Zakonom je predviđeno da taj posao obavlja Republička izborna komisija, ali problem je što ona nije nadležna za lokalne izbore i što veliki broj lista i kandidata teško može da kontroliše samo jedno telo.
Zbog previše nedoumica u zakonu, postoji opasnost da ni sami učesnici u izborima ne znaju šta je po zakonu. Time se u zemlji stvara situacija kao da ta oblast i nije zakonski regulisana, kaže Nemanja Nenadić. "Onda su moguće i manipulacije i optužbe sa političkom ili nekom drugom motivacijom, da je neko prekršio zakon, a neće biti nikog ko će sa sigurnošću moći da kaže da li je zakon prekršen ili nije", kaže Nenadić.
Beogradska vlast, kao i Nenadić, smatra da je neophodno da se što pre postigne opšta saglasnost o svim eventualno spornim pitanjima kao i da ministarstva lokalne samouprave i finansija daju autentično mišljenje.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare