Kopa Amerika, 41. put

Najstarije kontinentalno prvenstvo na svetu prvi put od 1956. igra se u parnoj godini. Posle dosta haotične periodike u prve četiri decenije, od 1959. do 1987. važio je princip da se Kopa igra na četiri godine, u godini pred Olimpijske igre. Od tada je princip promenjen na takmičenje svake druge (neparne) godine, da bi ovog leta termin bio usklađen sa šampionatom Evrope.

Prvo takmičenje održano je 1916. godine u Argentini, a učestvovale su još i selekcije Urugvaja, Čilea i Brazila (pobednik Urugvaj). Prelomni datumi u istoriji bili su 1975. godina, kada je ukinut princip da je jedna država domaćin turnira, a takmičenje dobilo današnje ime, 1987. godina, kada je princip domaćinstva vraćen, i 1993. godina, kada je broj učesnika proširen na 12.

Tim proširenjem postalo je neophodno da na Kopi igraju i ekipe koje nisu članice Konmebola (južnoamerička konfederacija ima samo deset članica, jer su Gvajana, Francuska Gijana i Surinam članice Konkakafa, saveza federacija iz Severne i Srednje Amerike i sa Kariba). Prvi „gosti“ bile su selekcije Meksika i SAD, a Meksikanci su ostvarili odličan rezultat, plasmanom u finale (gde su poraženi od Argentine).

Bolivijci na treningu

U narednim izdanjima među gostima bile su i selekcije Kostarike i Hondurasa (sjajan nastup na turniru u Kolumbiji, treće mesto), a jednom je nastupila čak i selekcija Japana! Za 41. izdanje pozivnice su dobile selekcije Meksika i Kostarike.

Najuspešnije ekipe u Južnoj Americi su Argentina i Urugvaj, koje su sakupile po 14 trofeja u kontinentalnom takmičenju (Argentinci poslednji put 1993, a Urugvajci dve godine kasnije). Brazil je osvojio samo šest titula (naspram 5 na šampionatima sveta), a tokom sušnog perioda 1922-1989 (27 takmičenja) osvojili su samo jedan trofej (1949. godine). Po dva puta šampioni kontinenta bili su Paragvaj (1953, 1979) i Peru (1939, 1975), a po jednom Bolivija (1963) i Kolumbija (prošli šampionat, 2001. godine). Bolivija i Kolumbija su jedine trofeje osvojile kao domaćini.

Statistika Kopa Amerike kaže da je do sada na 40 turnira odigrano 647 mečeva, na kojima su postignuta 2163 gola. Ukupno su se na terenima pojavila 3253 igrača, od kojih se 871 upisao u listu strelaca. Prvi gol u istoriji postigao je hose Piendibene iz Čilea, a poslednji Interov Kolumbijac Ivan Kordoba.

Brazilci na treningu

Prošlo prvenstvo kontinenta bacilo je veliku senku na takmičenje, jer su iz raznih razloga (premorenost, strah od političke nestabilnosti i terorizma u Kolumbiji) ekipe dolazile sa rezervnim timovima (najupadljiviji primer Argentina, koja je tada važila za najjaču svetsku selekciju, ali je došla sa veoma oslabljenim timom), a domaća selekcija bila je potpuno superiorna tokom turnira, jer je nastupila u kompletnom sastavu.

Na ovom turniru Kolumbijci će imati teži posao – van forme su, igraju u grupi sa domaćinom, kao i selekcijom Venecuele, koja je u najboljoj seriji u istoriji. Ipak, sistem takmičenja, koji omogućava da osim dve prvoplasirane u drugi krug prolaze i po dve najbolje trećeplasirane ekipe iz grupa, daje šansu za popravni.

Favoriti šestog takmičenja na tlu Perua su, kao i obično, domaćin (Pisaro, Solano, Palasios), Argentina i Brazil. Međutim, treba napomenuti da su Argentinci prilično podmladili selekciju (glavne zvezde Ajala, Zaneti, Saviola i Hajnce), dok Brazil dolazi sa potpuno izmenjenim timom (predvode ga Adriano, Kleberson i Aleks).

Šamani u akciji

Ovo je verovatno poslednja šansa za Bjelsu, posle debakla u Japanu, dok Pareira ima fore da isproba domaće talente, ne bi li proširio ekipu u sklopu priprema za odbranu svetske titule u Nemačkoj 2006. Solidne ekipe imaju Urugvaj, Meksiko i Ekvador, dok je zanimljivo videti kako funkcioniše postčilavertovski Paragvaj.

Veliki uticaj na turnir ima i odliv fudbalera u Evropu. Koliko brzo se stvari menjaju jasno govori sledeći podatak – na turniru 1987. godine samo 8 od 220 igrača nastupalo je za klubove sa Starog kontinenta, dok je 1999. taj broj narastao na 41. Finansijska kriza, posebno kolaps argentinske ekonomije 2002. godine, uticala je da Južna Amerika mora da prodaje i tinejdžere (zvuči poznato, zar ne?) koji često posao (nastup u klubovima) stavljaju ispred zadovoljstva (oblačenje nacionalnog dresa).

Kopa Amerika garantuje uzbudljive utakmice, na kojima možemo videti mnogo fudbalskog znanja i magije, ali i krosover sa kik-boksom, čuvanje lopte pored korner zastavice u trećem minutu i totalnu nedisciplinu na i van terena. Kome je osam šamana donelo sreću znaćemo 25. jula.