Predsednik van klišea

Boris Tadić je prvi predsednik Srbije iz Demokratske stranke. Osim što je ispunio zadatak i pobedio u drugom krugu svog protivkandidata radikala Tomislava Nikolića, lider DS je svojoj partiji obezbedio daleko veće šanse na predstojećim lokalnim i pokrajinskim izborima, ali i na sve izvesnijim vanrednim parlamentarnim izborima u Republici. Njegovim uspehom može se smatrati i to što je pobedom zasad "sprečio" povratak poraženih snaga DS. Već dugo se u toj partiji govorilo da će nekadašnji potpredsednik DS Čedomir Jovanovića pokušati da iskoristi eventualni neuspeh Borisa Tadića za povratak u vrh stranke, u kojoj i dalje ima značajan broj sledbenika. Mnogi dobro obavešteni poznavaoci prilika u DS upravo zbog toga ocenjuju da je predsednička trka velikim delom bila Tadićeva bitka za jačanje svoje pozicije u partiji, ali i za vraćanje izvornog biračkog tela DS.

Odmah po objavljivanju prvih nezvaničnih rezultata, Tadić je ponovio da mu je cilj politička stabilnost zemlje i donošenje novog ustava Srbije, odnosno da neće raditi na rušenju kabineta Vojislava Koštunice, koji ga je podržao u drugom krugu. Njegov prioritet, kako kaže, biće i proces evropskih, evroatlantskih i regionalnih integracija Srbije. Tadić je godinama bio u DS, da bi na februarskoj Izbornoj skupštini, godinu dana posle ubistva lidera DS Zorana Đinđića, uspeo da dođe na čelo stranke. Prethodno je u dva mandata biran za potpredsednika DS. Đinđić ga je, navodno, držao po strani da bi izbegao konkurenciju za predsedničko mesto, ali, kako mnogi kažu, ni sam Tadić nije mogao da prati korak neprikosnovenog lidera. Ružica Đinđić je, međutim, sve vreme tokom predsedničke kampanje bila uz Tadića.

Tadić ne krije da je odrastao u porodici levičara i da je zahvaljujući ocu - filozofu i disidentu iz Titovog vremena Ljubi Tadiću, vrlo rano upoznao Dobricu Ćosića, Mihajla Markovića i Dragoljuba Mićunovica. Tadići su Crnogorci. U ranijim intervjuima, Tadić je navodio da mu je deda bio oficir u crnogorskoj vojsci, nosilac medalje Obilića za učešće u bici na Skadru. Iako je DS član Socijalističke internacionale, Boris Tadić kaže da nije levičar, već liberal u ideološkom smislu i da je politički uticaj na njega imala knjiga "Stranački pluralizam ili monizam" Vojislava Koštunice i Koste Čavoškog. Tokom studija je potpisao prve peticije protiv verbalnog delikta, učestvovao u demonstracijama i, zbog toga, bio pritvaran. Učestvovao je i tokom 90-tih na svim opozicionim skupovima.

Diplomirao je kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Voli beogradske splavove, posebno one na Savi, a njegovi prijatelji kažu da ima sluha i za muziku. Trenirao je vaterpolo, a 2002. je bio jedan od organizatora uspešnog FINA kupa, što mu ljubitelji sporta, a ni sportisti nisu zaboravili. Zapažen je i njegov "nastup" na utakmici evropskog šampionata u vaterpolu u Sloveniji između SCG i Hrvatske. Bio je 2000. ministar za telekomunikacije u Saveznoj vladi, a potom i ministar odrane državne zajednice, sve do formiranja Koštuničinog kabineta.

Tadić je rođen 15. januara 1958. u Sarajevu. Radio je kao profesor psihologije, novinar i osnivač je i prvi direktor Centra za razvoj demokratije i političke veštine. U DS je od 1990. Govori engleski i francuski jezik. Oženjen je i ima Vanju i Mašu. Još dok je bio ministar odbrane objašnjavao je da se oseća krivim i da nije ponosan zbog toga što je svojoj deci u drugoj i petoj godini "navukao na vrat fizičko obezbeđenje". Interesantno je da mnogi novinari kažu da će Tadić biti prvi predsednik Srbije s kojim će biti "na ti".