"Švedski akcioni" u Lisabonu

Najbolji primer je utakmica Švedska – Bugarska. Bugari, potpomognuti dvojicom Srba Jankovićem i Pažinom, dobro su počeli meč. Stvarali prilike, ispucavali se ka golu Švedjana i sticao se utisak da je u pitanju ozbiljan tim koji će već posle prvog kola zasesti na prvo mesto svoje grupe. Takav je uvek prvi korak. Onda logično, u jeku najvećih napada, Bugari prime gol. Moral počinje da pada eksponencijalno, dakle lagano i čeka se kraj poluvremena. U pauzi trener počinje da motiviše igrače kako bi im vratio početnu vrednost energije.

Drugo poluvreme počinju kao i prvo, dakle napadački i protivnik je sabijen u odbranu. A onda ponovo sledi kontranapad, prima se gol, voda je u ušima, a zatim obično slede još 2-3 gola i potpuni debakl. Priznaćete koliko ste puta gledali našu reprezentaciju ili klubove, koji su igrali na ovaj način ?

Bugarski navijači nisu bili toliko demoralisani. Sve vreme su pevali «Bulgari junaci», uglavnom su pesmom nadjačavali brojnije i mirnije Švedjane, koji su listom bili svi u žutim majicama (još su imali karte za tribinu sa žutim stolicama, pa se stekao utisak da ih je još više). Iako sebe ne smatram vrsnim poznavaocem skandinavske kinematografije koja se bavi «odrastanjem», odgovorno tvrdim da bi trebalo Švedskoj i ostalim zemljama u tamošnjem regionu, dati «vajld kard» za učešće na svim takmičenjima u organizaciji UEFE.
Razlog – navijačice.

Defile izuzetno lepih devojaka u švedskim dresovima oko stadiona «Alvalade», trajao je satima. Ukoliko u narednim izdanjima «Lisabonske priče» počnem da favorizujem Ljungberga, Zlaju i Larsona, kao glavne favorite šampionata, biće to u suštini opravdanje kako bih pratio Švedsku i na ostalim utakmicama.

Slavlje Švedjana trajalo je veoma dugo, u Kaškaišu nedaleko od Lisabona, malo se i preteralo pa je intervenisala i policija. Treba li reći da su i sinoć najbučniji bili Englezi. Grla se podmazuju B vitaminom i čeka se popravni protiv Hrvata.