Teškoće u preuzimanju optužnica

U ovom trenutku se ne razgovara o prebacivanju haških optuženika domaćim sudovima.

Ukoliko sudije Haškog tribunala prihvate predlog glavnog tužioca Karle del Ponte da se hrvatskom pravosuđu ustupe slučajevi Mirka Norca i Rahima Ademija, koji se terete za zločine počinjene nad Srbima u Medačkom džepu kod Gospića, u septembru 1993. godine, to će biti prvi put da se optuženi pred Tribunalom prebacuju nacionalnim sudovima.

Norac i Ademi bili su oficiri visokog ranga i jedini se u Hagu terete za progon i ubistvo hrvatskih Srba u okolini Gospića. Najavljeno ustupanje tih slučajeva sudovima u Hrvatskoj ne znači, međutim, da će i procesi koji se vode protiv oficira vojske Jugoslavije biti prebačeni sudovima u Srbiji i Crnoj Gori, upozoravaju u Tribunalu.

O prebacivanju domaćim sudovima haških optuženika, oficira bivše JNA Mrkšića, Radića i Šljivančanina, optuženih za Vukovar ili Vladimira Kovačevica, optuženog za granatiranje Dubrovnika, u ovom trenutku se ne razgovara, iako su u vreme kada su se navedeni zločini dogodili bili na nižim funkcijama od Norca i Ademija. Ne veruje se, naime, da Srbija ispunjava uslove neophodne za transfer optužnih. Iz Tribunala podsećaju da je u Hrvatskoj Norcu već suđeno i da su pratili tok tog procesa.

"U tom predmetu takođe treba navesti da je Tribunal mnogo dokaznog materijala dao hrvatskom tužiocu i Tribunal smatra da se taj slučaj dobro vodio. U srpskom pravosuđu sad se ne može govoriti ni o jednom predmetu gde je u pitanju neko ko nije neposredan izvršilac", rekla je Aleksandra Milenov, koordinator kancelarije Haškog tribunala za Srbiju i Crnu Goru.

Da bi se kvalifikovali za preuzimanje optužnica iz Haga, domaći sudovi moraće da stvore preduslove za suđenja pri čemu problem i u Hrvatskoj i u Srbiji predstavlja nepostojanje komandne odgovornosti kao oblika odgovornosti na kome počiva većina haških optužnica. Krivični zakonik Srbije već se u tom pravcu menja.

"To je zločin protiv čovečnosti i drugo je ono što bukvalno jeste faktički komandna ogovornost - to je nepreduzimanje mera za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. To je nešto što je ušlo u Zakon, a sada će se i tu postaviti pitanje retroaktivne primene. To se ne može primenjivati za ono što se desilo, već samo ubuduće", kaže Bruno Vekarić, portparol tužilaštva za ratne zločine.

Bez obzira na sve procesne poteškoće u vezi sa preuzimanjem haških optužnica, ocenjuje se da optuženike iz Srbije i Crne Gore iz priče o transferu pre svega diskvalifikuje politika, odnosno nedostak suštinske saradnje države sa Haškim tribunalom. Kako saznaje B92, zvaničnicima u SCG i ovih dana je ponovljeno da pre bilo kakvog razgovora o Hagu, pa i eventualnog prebacivanja slučajeva na domaće pravosuđe, Beograd mora da jasno pokaže spremnost za saradnju sa Tribunalom pri čemu se kao prvi i najvažniji uslov navodi hapšenje i izručenje generala Ratka Mladića ili bar pružanje neoborivih dokaza da se on više ne nalazi na teritoriji SCG.