Srbija bez centra

Centralna izborna komisija utvrdila je konačnu listu kandidata za predsednika Srbije na izborima 13. juna, tako da je sada vašar i ozvaničen. Po principu folk festivala "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju" kandidati obilaze Srbiju nudeći nam Evropu, više novca, više sigurnosti i svašta još. U međusobnom pljuvanju koristi se i šlajmarica duginih boja, i u tom pljuvanju u dalj više se takmiče izborni štabovi (kao neformalni centri jajarluka), a manje predsednički kandidati koji se trude da ostave utisak pristojnih ljudi koji će sutra biti "predsednici svih građana". Čak i ako su neki od kandidata treš suveniri izbornog kolorita.

Zapad konačno može da odahne: Tomislav Nikolić je odlučio da sarađuje sa NATO zemljama jer je lucidno, nakon godina i godina bandoglavog inaćenja, zaključio da nam Zapad treba zbog investicija. A, da li će Zapad prihvatiti predsednika države čiji je predsednik partije išao na poklonjenje Sadamu Huseinu, ostaje nam da se uverimo pod uslovom da većina birača poveruje da se na tarabi nalazi zaista ono što piše da se na njoj nalazi. Ako nema hrišćanskog pokajanja za sve što su uradili Srbiji, ima bar neke ironije u našminkanom Nikoliću i njegovoj "centralnoj otadžbinskoj upravi". Da li to oni upristojenom retorikom i novim, antibulajićevskim, stajlingom pokušavaju da imitiraju Iva Sanadera i Hrvatsku demokratsku zajednicu, i pokažu da su veći Hrvati od Hrvata i to nakon svih izjava koje su Hrvatsku svodile na granice nekog imaginarnog radikalskog "hrvatskog pašaluka". Oni koji su nas zdušno huškali u svekoliki nacionalni sunovrat sada treba da nas uvedu u Evropu i to ne samo kao klonirani Sanaderi već i otvorenim plagiranjem politike, nikog - drugog, do Josipa Broza Tita jer Nikolić svojim izjavama o ravnomernoj saradnji sa Istokom i Zapadom kao da želi da reafirmiše Brozovu doktrinu "nesvrstavanja", samo ovoga puta bez Nehrua i Nasera.

Možda bi favorizovanom Nikoliću najviše bila potrebna emancipacija od delegirane Šešeljeve harizme, ali on kao da to ne želi, dok s druge strane Tadić i da hoće ne sme mnogo da vrda iz Đinđićeve senke. U Srbiji navikloj na svekolike "derbije", onaj sve izvesniji Tadića i Nikolića bio bi idealna šansa da se Srbija još jednom prebroji s tim što Tadić, za razliku od Nikolića, neće morati da otkriva toplu vodu, a o mangupima iz svojih redova na vreme se izjasnio. U drugom krugu svi će imati šansu da se izjasne: i Koštunica i Karić, i "manjinski" Dačić. Čović se već izjasnio za Tadića, a njegova procena nije sigurno bez pokrića. Jednostavno, u Srbiji centar ne postoji. Kao što ni ustava neće biti do Vidovdana. Uostalom, kome je do ustava kod toliko obećanih para iz usta logoreičnih kandidata.