Čekajući osmeh Fortune

U prostoru, najčešće punom dima, mnogi uglavnom mlađi Beograđani, očekuju da će sitnim ulaganjem stići do gomile para i rešiti sve životne probleme bez trudaIma ih na svakom koraku, u pregrađenim udžericama i ćumezima u prigradskim naseljima, ali i u nekim od najelitnijih gradskih hotela sa pet zvezdica. Šljašteće reklame velikih lanaca kladionica „Zone”, „Atlantika”, „Meridijana”, „Lavova”, gotovo da je nemoguće ne primetiti.

„Likovi” koji zalaze u kladionice ne bi mogli da se lako svrstaju u jednu kategoriju jer mogu se tu sresti „namontirane” plavuše specijalizovane za „Bundes-ligu”, dobroćudni čikica od sedamdesetak godina koji važi za najboljeg poznavaoca španske „Primera divizije” ubeđen da će mu pare s neba pasti kad-tad, ali i sredovečni poslovni ljudi koji posle obaveza u firmi odmah dojure sa već popunjenim tiketima. Bude ispred blagajne i gomila „nauljenih” mladića između dvadeset i trideset godina, sa torbicama pod miškom kojima je kladionica, takoreći, radno mesto. Prema nekim procenama, broj kladioničara u Beogradu meri se stotinama hiljada.

Ozbiljan igrač u kladionicu ne ulazi bez sportske štampe pod rukom, bar dve-tri liste konkurentskih kladionica i „blokčeta za analizu”. U oblaku gustog dima koji obavija svako od ovih mesta mešaju se, stopljeni u jedno, uzvici veselja i razočaranja. Unutrašnjost svih kladionica gotovo da je identična – stolovi presvučeni čojom, po desetak televizora, na kojima se uživo prate aktuelni mečevi, i još toliko „informativnih” monitora sa teletekstom punim parova i najsvežijih rezultata. Kladioničari za sastavljanje tiketa koriste svoje sportsko znanje, sreću, dojavu (skoro uvek „proverenu”) prijatelja iz inostranstva, šesto čulo. Gosti se opuštaju uz piće, cigarete i semenke. Boravak u kladionici u vreme igranja mečeva na koje se „tipovalo” sastavni je deo klađenja. Ipak, ima i onih koji rezultate prate kod kuće preko teleteksta (najažurniji su BK TV, Pink, Be 92, Ju info) radio stanica (Golf radio) i specijalizovanih sajtova na internetu. Za one najzagriženije postoji i telefonski servis (poziv košta približno kao za hot-lajn) koji kladioničare obaveštava o trenutnim rezultatima.

Kladionice su postale pravi mali analitički centri – u njima se danas tipuje na pobednika predstojećih predsedničkih izbora, a agencije za istraživanje javnog mnjenja ozbiljno uzimaju „kvote” kojima kladionice vrednuju stranačke kandidate.

Teorijski, Beograd je danas vrlo sličan starom Rimu, ako uzmemo u obzir činjenicu da su neposredno pre najezde kladionica, grad za kratko vreme preplavile pekare. Parola „hleba i igara” gotovo da je ostvarena.